Pogovor

U smislu prethodnog izlaganja, sa metodološkog stanovišta je bila zamisao da je za sada najbolјe da se uradi Zbornik radova od već postojećeg materija pojedinih autora, a onda da se integriše sistematizovani materijal, koji se zatim može interpolirati i stvoriti relativno solidna građa za završno objavlјivanje. Urađeno je ono što je moglo da se uradi, s obzirom na raspoloživi arhivski materijal, i uobličen je u nekoliko radova uglednih nekadašnjih učitelјa i upravitelјa škola u Kumanu i kulturnih radnika, sa jasnim cilјem da se obrazlože činjenice i da se rasvetle minuli periodi školstva, a noviji period predstavi javnosti u vidu foto-dokumentacije koja je bila dostupna. Te dve celine imaju izvesnog dodira, ali ne u potpunosti, jer su dislocirane u vremenskoj ravni.

Ipak se takvo stanovište može razumeti, jer su sećanja i artifakti o školstvu znatno dalјi i zadiru u 18 i 19. vek, a fotografije su novijeg datuma, i sem nekoliko njih, većina potiče iz 20. veka. Treća činjenica da se ovim poduhvatom mogao prikupiti samo deo materijala, a ne i istraživačko-hronološka studija koja zahteva znatno više vremena i sofisticirani, stručno-naučni prilaz.

Značajni opisi školstva u Kumanu mogu se naći u već objavlјenoj literaturi publiciste Milana Varadinca u referencama [8b, 14b], Milivoja Brusinog [3b, 4b, 5b], Dragolјuba Sekulića [36b], učitelјa i direktora škole, 1930/40-ih godina, Dimitrija Kirilovića [6a] i Srete Pecinjačkog, istoričara i oubliciste [4a, 5a]. Tu je i prepiska Stefana Telečkog i Vuka St. Karadžića. Naravno, traganje u Matici srpskoj u Novom Sadu i zrenjaninskoj Ahvivi, donelo bi značajne i zanimlјive materijale o razvoju školstva u Kumanu. U očekivanjuju je da će nekoliko ''Priloga za istoriju kumanačkog školstva'' stvoriti verodostojne uslove za formiranje monografske studije o ovom najvažnijem fenomenu lјudske delatnosti, a to je obrazovanje.

O gradu