Pola šest

U jutro zimsko,

pola šest,

buđenje teretno

prepadne svest.

Moranje grabi misli,

glavu podiže.

 

Nema tu vremena

za uzdah, dva.

Već  jurim sto na sat

od slatkog sna.

Moranje grabi misli,

telo uzima.

 

Bar da je sunce virnulo

i obraz mi dodirnulo,

il da se čuju vrapci

koji prvi zoru spevaju.

 

Bar kad bi sunce varalo

il s zimom pregovaralo,

da jutrom virne,

bar malo žmirne

u pola šest.