Ne veruje srce pameti (volela je ovo)

Kroz prozor mesec viri,

granama vetar šapuće,

najtiše tek da umiri

da jutro svanuće.

 

Tvoje se oči smeše,

bez glasa govoriš nešto.

Slutim, reči što teše.

To si bar znala vešto.

 

U školskoj klupi još stoji

urezano ti ime.

Godine više ne broji,

niti se ponosi time.

 

Samo još mesec što viri

i šapat vetra u noći

dušu na tren da smiri

da nikad nećeš proći.