... 27. Marta 1941. godine komunisti su bili sa masom objašnjavajući joj suštinu događaja, stavljajući se na čelo svih protesta i revolta zbog sramne i podle izdaje zemlje od strane profašističke vlade.
U toku dana komunisti i skojevci su sproveli obimnu agitaciju u cilju pokretanja demokratizacije i održavanja preotestnog mitinga. Pokrenute su sve društvene organizacije, škole, čitavo selo.
Na brzu ruku napravljen plan izgledao je ovako:
U večernjim časovima 27. Marta krenuće dve povorke demonstranata. Jedna od bivše Balažove kafane u Beodri a druga od sedišta Zadružne omladine i Srpske čitaonice u Dragutinovu. Obe ove grupe treba da se sastanu na stočnim pijacama gde će se održati protestni miting.
U predvečernje časove ljudi, žene, omladina, školska deca pristizali su u grupama na zborna mesta. U prvi sumrak povorke su išle u susret jedna drugoj.
Nekoliko stotina dragutinovačkih demonstranata kretali su ulicom koja je vodila pored opštinske zgrade. Ovde im se priključuje nova, veća grupa građana sa predsednikom opozicionarske opštine, činovnicima i policijom. Demonstranti iz Beodre kretali su glavnom ulicom na čelu s konjanicima i jugoslovenskim zastavama. U blizini opštinske kuće priključuje im se predsednik Kovačev sa osobljem opštine.
Ulice su bile zakrčene mnogobrojnim posmatračima, ženama i starijim meštanima. Selom je kao nikad odjekivala revolucionarna pesma „Crven je istok i zapad“, dok su snažni uzvici protestno-borbenih parola nadjačavali celokupnu buku. Te večeri bilo je i protestnih i revolucionarnih i rodoljubivih uzvika:
Dole izdajnici naroda!
Dole Hitler i njegov crni fašizam!
Hoćemo vojni pakt sa Sovjetskim savezom!
Hoćemo ruskog poslanika ovamo!
Živela Komunistička partija Jugoslavije!
Živeo Sovjetski savez!
Živeo Savez radnika i seljaka!
Branićemo zemlju od fašizma do poslednjeg!
... i još mnogo drugih.
Povorke su se srele tačno kod pijaca. Posle kraćih govora predsednika beodranske opštine Kovačeva i dragutinovačkog učitelja Sajića o izdaji zemlje od strane nenarodne vlade o događajima širom Jugoslavije i drugo, čija izlaganja su se jedva čula od protestnih uzvika, okupljena masa meštana dala je odušku svome gnevu na najneposredniji način snažnim i dugotrajnim uzvicima:
„Bolje rat nego pakt“!
„Hoćemo borbu protiv fašizma“!
„Smrt izdajnicima naroda“!
A onda se iz stotine grla mladih, revolucionarno nastrojenih građana razlegla dugo skrivana pesma:
„Lanci nam se kuju kleti,
Krvavi se sprema rat.
Al' pre ćemo i umreti
Nego svoje zemlje dat“.
Te večeri žandarmi nisu izlazili iz svoje kasarne. Jer, nikakva sila nije bila u stanju da stane na put revoltiranoj masi radnika i seljaka koji su opravdano zahtevali odbranu zemlje od fašističke zveri. Oni su više voleli rat i smrt nego sramno ropstvo.
Sve do deset sati noću demonstranti su ostali na pijačnom trgu i na ulicama, pevajući borbene i rodoljubive pesme.
Komunisti su bili uz narod. Prvi su poveli pesmu, prvi uzvikivali protestne i revolucionarne parole. I ovih dana istakli su se odvažnošću i organizatorskom sposobnošću Vojica Isakova, Sreda Ćopkov, Milena i Jelka Cucić, Blagoje Popov, Miloš Varadinac i drugi mladi komunisti.
Događaj od 27. Marta 1941. godine jasno je izrazio raspoloženje meštana. Ovom prilikom oni su zauzeli nedvosmislen stav na strani borbe naroda naše zemlje protiv nasilja, nepravde i porobljavanja. Izjasnivši se za takvu borbu uvrstili su sebe pod zastavom Komunističke partije Jugoslavije koja je tih dana jedina ostala uz svoj narod verna njegovim težnjama, spremna i rešena da ga povede u slavnu i časnu borbu protiv svih nevolja i nepravdi do potpune pobede.
