Tise, davno iščezlom, iako im se ne može poreći autentičnost svedočenja.

Ti zapisi jesu, pre svega, umetnička evokacija života, dovoljno bogatog i zanimljivog, koji se preselio u sećanje zaogrnuvši se velom sentimenta. Oni su slatka žal za licima, pa i naličjima, jednog životnog tkanja čije je komadiće razvejao vetar vremena, kao što predstavljaju i napor da se od tih parčića vospostavi, koliko je to mogućno, celina tkanine sa njenom upečatljivom ornamentikom.

Jedno je (šire) tematsko vrelo Kurbanjevljevih zapisa - detinjstvo; jedno je podneblje u kome su se začeli i jedno tlo koje im je dalo snagu - vranjevo - bečejsko; jednom su intonacijom prosočeni - prozračnom melanholijom; jednom su bojom presvučeni - odsjajem vode tiske. Zato su slični kupici iverja u kojoj svaki iver napominje predka - istu kladu. Zahvaljujući tim odlikama, na zapise - premda je svaki autonomna celina - moguće je gledati na delove jedinstvene hronike. U suštini, oni i jesu mala novobečejska hronika.

Više o autoru