Gorka trava zaborava

Do prekjuče, jedna Mila,

U razredu mom je bila.

Nasmejano ima lice,

Dve kikice k'o skočice,

Pa mašnice i šnalice,

Nema lepše devojčice!

 

Htela sa mnom da se druži,

Pa mi čak i ruku pruži

Kad idemo par po par.

Ta bio sam njen drugar!

Loptu meni prvo daje,

Za Gorana i ne haje.

 

Kraj nje brzo, lako shvatiš

Gramatiku, ruski, matiš,

Iz škole je kući pratiš...

Ostaje ti sad da patiš.

Jer prekjuče ta se Mila,

iznenada odselila.

 

Lutam, tražim kojekuda,

zavirujem ispod duda,

Pitam ježa, prepelicu,

Raspevanu ševu pticu,

Golubicu, sivo plavu,

Gde da nađem retku travu?

 

Gledam oko mravinjaka,

Zna li možda, za nju svraka?

Ili roda, ona skita,

Po livadi, oko rita.

Da li gušter u njoj spava?

Lekovita, gde je trava?

 

Gorka trava zaborava!

Nije valjda preko sveta?

Videle je, zuje pčele,

Ispod onog žutog cveta.

Od nje gorak čaj da spravim,

Da ja Milu zaboravim!