Arzamas u Novom Bečeju

Novobečejska publika navikla je na kvalitetne sadržaje koje organizuje i stvara Narodna biblioteka u Novom Bečeju. Ipak, u utorak, 7. marta, naši sugrađani imali su priliku da iskuse jednu vrhunsku književnu poslasticu. Naime, Ivana Dimić, naša istaknuta dramaturškinja i književnica, bila je gost Narodne biblioteke i govorila je o svom prvom romanu "Arzamas" za koji je i dobila NIN-ovu nagradu.

Pred prepunom galerijom Narodne biblioteke, ona je predstavila svoj roman govoreći o odnosu bolesne majke i ćerke koja o njoj brine godinama koji je i srž priče, ali i drugim stvarima i životnim momentima koji su je vodili na putu ka stvaranju ovog dela. "Taj njihov odnos se provlači kroz celu knjigu i pokazuje se kako bolest polako napreduje, ali kako se one, u stvari, bore da ljubav pobedi u toj teškoj situaciji" rekla je Dimićeva o svom delu. Ona je skrenula pažnju i na svojevrsan žanrovski iskorak koji je načinila pišući roman. Naime, atipično za formu romana, sukcesivno se smenjuju dijalozi pisani poput pozorišnih tekstova i kratke, narativne forme. "Dijaloški fragmenti su komično postavljeni da bi ta tema mogla da se olakša i da bi mogla da se savlada i pročita knjiga. Kada obrađujete jednu tako ozbiljnu temu onda morate da napravite neki unutrašnji balans da čitaoca rasteretite, da ga ne držite za gušu sve vreme" rekla je Ivana Dimić. Ona je ukazala i na to da iako ima slično iskustvo kao junakinja njenog romana, pisac da bi bio istinski pisac, uvek mora imati određeni otklon u odnosu na lična iskustva, inače, to postaje ili dnevnička forma ili najobičniji šund. Ona je, takođe, istakla da joj je NIN-ova nagrada omogućila da pored toga što se bavi književnošću, o književnosti i govori.

b_310_233_16777215_00_images_Tijana_000_Desavanja4_Arzamas2.JPGOvom prilikom, Dimićeva je objasnila i značenje naslova knjige. Naime, čitajući knjigu Viktora Šklovskog, ona je naišla na podatak da je grof Tolstoj otišao u grad Arzamas da kupi imanje, a kada je te večeri legao da prespava obavivši kupovinu, probudio se užasnut. Smrt mu je na uvo šapnula: "To se ti mene plašiš". Šklovski u toj knjizi kaže da su sreća i smrt upravo taj arzamaski užas, što je sasvim prikladno budući da se kćer koja brine o oboleloj majci nalazi upravo u jednoj takvoj vrsti užasa.

Kao i uvek, moderator večeri bila je Agneš Đukičin, direktor Narodne biblioteke u Novom Bečeju. Vodeći tok književnog razgovora od samog naslova knjige, preko dešavanja opisanih u samom romanu, pa sve do faktora koji su uticali na Ivanu Dimić da napiše ovaj potresni roman, Đukičin je prisutnima omogućila jedan kvalitetan i nesvakidašnje dubok uvid u proces stvaranja jednog vrhunskog književnog dela. Govoreći o značaju održavanja ove književne večeri, ona je rekla: "Novi Bečej je večeras centar kulture u Srbiji jer nam je gošća poštovana gospođa Ivana Dimić, dobitnica NIN-ove nagrade. Narodna biblioteka Novi Bečej je želela, pozvavši gospođu Dimić da nam bude gošća, na najlepši način, damama koje sutra slave međunarodni pranzik žena obeleži ovaj datum. Baš zato što je dugi niz godina ovaj praznik bio besmislen, mi želimo da se večeras družimo sa jednom jakom, pametnom, itneresantnom damom koja je napisala fantastičnu knjigu koju svima toplo preporučujem ".

panel
5340
Članaka
panel
3849
Fotografija
paypal PNG24
ako želite da podržite razvoj sajta donacijom

Poslednje fotografije

23.10.2019. (10 fotografija)
Svetozar Štefkić
Svetozar Štefkić
13.10.2019. (23 fotografija)
Antifašistička borba u Banatu
Antifašistička borba u Banatu 1941-1944
23.10.2019. (19 fotografija)
Foto-ep o Kumanu

08.11.2019. (15 fotografija)
Priča o domu

Da li ste znali...

da je meandar Biserno Ostrvo, u to vreme najveća okuka Tise, dug oko 23 km prosecanjem novog korita 1858. godine u dužini od 8,3 km postaje mrtvaja. Meandar na području Medenjača u dužini od 15 km postao je mrtvaja 1863. godine prosecanjem novog toka u dužini 3,2 km. Ali, je još dugo posle toga meandar korišćen kao glavni plovni put, a prosek postao rukavac. Zbog toga je 1900. godine prosek proširen, a meander zasipan i Medenjača praktično tek 1900. godine postaje mrtvaja.