Mesni narodnooslobodilački odbor u Bočaru je u toku priprema za doček kolonista formirao Odbor za doček i pružanje pomoći novim stanovnicima sela. U Odbor su određeni: Dragoljub Odošan, predsednik MNOO; Milan Kuzmančev, sekretar MNOO; Petar Jankov, Borivoje Radulov, Nikola Kuzmančev, Stada Arsin, Ivanka Jugin, Veselin Bajin, a od kolonista Pero Štrbac, Đukan Kličković, Dane Miljuš i Dragan Rašeta. Pored Odbora angažovana je i grupa omladinaca i aktivista - Velinka Gavrančić, Dimitrije Jankov, Milan Košničar, Svetozar Odžin, Veselin Pavlović i dr.
Kolonisti su došli u Bočar na Badnji dan, 6. januara 1946. godine. Sledećeg dana, pristigla je i teretna kompozicija sa stokom, koja je bila ostala u Titelu. Bilo je hladno. Članovi Odbora za doček i dosta meštana vrlo lepo i srdačno su dočekali koloniste. Odmah se pristupilo razvođenju kolonističkih porodica po kućama koje su im dodeljene. Bila su određena lica (ljudi, žene i omladina) za vođenje kolonista u kuće, po ulicama. Velinka Gavrančić je odvela u određene i raspoređene kuće porodice udv. Đuje Karan, udv. Vide Popović, Koste Kubeta, Milana R. Drobca, Milana Nedimovića i drugih.
Pošto je odmah bila izvršena podela kuća, treba reći da je ispoljeno i određeno (pojedinačno) nezadovoljstvo, naročito kod onih porodica koje su delile istu kuću. Problemi oko podele kuća bili su sledeći:
- pojedine kuće bile su za hitnu popravku, a građevinskog materijala nije bilo,
- nekim kolonistima dodeljene kuće su bile male, s obzirom na broj članova domaćinstva,
- pojedinci su počeli samovoljno napuštati dodeljene kuće i seliti se u veće i bolje, koje su bile prazne, a dodeljene su borcima koji su trebali kasnije stići (bili su još u svojim jedinicama u Sloveniji i Hrvatskoj),
- neki nosioci su bili nezadovoljni dodeljenim kućama smatrajući da nisu adekvatne njihovim zaslugama u ratu i sl.
U toku 1946. godine u Bočaru je podeljeno oko 330 stambenih kuća.
Mesni NOO je odmah, po dolasku kolonista, organizovao i kuvanje hrane. Hrana je pripremana u zgradi „Bajer Kaštilja", sve do početka maja 1946. godine. Imajući u vidu velike potrebe za hranom, mogućnosti pripremanja, ali i potrebu stalnog poboljšavanja reda i rada u kuhinji, MNOO je odredio i postavio odgovorna lica za stanje u tom objektu. Bili su to kolonisti Vid Kovačević i Ćuro Ličina.
Istovremeno, kolonistima je deljen nameštaj za popunu pokućstva (stolice, stolovi, ormani, otomani i sl.). Snabdevanje nameštajem se obezbeđivalo preko Uprave narodnih dobara i dobijen je iz magacina u Beodri (Novo Miloševo).
U Bočar je doseljen relativno veliki broj kolonista, ukupno 218 porodica sa 1.354 člana domaćinstva. Pred organe vlasti su svakodnevno postavljani novi i sve složeniji zadaci i obaveze. MNOO u Bočaru je, svestan svoje odgovornosti u novonastalim uslovima, već 11. januara 1946. godine održao vanrednu sednicu, kojoj su prisustvovali: Dragoljub Odošan, predsednik; Koso Janoš, potpredsednik; Milan Kuzmančev, sekretar; Dušan Mečkić, Kečkeš Ferenc, Juhas Ištvan, Tapai Roza, Apro Bandi, Ivan Linjački, Bogdan Gecić, Svetislav Marjanović i Čedomir Gavrančić, članovi. Pored ostalog, predsednik je predložio „…da se pored naših, tj. meštana članova MNOO, koji su zaduženi po odsecima rada odredi i još jedan kolonista, kako bi se isti upoznao o daljem radu i prilikama u ovom mestu i dalje sledeći drugovi, u sporazumu između njih samih da dođu kao referenti, i to: Ostojić Tomo za referenta unutrašnjih poslova; Ćukan Kličković, za referenta trgovine i snabdevanja; Dragan Rašeta, za referenta socijalnog staranja; Milanko Klašnja, za referenta za stanove i kuće; Petar Krajinović, referent za poljoprivredu; Dragica Jerković, referent za narodno zdravlje; Vid Kovačević, referent za industriju i zanatstvo; Đukan Stanković, drugi potpredsednik MNOO i u MNOO se kooptira i Milan Milašinović".
Podela zemljišta kolonističkim porodicama iz Fonda za spoljnu kolonizaciju je izvršena nešto kasnije. Pri podeli zemljišta kolonistima nije bilo teškoća, jer je dodeljena površina zemljišta bila određena Zakonom o agrarnoj reformi i kolonizaciji i uneta u rešenja. Tome je doprinela i činjenica da je zemljište Nemaca, koje je konfiskovano, bilo kvalitetno i blizu sela. Bilo je sporadičnih pokušaja da se poveća broj članova domaćinstva, da se jedno domaćinstvo prikaže kao dva (zahtevi za deobu domaćinstva) i sl., da bi se dobila veća površina zemljišta i kuća više. Takvi slučajevi su rešavani odmah i pravedeno.
Podela zemlje agrarnim interesentima iz Agrarnog fonda „u Bočaru... nije otpočela do 24. maja 1946. godine, iako za to nije bilo nikakvog opravdanja".
Rok je produžen do 15. jula 1946. godine, te je podela zemljišta iz Agrarnog fonda definitivno završena. Kolonistima je podeljeno ukupno 2.158 k.j. i 672 kv. hv. Ostatak zemljišta u Fondu za kolonizaciju (oko 980 k.j.) dodeljen je SRZ „Grmeč" i SRZ „Ivo Lola Ribar."
Početkom 1946. godine, u novoj sredini, rođeno je i prvo kolonističko dete - žensko. Naime, prema matičnoj knjizi rođenih, je kćerka Milke S. Kosanović iz Nakića, Tešić L. Gorica, rođena 25. februara 1946. godine. Do kraja te prve godine u novom zavičaju, u Bočaru, su rođena 22 dečaka i 17 devojčica.
Početkom 1947. godine, u Bočaru su osnovane dve seljačke radne zadruge. Kolonisti su masovno postali članovi SRZ „Grmeč" a učlanilo se i nekoliko meštana. Članovi su uneli u SRZ celokupnu imovinu. Ova SRZ je registrovana u Privrednom sudu u Zrenjaninu 23. septembra 1947. godine. Prvi upravnik je bio Branko Karapandža. SRZ „Ivo Lola Ribar" su osnovali Srbi meštani i poneki Mađar. I ova SRZ je osnovana po istom principu kao i SRZ „Grmeč", i u isto vreme. Prvi upravnik je bio Dušan Mečkić. Reorganizacijom SRZ (1953. godine) rasformirana je SRZ „Ivo Lola Ribar" i više njenih članova se učlanilo u SRZ „Grmeč", a onda je ova SRZ promenila ime u Zemljoradnička zadruga „Dušan Košutić".
Poslovi na obustavljanju kolonizacije su obavljeni početkom 1948. godine. U okviru tih priprema trebalo je uraditi tehničke elaborate o kolonizaciji, a zatim ih predati zemljišno-knjižnim sudovima. Mesni NO Bočar je 5. Milka Kosanović februara 1948. godine imenovao mesnu komisisiju za izlaganje tehničkog elaborata kolonističkih porodica u sastavu: (1) Đukan Kličković, predsednik; (2) Simo Grbić; (3) nečitko potpisano; (4) Jovo Pavlović; (5) Dušan Basarić; (6) Petar Vojinović; (7) Tode Došen; (8) Dušan Karanović i (9) Ilija Kačavenda. Komisija je sačinila Zapisnik o stanju na dan 18. marta 1948. godine gde se, između ostalog, navodi: „Da su sve kolonističke porodice, koje su naseljene u mestu Bočaru, nadeljene sa kućom i zemljom i obuhvaćene tehničkim elaboratom. Također su sve porodice, koje su se od dana naseljivanja do dana izlaganja pojavile, kao i nepravilnosti koje su konstatovane ispitane, rešene i elaboratom obuhvaćene, tako da izloženi elaborat u potpunosti odgovara faktičkom stanju izvršene kolonizacije u mestu Bočaru."
