Sada, nešto više od tri meseca sprovođenja privredne reforme, može se sigurnije govoriti o tokovima tržišta. Na početku ovog velikog posla na tržištu su se ispoljile pojave koje su izazvale veliku bojazan. Naime promet većeg broja proizvoda i grupa proizvoda počeo je da opada odnosno stagnira, pa u vezi stim počele su zalihe da rastu. Bilo je za to više razloga. Pre svega potrošači su pre same reforme, očekujući više cene, kupovali namirnice daleko iznad trenutnih potreba i to nije moglo, a da ne utiče na smanjene prometa prvih meseci bar u avgustu i septembru.
Već u oktobru, naročito krajem meseca, oseća se postepena normalizacija prometa. Zalihe koje su potrošači stvorili u junu i julu postepeno nestaju. Ali presudan zanačaj verovatno za normalizaciju ima revalorizacija ličnih dohodaka. Očekuje se da do kraja godine promet bude još stabilnije, što će doprineti da trgovinsko preduzeće izvrši pa čak prebaci godišnji plan.
Međutim, interesantno je da je izmena strukture potrošnje koja je započela sa refomom nastavljena. Znatno veći deo porodičnih budžeta nego ranije ide na ishranu, stanarine, osvetljenje, ogrev itd. Tako se još uvek oseća porast zaliha radio aparata, televizora, nameštaja i nekih drugih proizvoda trajnije vrednosti. Na opadanje prometa ovih artikala imalo je uticaja i ograničenje potrošačkih kredita.
Međutim, na tržištu se oseća deficitarnost nekih artikala kao na primer: štednjaka na čvrsta goriva, peći na tečna goriva, ravno staklo, kvalitetniji vuneni štofovi, razna kratka roba, dečje čarape, ženske najlon i perlon čarape, betonsko žezlo itd.
Međutim, uzroci deficitarnosti nisu isključivo u samoj trgovini, koja itekako nastoji da poveća promet ili bar ostvari planske zadatke. Stoga bi želeli uveriti naše potrošače da nestašica štednjaka, uljnih peći, ravnog stakla, dimnih cevi, kvalitetnih žileta, kamgarn štofova itd. je i na širem pa čak i jugoslovenskom tržištu i pre svega su uzrok nestašice reprodukcionog materijala i pojačane orijentacije proizvodnih organizacija na izvoz. S druge strane nije redak slučaj da mnoga preduzeća eliminišu iz proizvodnje artikle koji im nisu dovoljno rentabilni, iako su oni itekako potrebni tržištu odnoso potrošačima. Mi ne negiramo da aposlutno ne postoje subjektivne slabosti od strane odgovornih za snabdevanje potrošača naše komune, ali ovaj faktor u sadašnjem momentu ima sekundaran značaj i mi ga nastojimo otkloniti. Daleko veći razlog je da ova trgovinska organizacija nema dovoljno svojih obrtnih sredstava jer tada bi mogla da deficitarne artikle lageruje tokom vansezonskih perioda da bi u sezoni potražnje iste mogla ponuditi kupcima.
Sve u svemu, promet se postepeno normalizuje, mada su još uvek prisutni problemi iz vremena pre reforme pa i neki novi. Stoga je potrebno dosta poslovnosti, poslovne saradnje i međusobnog razumevanja između proizvođačkih preduzeća i trgovine sa jedne strane i trgovine i potrošača sa druge strane kako bi najakutnije teškoće bile što skorije prevaziđene.
