Politički rad Jovana Veselinova i drugova, hapšenјe i proces 1931.

Nužno je u ovoj hronici, makar i u najkraćim potezima, izneti političku delatnosti Jovana Veselinova, Makse Kovačeva, Laze Milankova i Rade Brusina, Kumančana koji su u tom periodu delovali na ovom terenu po zadatku višeg partijskog rukovodstva. Zbog toga su bili osuđeni na robiju. Sa njima u vezi u Kumanu bili su: Ljubomir Petrović, Nevenka Petrović i Kova Mečkić; zbog toga su bili uhapšeni i maltretirani u istražnom zatvoru Okružnog suda u Zrenjaninu.

Jovan Veselinov ŽarkoJovan Veselinov, metalski radnik, rođen je u Kumanu 20. januara 1906. godine. Kao omladinac učestvovao je u radničkom pokretu u Kumanu. Od 1924. godine bio je sekretar organizacije NRPJ. Od 1926. do 1930. godine studirao je u Moskvi na Komunističkom univerzitetu nacionalnih manjina zapada. Po odluci CK KPJ vratio se u Jugoslaviju u rukovodstvo CK Skoja. Početkom jula 1930. godine upućen je na rad u Vojvodinu po partijskoj liniji. U prvo vreme Veselinov je živeo ilegalno u Zrenjaninu kod Miše i Barbare Seleši. Imao je zadatak da obnovi i učvrsti partijske i skojevske organizacije. Iako bez dovolјno materijalnih i tehničkih sredstava, on i komunisti sa kojima je sarađivao uspeli su da za 1. avgust, međunarodni antiratni dan, objave letke na mađarskom i srpskom jeziku. Leci su 4. avgusta osvanuli na ulicama i u dvorištima Zrenјanina.

Barbara Seleši je uspela da jedan deo letaka prenese do Melenaca i Nove Crnje, drugi deo je Nevenka Petrović razdelila u Kumanu, što se jasno vidi iz sudskih spisa u krivičnoj stvari protiv Barbare Seleši i dr. Istražni sudija velikobečkerečkog Okružnog suda pod br. KZP 1325/1930. dostavio je istražnom sudiji Državnog suda za zaštitu države u Beogradu spise sa zaplenjenim materijalom, pronađenim prilikom hapšenja i pretresa u Zrenjaninu i okolnim mestima. Navedeno je da je u Kumanu kod Nevenke Petrović i Ljubomira Petrovića pronađen ilegalni materijal.

Zbog toga su, radi isleđenja, uhapsili i stavili u istražni zatvor Okružnog suda u Zrenjaninu Ljubomira Petrovića, Nevenku Petrović, Kovinku Mečkić i Lazara Milankova. Posle završene istrage, 12. decembra 1930. godine, puštena je Kovinka Mečkić, a ostali: Ljubomir Petrović, Nevenka Petrović i Lazar Milankov, tek 20. marta 1931. godine.

Jovan Veselinov je prešao u Novi Sad, gde je nastavio intenzivno da radi na jačanju Partije i Skoja, u čijim redovima je u jesen 1930. godine bilo oko 200 organizovanih članova. U stanu Jovana Belјanskog, u kome je stanovao Jovan Veselinov, nalazio se rotacioni geštetner kojim je štampan ilegalni propagandni materijal. U drugoj polovini 1930. gbdini izašla su dva broja lista »Komunist«, organ PK KPJ i PK Skoja. Prvi, krajem avgusta, u kome je objavlјena rezolucija sa konferencije PK KPJ za Vojvodinu i koji je rasturan samo u nekim mestima Bačke i Banata. U drugom broju »Komunista«, na mađarskom i srpskohrvatskom jeziku (štampan početkom novembra), objavlјen je proglas povodom 13-godišnjice oktobarske revolucije. Drugi broj »Komunista« dospeo je u mnogo veći broj gradova i sela Banata i Bačke, jer je Pokrajinski sekretarijat KPJ bio povezan sa pet gradova i dvanaest sela među kojima je bilo Kumane.

U stanu Jovana Belјanskog nastavlјeno je štampanje propagandnog materijala na rotacionom geštetneru. U vezi sa Jovanom Veselinovim bili su Kumančani Radivoj Brusin, obućarski radnik u Novom Sadu, koji tada nije bio član Partije, ali je rado činio usluge Partiji, i Maksa Kovačev, mašinbravarski radnik, koji je tada radio u Platnari Vlade Ilića u Beogradu.

Pre rasturanja drugog broja »Komunista«, na poziv CK, Jovan Veselinov je prešao u Beč, a 16. novembra 1930. godine došlo je do hapšenja aktiva KPJ u Novom Sadu.

U proleće 1931. CK KPJ poslao je Jovana Veselinova na ilegalan rad u Sloveniju. U Ljublјani je uhapšen, i, zajedno sa ostalim drugovima iz Novog Sada i Zrenjanina, predat Sudu za zaštitu države. Na procesu održanom od 15. do 21. septembra 1931. godine grupa komunista je osuđena na 78 godina robije. Najveću kaznu dobio je Jovan Veselinov — 15 godina, dok je Rada Brusin osuđen na godinu i šest meseci robije. Taj veliki proces značio je novi udarac radničkoj klasi i Partiji, jer su najistaknutiji kadrovi nasilno odvojeni od radničkog pokreta u Vojvodini. Kumančani Lazar Milankov i Maksa Kovačev osuđeni su u Okružnom sudu u Beogradu na po godinu dana zatvora.

Pokušaj oživlјavanja partijskog rada 1931.

Šestojanuarska diktatura nanela je teške udarce radničkoj klasi i KPJ. Zbog čestih hapšenja i ubistava najbolјih partijskih rukovodilaca u zemlјi, rukovodstvo Partije, koje se nalazilo u inostranstvu, ostalo je bez stalne i sigurne veze sa zemlјom. Posle odlaska Jovana Veselinova na robiju, centralno partijsko rukovodstvo poslalo je na rad u Vojvodinu Voju Semlekana, koji je dotle bio na partijskom školovanju u SSSR-u. Jedan od osnovnih zadataka koji je Semlekan trebalo da reši bilo je pitanje organizacionog povezivanja postojećih grupa komunista u gradovima i selima. U tom cilјu on je 13. septembra 1931. godine oko ponoći održao sastanak sa grupom komunista u vinogradu Ljube Petrovića u Kumanu. Grupa komunista, koja se tada okupila, nije bila organizovana, ali su tim lјudima ideje KPJ bile poznate iz ilegalnih materijala, koji su dobijali od komunista u Zrenjaninu. Tom sastanku prisustvovali su i Žarko Aćimov-Kalić, Ljubomir Petrović i drugarice Nevenka Petrović i Kova Mečkić. Voja Semlekan im je dao uputstva za reorganizaciju partijskog rada na principu ćelija i postavio zadatak da izaberu mesno rukovodstvo KPJ.

U međuvremenu, Voja Semlekan je po partijskom zadatku bio u Zrenjaninu. Baš u prolazu, ispred zgrade Gradske policije, iznenada mu je opalio pištolј i ranio ga u nogu. Pokušao je da beži, ali zbog rane nije mogao. Policija ga je uhapsila. Kod njega su, pored pištolјa, pronašli i ilegalni partijski materijal. Semlekan je na saslušanju bio identifikovan kao ilegalni partijski funkcioner. Pored ostalog, na saslušanju je otkrio i sastanak, koji je održan 13. septembra u Kumanu. Zbog toga su učesnici toga skupa uhapšeni. Laza Blažić i Svetozar Solarov, koji nisu prisustvovali sastanku u vinogradu, posle završene istrage su pušteni. Ljubu Petrovića, Žarka Aćimova-Kalića, Nevenku Petrović i Kovu Mečkić sproveli su u žandarmerijsku kasarnu u Zrenjanin i strahovito ih tukli. Primenjivali su i specijalne metode mučenja. O tome priča Kova Mečkić-Granić:

»Između ostalog primoravali su nas da jedemo slanu ribu i pijemo vodu, a zatim su nas vezane držali uz toplu peć, tako da smo zbog strahovitog znojenja padali u nesvest«.

Posle 3 meseca istrage, prebacili su ih u beogradsku Glavnjaču, u kojoj su ostali sve do glavne rasprave. Pred Sudom za zaštitu države osuđeni su: Voja Semlekan na 6 godina robije i Žarko Aćimov na godinu. Kaznu su izdržavali u Sremskoj Mitrovici. Ljuba Petrović osuđen je na 6 meseci, a Kova Mečkić i Nevenka Petrović na po 4 meseca zatvora, uslovno.

Posle ove provale, situacija među komunistima u Kumanu postala je vrlo teška. Prestao je tek obnovlјeni rad. Sastanci više nisu održavani.

Teror Šestojanuarske diktature teško je pogodio partijsku organizaciju u Kumanu. Neki komunisti su izdržavali kazne na robiji i spremali se za novu borbu, ali su neki na slobodi uzmakli pred klasnim terorom, te su se pasivizirali. Pojedinci su se odselili u gradove radi zapošlјavanja. Pa ipak, u selu se održala grupa komunista. Bili su volјni da nastave rad, ali nisu bili povezani i nisu imali od koga da dobijaju uputstva za rad. Oni su hteli, ali nisu mogli da rade. Ponekad su se samoinicijativno i sastajali, diskutovali, razmenjivali knjige i listove, ali organizovanih akcija nije bilo.

U vreme Šestojanuarske diktature borba za omladinu uzimala je sve veće razmere. U toj borbi za omladinu diktatura je u prvom redu nastojala da uguši revolucionarno klasni i nacionalni omladinski pokret, zato nasilno raspušta sve revolucionarne radničko-selјačke, sportske i kulturno-prosvetne omladinske organizacije. Da bi odvratila pažnju omladine od radničkog pokreta, buržoazija osniva nacionalnu omladinsku organizaciju »Soko«.

U Kumanu je 1931. godine formirana sokolska organizacija. Nјen organizator bio je opštinski podbeležnik Marin Kovačev. Većina članova te organizacije bila je iz redova omladine kulačkog i trgovačkog porekla. U prvoj upravi, međutim, bilo je i naprednih lјudi. Zbog toga je postavlјena prinudna uprava, komesarijat, kako su tu upravu u Kumanu nazivali. Starešina je bio Marin Kovačev, podbeležnik, načelnik Milojko Radišić, službenik Opštine, a članovi uprave Jovan Čiplić, učitelј, Milić Sekulić, bogati selјak, Nedelјko Petrović, kafedžija, Đura Stančić, trgovac, i dva prosvetara Branko Vlajkov i Svetozar Solarov, koji su bili jedini napredni članovi uprave. Svi službenici, koji su zavisili od režima, morali su biti članovi »Sokola«. I pored podrške koju je imala od organa lokalnih vlasti, organizacija nije imala brojnije članstvo iz redova selјaštva. Ona je bila i ostala režimska organizacija u selu u tom periodu.

Posle dve godine vladavine bez ustava i skupštine, septembra 1931. godine kralј je »darovao« narodu takozvani oktroisani ustav. Te godine 8. novembra bili su formalno održani izbori za Narodnu skupštinu. Na tim izborima prvi put je bila istaknuta svega jedna, režimska lista, čiji je nosilac bio Petar Živković, predsednik vlade i ministar unutrašnjih poslova.

Kandidati u novobečejskom srezu su inž. Dimitrije Vujić iz Beograda i Vasa Glavaški, veleposednik iz Bečeja. Komunisti su bojkotovali ove izbore, ali je, ipak, zbog terora i javnog glasanja, bio izabran Dimitrije Vujić. U Kumanu je bilo 1688 birača, a glasala su 1344.

paypal PNG24
ako želite da podržite razvoj sajta donacijom

O gradu