Kad opet odeš

Onda kad opet odeš,

neka to bude poslednji put.

Svako je vraćanje bolelo

od pređašnjeg većma.

 

Odnekud nesanjan san,

dočekao bi dan,

da se od ne buđenja

prene kao ptica.

 

Ne reci ni kad pođeš.

Mesec će ko dukat žut

šaptati da se volelo

od pomišljenog većma.

 

Svitanje u bezdan,

u dan običan,

bez čuđenja,

okamenjenog lica.

 

Samo kad opet odeš,

neka to bude poslednji put.

Svako je vraćanje bolelo

od pređašnjeg većma.