Skromno i trošno - nama lepo i blisko

Novi Bečej i Vranjevo nisu imali mnogo višespratnica, ali to ne znači da su samo te kuće na sprat bile lepe. Vredne su sećanja i mnoge prizemne zgrade od kojih dobar deo i danas postoji.

Ondašnji, u mnogo čemu skroman čovek, umeo je da ceni i da uživa u svemu lepom što ga je okruživalo. Otuda imućniji ljudi kada su gradili kuće, nisu želeli da im one budu samo velike i udobne i da time ispoljavaju bogatstvo domaćina, mada nije ni to zanemarljivo, nego je za njih i njihove porodice bilo isto tako važno da im kuće budu lepe. Manje se vodilo računa o fukcionalnosti kad je bila u pitanju lepota kuće.

Svi radovi, od građevinskih, stolarskih, limarskih morali su biti izvedeni sa puno ukusa i mašte, kako bi svaki detalj zaustavio čovečiji pogled i izazvao osećaj divljenja. Možda ovo zvuči preterano, ali istina nije mnogo daleko od ove tvrdnje.

Frontoni, ili kako mi to običnim jezikom nazivamo, ukrasi na zgradi morali su biti raskošni, a reljefi skulptorski vredno izvedeni. Polukružni, trouglasti ukrasi nad prozorima i vratima, ili u vidu girlandi (venca) morali su biti ne samo besprekorno izrađeni i sa puno mašte nego i različiti od komšijskih.

Write comment (0 Comments)

Kratak istoriski prikaz razvoja Vranjeva

Na severoistočnom delu sadašnjeg hatara sela Vrenjeva, iznad Kerekto-a, izdvajao se jedan ogranak Tise, koji je krivudao prema jugu, da bi se is­pred velikog magazina, verovatno gde su današnji ostaci bare "Venecije" ulio u matični tok Tise. Nekada je taj rukavac bio plovan. Ostaci tog rukavca se na­zivaju Mali Begej. Na levoj strani Malog Begeja prostirala se pustara Vran, taj se deo danas naziva Vranjak. Tu je postojalo naselje još iz bronzanog doba, a za vreme Turaka tu su živeli Srbi pastiri. Vranova je 1771. godine u periodu požarevačkog mira imala trinaest domova.

Prema predanju Vranjevo je dobilo naziv po vranama, kojih je u tom području bilo mnogo. U arhivskom materijalu smo našli pismo kojim sreski načelnik 1782. godine izveštava županiju da je u bečejsko - vranjevačkoj šumi ubijeno 9623 vrana.

Write comment (0 Comments)

Kratak istorijski prikaz razvoja Novog Bečeja

Ne zna se tačno kada i kako je Novi Bečej dobio svoje ime, ko ga je i kada osnovao. Jedno je sigurno, Bečej je sa svojom tvrđavom zauzimao značajno mesto na spisku onih koji su imali uticaja na državnu politiku u sledu istorijskih događaja, ponekad i na široj teritoriji.

Posle propasti naselja koje se u doba Rimljana nalazilo na mestu današnjeg Novog Bečeja, o njemu se, kao što je slučaj i sa svim drugim na­seljima u Banatu, dugo ne čuje ništa. Ali, već u doba Ištvana I (997 - 1038) Bečej se javlja kao naseljeno mesto, a uskoro se pominje kao selo.

U to vreme, ili nešto kasnije, ali u periodu uvođenja hrišćanstva kod Mađara, doselili su se, između ostalih, u ove krajeve i dve porodice iz francus­kog plemena Beche i Gregor. One su imale značajnu ulogu na podrčju religije u ovom delu Ugarske, a zaposelim mestima dali su svoja imena. Naziv Beče (Becse) je navodno posledica pogrešnog čitanja od strane Mađara imena Beche. Prema tome, prvi posednici i gospodari Bečeja, po kojima je verovatno i dobio ime bili su Beche i Gregor, a kasnije njihovi naslednici.

Write comment (0 Comments)

Laza Lalić – Džebrak

Laza Lalić - Džebrak bio je svojevrstan boem, koji je sve svoje slobodno vreme provodio u kafani, ali ga nije uvek straćio u bezvredne priče i viceve. Bio je vrlo snažan, visok i ugojen. Imao je oko 140 kilograma, bio je vrlo strog, ali je retko to zloupotrebljavao.

U mladim godinama bio je angažovan u radu sa seoskom omladinom. Pripremao je priredbe i režirao mnoge pozorišne komade i skečeve. Za sve veće praznike pripremane su priredbe u koje je Laza unosio svu svoju snagu da bi sa primitivnim i ne retko potpuno nepismenim ljudima spremio neki pozorišni komad. To je zahtevalo mnogo napora, česta ponavljanja uz veliku koncentraciju, što je u uslovima kakve je pružala kafana Nove Trbića u Vranjevu bilo teško obezbediti. Laza je u interesu mira i pune koncentracije, da bi se naučila određena uloga, znao i da ošamari, da prekine sa radom, ali ne za dugo, dok ljutnja ne prođe. To znači da će već sutra nastaviti započeti posao, ali sada još sa više žara i elana.

Write comment (0 Comments)

Petar Trbić – Štrba

Omanjeg rasta, kako bi se to u našem žargonu reklo dežmekast, ali ne debeo. Kosa ga je davno napustila, pa je još kao relativno mlad čovek imao ćelu sa par retkih vlasi. Verovatno je, zbog dugog stajanja kao trgovački pomoćnik, imao ravne tabane čemu nije na vreme pridavao potrebnu važnost, pa je došlo do deformiteta, tako da je vukući jednu nogu "šepao". Naročito je zadnjih godina života vukao levu nogu.

Njegova fizionomija sama po sebi nije delovala simpatično, ali je on ipak ostavljao utisak simpatičnog čoveka, za sve one koji su ga poznavali. Bio je vrlo dobroćudan i šale je, što nije šeretima svojstveno, često pravio na svoj račun.

Prilično je dugo živeo kod majke neoženjen, i kada se ženio, a ženio se nekoliko puta, nije imao mnogo sreće u braku. Njegov pomalo boemski, bez­brižan život, a sličan odnos je imao i prema porodici, a uz sve to skromni pri­hodi, pa ni fizički izgled, nisu mu obezbeđivali nužnu porodičnu harmoniju, ni dug brak.

Write comment (0 Comments)

Kontakt

Sale Vidak
060 013 01 01
salevidak@gmail.com