Preko neba

Dolaze ljudi i prolaze
kroz život, kroz dane,
ko oblaci preko neba.
Jednom jutro osvane,
shvatiš da neko ti je potreban
toliko, da svake ti sekunde treba.

 

Oblak što sunce zakloni,
napravi hlad.
Oblak što namrači
i kišu nosi.
Oblak koji zna da
da čak i celom nebu baš prkosi.

 

Pa ti nad dušom zastane,

moliš Boga neka ostane.
Nek grmi i seva, nek je i grad,
samo nek stoji.
Povijen kao orah mlad od vetra,
od zemlje jedva da si jednog metra.

 

Znaćeš kad oblak taj

nadvije dušu.