Duh

Ušao u šahtu Buca

Pa čekićem snažno kuca.

Odakle sad zvuci ovi,

Šššta ako su duduhovi?

 

Devojčice povikaše,

Dečaci se razbežaše,

Duhovi su vrag ne spava,

Duhovi su strava prava!

 

Izlazi iz šahte Buca

Niko više sad ne kuca,

Popravljeno zvučno stanje,

Presta grozno lupetanje!

 

Zašto ste se razbežali?

Niste valjda tako mali?

Sanjate li ružne snove,

Kad mislite na duhove?

 

Zaprljano Buci lice,

Smeju mu se devojčice:

-  Duše, duše, dobar dan,

A zašto si zamazan?

Baš duhovit ovaj Buca

Od smeha već, društvo štuca.