Izbor novog mesnog, sreskog i okružnog rukovodstva KPJ

Novo centralno partijsko rukovodstvo, formirano u zemlјi, sa Josipom Brozom-Titom i njegovim saradnicima imalo je neodložne zadatke da organizaciono i idejno učvrsti i ojača Partiju. U tom cilјu pristupilo je obnavlјanju i formiranju novih partijskih rukovodstava u zemlјi. U Vojvodini je polovinom 1938 godine formiran novi Pokrajinski komitet. Za političkog sekretara izabran je Žarko Zrenjanin, a za organizacionog Jusuf Tulić.

Milutin Teodosin, polјvprivredi radnik, učesnik u štrajkovima 1936. godine, primlјen u KPJ 1938. godineU Kumanu se krajem 1937. godine osetila izvesna živost posle uspostavlјanja veze sa Pokrajinskim komitetom Srbije. Vezu je uspostavio Sima Karaoglanović. On je, prema sopstvenoj izjavi, dobio zadatak od Veselina Masleše da ode u Kumane da bi se upoznao sa stanjem u partijskoj organizaciji. Masleša ga je obavestio da je u selu sve do provale 1936. godine bila brojna partijska organizacija i da je posle toga prekinuta veza sa njom. Sima Karaoglanović kaže da je stigao tačno u određeno vreme, u 17 časova, u centar sela gde ga je jedan drug, čijeg se imena više ne seća, dočekao. Sa njim je otišao u staru, napuštenu kafanu, gde je održan sastanak sa grupom od 7 drugova, među kojima je najstariji bio hrom. Diskutovali su o političkoj situaciji u selu. Od njih je doznao da su komunisti obeshrabreni posle hapšenja Lazara Milankova i da im nije uspela akcija na vršalicama 1937. godine. Karaoglanović priča da među njima nije bilo ni jednog koji bi mogao da pokrene rad u partijskoj organizaciji. Doznao je da, pored prisutnih, u selu ima još pouzdanih lјudi ali su nepovezani. Posle diskusije i detalјne analize situacije u selu, zaklјučili su da je neophodno da obnove bar dve ćelije, ali da i dalјe legalno rade u Narodnom frontu.

Žarko Milankov i Mića Trifunjagić mnogo su učinili da povežu postojeće grupe komunista i omladine i da obnove partijske ćelije i Skoj. Oni su uspeli da razviju izvestan politički rad i da tokom 1938. godine uspostave vezu sa Svetozarom Markovićem-Tozom i Žarkom Zrenjaninom, od kojih su dobili prve direktive za rad. U vezi sa novom orijentacijom Centralnog i Pokrajinskog komiteta u politici vaspitanja i izbora partijskog kadra, komunisti u Kumanu su proširili sastav mesnog partijskog i skojevskog rukovodstva mladim lјudima. Posvećena je naročita pažnja razvijanju budnosti, koja je u uslovima ilegalnosti Partije bila najvažnija za očuvanje organizacije i rukovodstva. Partijska organizacija je ojačala, popunila se novim članovima iz redova simpatizera i omladine, koji su izrasli kao komunisti u OMPOK-u i Narodnom frontu. To su bili: Velјa Ubavić, Milivoje Teodosin, Sredoje Petrović, Kajica Stančić, Vesa Lupurov, Boža Stojanov, Spasoje Milankov.

Jačanju Partije znatno je doprinelo i povratak većine komunista sa robije 1937. i 1938. godine.

Reorganizovana partijska organizacija postala je brojno jača nego što je bila 1938. godine. Imala je oko 50 organizovanih članova i veliki broj simpatizera. Formiran je novi Mesni komitet Partije sa Milivojem Teodosinim-Beodranskim i članovima: Žarkom Milankovim, Mićom Trifunjagićem, Sredojem Stanisavlјevim-Tacom i omladincem Sredojem Petrovićem. Osnovana je i skojevska organizacija.

U Kumanu je 1938. godine bilo sedište Sreskog komiteta Partije u kome su bili: Milivoje Teodosin, sekretar, a članovi Žarko Milankov, Kajica Stančić i Sredoje Petrović. Kako se gotovo ista imena spominju i u Mesnom i u Sreskom komitetu, postoji verovatnoća da je to bio isti komitet koji je vršio istovremeno obe funkcije.

Rad Sreskog komiteta pozitivno je ocenjen u referatu na VI pokrajinskoj konferanciji KPJ, održanoj 1940. godine u Novom Sadu: »Sreski komitet Partije je formiran i rezultati rada su upadlјivi. Ovaj sreski komitet obuhvatao je sledeća mesta: Novi Bečej, Kumane, Melence, Tordu, Vranjevo, Dragutinovo — Beodru (Miloševo) i Taraš. Saobraćajne veze sa tim mestima bile su dosta povolјne i postojali su objektivni uslovi za širi uticaj Partije u srezu. U njemu su bili najistaknutiji komunisti koji su imali određene funkcije, tako da su bili izvesna garancija za uspešan rad«.

Krajem 1938. godine osnovan je Okružni komitet za severni Banat sa sekretarom Svetozarom Markovićem-Tozom. Član ovog komiteta bio je i Žarko Milankov.

Uprkos teroru koji je u Kumanu sprovodio režim preko četničke organizacije, napredne snage su jačale.

Lokalni organi vlasti smatrali su da će posle zabrane OMPOK-a rad omladine biti likvidiran. Međutim, to se nije desilo. Opšta reorganizacija i obnova Skoja u zemlјi morala se odraziti i na rad omladine u Kumanu. Reorganizaciji su najviše doprineli Mita Trifunjagić-Mića i omladinci Spasoje Milankov, Sredoje Petrović, Rada Stančić, Slavko Boberić i Joca Erdelјan-Uvalin, koji su kasnije postali članovi Mesnog komiteta Skoja. Prvi rukovodilac Skoja bio je Spasoje Milankov. Za relativno kratko vreme skojevska organizacija obuhvatila je veći broj omladinaca u selu, među kojima su se isticali: Miloš Radišić, Cveta Kukin, Voja Vioglavin, Ivica Baračkov, Žarko Kikić, Miloš Nemešev, Joca Santovac, Milosav Odžić, Ljubomir Odadžić, Sava Stančić. Veliku pomoć organizaciji Skoja pružao je Stevan Petrović, student.

Jedna od stalnih formi rada sa omladinom bili su izleti. Odlazili su u vinograde ili na Tisu, gde se omladina sastajala sa naprednom omladinom iz susednih mesta Banata i Bačke. Neki od ovih izleta, pored razonode i zabave, tokom leta 1938. godine poslužili su kao kamuflaža za održavanje ilegalnih sastanaka, uspostavlјanje veza sa višim rukovodiocima, za primanje potrebne literature i direktiva za rad. Izleti su korišćeni i za prijem omladinaca u članstvo Skoja. Izleti u prirodu bili su pogodni jer je omladina na taj način izmicala kontroli žandarmerije i lokalne vlasti.

Sadržaj

O gradu