Opštinsko sindikalno veće stavilo je sebi u zadatak da orijentiše članstvo na politiku daljnjeg delovanja u sprovođenju rezolucije o stručnom obrazovanju kadrova, društveno-ekonomskog i ostalog obrazovanja. Obazovanje je bitan faktor za društveni razvitak naše zajednice, privrede, javnih službi, škola, naučnih institucija i društveno-političkih organizacija.
U našoj opštini zaposleno osoblje i njihova struktura pokazuje gde se mogu uočiti problemi i na čemu se ubuduće mora zasnivati aktivnost Sindikata. Podaci Zavoda za statistiku bivšeg sreza Zrenjanin iz 1964. godine pokazuju da je ukupan broj zaposlenih 3.688 u stalnom radnom odnosu, 574 radnika u sezonskom radnom odnosu što je ukupno 4.426 radnika. Od toga žene čine 1.018, omladine 718 što u procentima čini: 23 odsto žena, 16,2 odsto omladine i učenika 3,7 odsto. Što se tiče strukture obrazovanja zaposlenih ona je takva da je i uslovila postavljene zadatke Sindikalnog veća. Od prikazanih podataka radnika visokokvalifikovanih ima 196, kvalifikovanih 892, polukvalifikovanih 624 i nekvalifikovanih 1,581 radnik.
Ovi podaci nam jasno govore da je problem stučnog obrazovanja veoma aktuelan. Jasno je da treba odbaciti dosadašnju praksu da se stečenim radnim stažom i praksom priznaju polukvalifikacije što predstavlja u neku ruku formalno priznavanje kvalifikacija i da se samo obrazovanjem može uticati na prihvatanje savremenijih sredstava i tehnologije i planskom izvršavanju zadataka. Ove formalne kvalifikacije ne daju garancije da će savremenijim sredstvima takvi radnici postići odgovarajuće efekte u proizvodnji i produktivnosti rada, u ekonomičnosti i rentabilitetu a posebno u vršenju funkcije proizvođača i upravljača.
Dosadašnja praksa pokazuje nam da se malo činilo napora u pravcu jačanja kadrova a ovakvo stanje zahteva sveopšte zalaganje za menjanje sadašnje strukture i kvalifikovanosti. Isto tako podaci o strukturi kvalifikovanosti žena i omladine pokazuju da visokokvalifikovanih žena nema dok je cifra nekvalifikovanih 449 i 197 omladinaca. Ovo, takođe, treba da bude posebna briga u odnosu na problem obrazovanja žena u našoj privredi.
Posebnu brigu treba posvetiti mladima koji se primaju u radni odnos a nisu završili osmogodišnju školu i usmeriti snage na njihovo doškolavanje. Radne organizacije, posebno sindikalne i partijske, moraju voditi stalnu brigu o nekvalifikovanim mladim ljudima koji se primaju kao obični fizički radnici, posebno na njihovom stručnom i opštem obrazovanju.
Što se tiče kvalifikacione strukture u vanprivrednim organizacijama ona takođe nije zadovoljavajuća. Kod kategorija službenika u privredi opštine u stalnom radnom odnosu je 969 službenika, u zdravstvu 58 i nastavnog osoblja 164. Od ovog broja najveći nedostatak se oseća u zdravstvu gde nedostaje veći broj lekara specijalista.
Kao zaključak se nameće da treba usmeriti aktivnost radne organizacije i ostalih faktora na planu obrazovanja kadrova, da se odbaci kampanjski rad po ovom pitanju i da se obrazovanje kadrova stavi u prvi plan aktivnosti svih društveno – političkih organizacija.
