Klupa

Žuti mesec sakrio se iza oblaka

Pa sam nešto teško stigo do tvog sokaka.

Žmurećki bih ipak znao

Taj put sam i preletao

Očas… dok si mene čekala.

 

Setila se stara lipa da te spomene

Miriše i sve se pravda... nije do mene.

Pod njom klupa... naše mesto

Smetali smo lipi često

Sad se sveti… tebe spominje.

 

Proće oblak, moj meseče

Precvetaćeš i ti lipo

Ja ću korak ubrzati, pa će proći noć.

Al nju nosim u kraj oka

U kraj srca klupu našla

Čeka me i vreme ne meri