Takoreći prijatelji

- Moja sadašnja žena Kristina, a celo Vranjevo znalo što je Krista, po babi iz Novog sela zapravo je i jedina moja žena, kao što znaš – raspričao se u gostima kod takoreći pobratima Gojka u Kaću, sela nadomak Novog Sada poznatom po paroli „Kać selo malo, za „Partizan“ sve bi dalo“, koji se upravo već drugi put razveo ovaj put od, dabome, druge žene, pa je već imao dva sina jedinca, po jednog i s prvom i s drugom drugaricom; obe su, kad su Gojka manule, zadržale, za uspomenu na oca im, sinove i Nenada i Predraga, svaka svojeg – e ova moja Krista mene nije manula sve ove godine, mada nije da nije mogla!

Gojko je pažljivo slušao, takoreći baš s punim razumevanjem, prstima čupkao čas retku bradicu, čas brkove svoje, klimnuo bi po koji put u znak da je Krista sigurno mogla naći već dobar razlog da mane ovog; imal' koga odavde, od Kaća do kraja sveta, da nešto bar malo krupnije nije zgrešio? Pa njega su, Gojka, obe manule iz zacelo manjih razloga! Što je, naravno, bilo po njegovom uverenju, a zapravo je bio najveći ljubitelj tuđih žena i kafana, što ne samo u Južnoj Bačkoj sve sa Kaćom i Novim Sadom, nego gledajući i celu Vojvodinu, uzevši u obzir i Vranjevo u Novom Bečeju i ovog takoreći prijatelja, Banaćanina, koji se puva kako se razume u manjivanje venčanih žena od venčanih muževa; a Gojko češće nije nego što jeste dolazio kući prvoj ženi, posle i dugoj venčanoj, prvom sinu jedincu, onda i drugom sinu, jedincu takođe, pa su ga, može biti najviše zbog toga manule žene i jedinci, takoreći bez oravdanog razloga.

I onda mu ovaj prijatelj, Banaćanin tu pripoveda o svojoj Kristi koja jeste nosila ime po babi iz vranjevačkog Novog sela, sonestrane pruge, a njega NIJE manjivala (mada?) i rodila mu dva sina od kojih, za razliku od Gojkovih Nenada i Predraga, ni jedan nije bio jedinac. A da je Vranjevčan prijatelj, svakako da jeste prijatelj jer je za njegovog rođaka od uje i ujne bila udata Vukica, ćerka Gojkove sestre od strica iz Đurđeva; a što je Banaćanin prijatelj „takoreći“, kao što u naslovu ovog pomalo titravog sećanja na relaciji Bačka-Banat, koje samo Tisa razdvaja, e da je samo ova pitoma, široka, duboka žuta reka faktor razdvajanja u ovom delu sveta, gledajući u sveplanetarnom globalu na takve stvari, nego je, koće znati, Gojku ovaj prijatelj iz Vranjeva, „takoreći“ zato što se Vukica nije udala preko Tise kao što Bog zapoveda; da dođu s jabukom i čuturom, lepo je isprose i onda još lepše, na karucama i dva čilaša s praporcima je odvedu; ali nije tako bilo nego je uskočila! Ej, ni u Mošorin, Gospođince,  ili Gardinovce, nego baš u Banat!

Godinama su se ova dva prijatelja „takoreći“ držali kao pupčanom vrpcom vezani, pa je Vranjevčan s jeseni za Đurđic odlazio Gojku u Kać selo malo, sam bez svoje Kriste koja ni za živu glavu, svoju, nije htela u goste kod tog što takav može pokvariti i ovog njenog, još i više nego što je već pokvaren, kao i svaki muški što je, jelda, dok je Bačvanin Gojko, takođe bez žene aktuelan, bio redovan gost u Banatu s proleća na Đurđevdan.

I evo i sad, dok „takoreći“ prijatelj Gojkov, čije je ime Proka, ne onaj Proka Naturalov koji je prosuo čašu vina „po čaršavu belom“, a kojeg je Crnjanski možda i izmislio; da nije izmislio čak su mnogi uvereni, nego ovaj Proka, gost koji uporno iznosi nešto kao disertaciju o ženi venčanoj kao što je njegova Krista, koja je stub stabilnosti jedne socijalističke samoupravne naše porodice i društva koje, što i statistika pokazuje, krupnim koracima hrli u svetlu budućnost na čelu sa...

Eto ti šta je „glupi Banaćanin“, pomisli Gojko, pleonazam jer je dovoljno reći „Banaćanin“, a ovo prvo se podrazumeva, i kako da mu sad, kao takoreći prijatelju, saopšti šta je po tom pitanju naumio, a naumio je tvrđe i od mošorinskog i od titelskog brega, pa i Fruške gore koja se tu plavetnila i nekako odozgore Gojku javljala da svakako istraje u svojoj nameri:

Proko, takoreći prijatelju moj, prvi si kome ovo kažem, rešio sam da nađem i treću zvaničnu ženu jer sve one usput i ne računam, najmanje to nisu Perka i sve one iz „Bele butine“ – videla se Gojkova muška odlučnost pomešana s „karlovačkim rizlingom“ koja se u Kaću pije uvek, pa i za Đurđic, a ne „banatski“ kao preko Tise, za Đurđevdan.

Onda je Gojko objasnio gostu da će to svakako biti, a već je napikirao jednu u selu, naočita udovica, nije mnogo potrošena i što je najvažnije – ima dete, i to školskog uzrasta; drekanje, nespavanje, pelene i „Pavlovićevu kremu“ više ne bi podneo; kao ni u prethodna dva slučaja što nije.

- Venčaćeš se po treći put, i u crkvi i u opštini?

- Taman posla! Neću! Tad bi i ova mogla da me mane, a Gojka više ni jedna manuti neće.

- Pametno. – složi se prijatelj „takoreći“.