Izbor kumančana u viša partijska i skojevska rukovodstva

U pripremama za Petu zemalјsku konferenciju održavane su pokrajinske, okružne, sreske i mesne partijske konferencije. Na širem sastanku, verovatno sreskoj partijskoj konferenciji održanoj pri kraju leta 1940. godine, izabran je novi Sreski komitet za Novi Bečej. Imao je 5 članova. Za organizacionog sekretara izabran je Mita Trifunjagić, član MK KPJ u Kumanu. Nešto kasnije održana je okružna partijska konferencija u Zrenjaninu u vinogradu Žarka Turinskog, na kojoj je Ivan Vioglavin, član Mesnog komiteta KPJ iz Kumana, izabran za delegata za Šestu pokrajinsku konferenciju za Vojvodinu.

Na Šestoj pokrajinskoj konferenciji KPJ za Vojvodinu održanoj u Kameničkim vinogradima kod Novog Sada, u referatima i diskusiji, izneta je društveno-politička situacija u Vojvodini i data ocena rada Partije i Skoja za period od 1937—1940. godine. Konferencija je izabrala novi PK KPJ za Vojvodinu. Za člana Biroa PK KPJ za Vojvodinu izabran je Ivan Vioglavin, polјoprivredni radnik iz Kumana.

Paralelno sa partijskim konferencijama održavala je i omladina svoje konferencije u pripremama za Petu pokrajinsku konferenciju Skoja. U avgustu 1940. godine održana je ta konferencija na salašu Žarka Turinskog u Zrenjaninu. Okružni komitet Skoja, kao domaćin, održao je pre toga nekoliko sastanaka kojima je, pored ostalih, prisustvovao i Spasoje Milankov iz Kumana.

Skojevci u Kumanu su učvrstili organizaciju i uspešno organizovali rad sa seoskom omladinom uz pomoć mladih industrijskih radnika iz Kumana, zaposlenih u raznim preduzećima u Zrenjaninu. Nјih je bilo oko 80. Ti radnici su se svakodnevno vraćali sa posla i slobodno vreme provodili u društvu sa seoskom omladinom. Svoja iskustva, stečena u sindikalnom i partijskom radu, prenosili su omladini. Ta se pomoć naročito osećala u radu omladinskih čitalačkih grupa. Time se razvijala borbenost i upornost omladine. Dobar deo omladine bio je angažovan u Sportskom klubu, Čitaonici i Diletantskoj sekciji. Tako je pod uticajem skojevske organizacije bila ogromna većina omladine.

Rezolucija doneta na Pokrajinskoj konferenciji Skoja povećala je aktivnost Skoja u celoj Vojvodini. Decembra 1940. godine održan je sastanak kod Mirka Radišića u prisustvu Proke Sredojeva, člana PK Skoja za Vojvodinu. Sastanku je prisustvovalo oko 30 omladinaca. Među njima su bili: Cveta Kukin, Rada Stančić, Sredoje Nemešev, Ivica Baračkov, Voja Vioglavin, Ljubomir Odadžić, Dušan Stojanov, Miloš Nemešev, Joca Erdelјan, Žika Erdelјan, Milinko Kovačev, Milosav Odžić, Mirko Radišić, Nedelјko Stančić, Stanko Marinkov, Žarko Kikić, Sava Aćimov-Đavo, Sava Stančić, Milenko Đurin-Truda i drugi. Sastankom je rukovodio Sredoje Petrović. Na sastanku su postavlјeni zadaci članovima Skoja: da povedu još odlučniju borbu otvorenim istupanjem pred seoskom omladinom protiv kapitulantske vlade. To je doprinelo jačanju borbenog duha omladine. Rastao je broj skojevaca. Od jeseni do kraja 1940. godine broj se udvostručio. Bilo ih je oko 40. Zbog toga se pristupilo osnivanju rejonskih rukovodstava. Svaki član rejonskog rukovodstva vodio je računa o dve do tri grupe Skoja. Zbog toga što je veliki broj omladinaca poginuo u borbi, nemoguće je izvršiti rekonstrukciju svih grupa. Zato dajemo pregled skojevaca po rejonima.

I rejon: Dušan Stojanov-Punga, Dragolјub Stojanov, Žarko Baračkov, Sava Aćimov-Đavo, Čeda Solarov, Žarko Cukućan.

II rejon: Živa Radišić, Joca Erdelјan (član KPJ), Miloš Nemešev (član KPJ), Nedelјko Stančić, Mirko Radišić, Ratomir Mečkić, Isa Stanisavlјev, Milan Trifunjagić, Žarko Aćimov-Kaloperov, Milosav Odžić, Mika Kovačev-Milinko, Svetolik Berić-Cveta, Sredoje Nemešev, Nata Mečkić, Stanko Marinkov i Mile Stojanov-Badin.

III rejon: Sredoje Petrović (član KPJ), Žarko Kikić, Rada Stančić (član KPJ), Joca Santovac, Steva Petrović-Klipa (član KPJ), Svetozar Ješić-Marko, Branka Stančić, Milenko Đurin, Svetozar Odžin-Toza, Sava Stančić, Stevan Bojić, Alek- sandar Tornjanski-Bata.

IV rejon: Cveta Kukin, Ivan Baračkov-Ivica, Lasko Baračkov, Ljubomir Odadžić—Čiča, Mile Eremić, Voja Vioglavin, Rada Blažić-Socijalist, Mihajlo Zokić, Jovanka Santovac, Slavko Boberić (član KPJ).

Prema izjavama Kumančana navodimo imena članova KPJ po rejonima u kojima su živeli.

I rejon: Ivan Vioglavin, Boža Titin, Milutin Stojanov-Bača, Dušan Ćurčić, Rada Aćimov-Kalić, Sredoje Stanisavlјev-Taca, Svetozar Solarov. Laza Brančić-Dadin, Dušan Radin, Veselin Nemešev, Branko Tatić, Toma Tatić.

II rejon: Maksa Kovačev, Ljuba Čolić, Velimir Nikolić. Boško Miokov, Rada Milankov, Miloš Nemešev, Dobra Gladić -Uvalin, Svetozar Čolić, Lazar Mirčetić-Prča, Marinko Marinkov-Kojin, Joca Erdelјan, Živojko Erdelјan.

III rejon: Žarko Milankov, Mita Trifunjagić-Mića, Kajica Stančić, Sredoje Petrović, Panta Miškov, Vesa Lupurov, Svetozar Lirić-Odžin, Stevan Petrović, Mile Teodosin-Beodranski, Ivan Aćimac, Rada Stančić, Voja Stančić-Laskov, Velјa Ubavić, Slavko Miškov, Radivoj Milankov-Kojin.

IV rejon: Lazar Čolić, Spasoje Milankov, Ljubiša Stančić- Lapada, Ljupka Žarin, Slavko Boberić, Ljuba Petrović, Boža Stojanov, Desa Kvaščev, Slavko Stančić, Jovan Mučalov, Sve- tozar Eremić, Boško Korovlјev-Bukur, i Rada Stančić.

Kumančani su bili organizatori i rukovodioci radničkog pokreta i van Kumana, u mestima gde su bili zaposleni. Milan Stančić-Uča bio je sekretar prve partijske organizacije u Nјegoševu u Bačkoj, gde mu je Udruženje saveza boraca NOR-a podiglo spomen-ploču. Kasnije je bio sekretar MK u Melencima. Novootvorena Osnova škola u Kumanu, podignuta 1965. godine, nosi ime Milana Stančića-Uče. Bogdan Teodosin, posle povratka sa robije iz Sremske Mitrovice 1938. godine, bio je član Mesnog komiteta u Zrenjaninu sve do okupacije 1941. godine. Jovan Trifunjagić živeo je od septembra 1933. do juna 1941. godine u Novom Miloševu; Tamo je osnovao literarni kružok u kome je okuplјao naprednu omladinu sa kojom je prorađivao partijski materijal koji je donosio iz Kumana. On je bio osnivač i sekretar prve partiske ćelije u Dragutinovu od 1938. do 1941. godine. Kasnije je osnovao ćeliju u Beodri. Sredoje Stančić je od 1938. godine kao zidarski radnik živeo u Beogradu. Bio je član KPJ i aktivan sindikalni radnik. Ranije pominjana Neva Petrović, član KPJ, radila je od 1938. godine u tehnici Mesnog komiteta Beograda. Preko organizacije Crvene pomoći održavala je stalnu vezu između Kumana, Beograda i Sremske Mitrovice. Ljubica Odadžić, narodni heroj, bila je tekstilna radnica u Beogradu od 1938. godine. Isticala se u sindikalnom i partijskom radu. Veoma aktivan u omladinskom naprednom pokretu bio je Stevan Petrović, student Nјegova se aktivnost, kao komuniste, naročito osećala u radu Vojvođanske akademske trpeze. Na robiji u Sremskoj Mitrovici nalazili su se sve do 1941. godine Jovan Veselinov-Žarko, istaknuti partijski funkcioner, osuđen 1931. godine na 15 godina robije i Žarko Aćimov-Kalić, osuđen 1937. godine na 5 godina robije.

Sadržaj

O gradu