Šestojanuarska diktatura 1929.

Posledice diktature u Kumanu

Od 1926. godine Jugoslaviju je zahvatilo teško ekonomsko stanje pojačano i nerešenim agrarnim pitanjem, što je ubrzalo proces raslojavanja i propadanja selјaštva. To je uticalo na porast broja nezaposlenih i na opadanje životnog standarda svih radnih lјudi, posebno seoske sirotinje. Samo u proleće 1928. godine bilo je prijavlјeno za odlazak u Nemačku oko 1000 nezaposlenih polјoprivrednih radnika iz novobečejskog sreza. Među njima je bilo najviše Kumančana. Zbog nezaposlenosti, niskih nadnica i gladi raslo je nezadovolјstvo sela prema režimu i postojećem stanju u zemlјi. Progonima i hapšenjima komunista u Kumanu vlasti su postigle suprotan efekt. Komunisti su moralno i politički ojačali i pridobijali sve veći broj nezadovolјnog stanovništva. Narodna skupština nije mogla rešiti protivrečnosti i probleme jugoslovenskog društva, kompromitovala se i otkrivala trulost poretka. U težnji da očuva svoje vladajuće pozicije velikosrpska buržoazija pošla je putem otvorene diktature.

Kralј Aleksandar je 6. januara 1929. godine izvršio državni udar, ukinuo Vidovdanski ustav od 1921. godine, raspustio Narodnu skupštinu i postavio novu vladu bez skupštine i stavio joj na čelo komandanta kralјeve garde, generala Petra Živkovića. Sva vlast u državi prešla je isklјučivo u njegove ruke. Uveden je apsolutistički, diktatorski režim. Dopunom Zakona o zaštiti javne bezbednosti i poretka u državi, a na osnovu člana 3, policija je rasturila i zabranila, pored KPJ, sve građanske i političke stranke u Kumanu. U vezi sa novim propisima, rešenjem župana, bila je postavlјena nova opštinska uprava u Kumanu sa predsednikom Jeftom Nosonjinim, radikalom, koji je imao 50 jutara zemlјe.

Između 1921. i 1929. godine nesumnjivo postoji neuporediva razlika. Dok je 1921. godine KPJ bez borbe ustuknula pred buržoazijom, u februaru 1929. CK KPJ je, na proglašenje diktature, odgovorio borbenim parolama oružanog ustanka. Proglas je dospeo i u Kumane. U njemu se radni narod varoši i sela poziva na oružanu, revolucionarnu borbu protiv diktature dvorske klike.

Kad je diktatura oslabila, organizacija KPJ u Kumanu ostala je sa manje od pola članstva. Poziv na oružani ustanak u toj situaciji imao je značaj samo opšte parole. Laza Blažić je i dalјe vršio dužnost sekretara MK, ali bez ranijeg članstva bio je nemoćan da ma šta preduzme. I dalјe je bio u vezi sa Jovanom Fuksom. Domonkoš Holcnerom i Nikolom Bišofom u Zrenjaninu, ali su njihove veze sa višim rukovodstvom bile slabe, tako da nije moglo doći do neke značajnije akcije početkom 1929. godine. Diktatura je prekinula i organizovani rad omladine u Kumanu.

Hapšenje zbog rasturanja prvomajskog letka i karikatura

I pored žestoke diktature, kojoj se nije odupirala ni jedna druga politička stranka, KPJ je prva i jedina organizovala masovnu akciju rasturanja prvomajskog letka po Banatu i Bačkoj.

Prvog maja osvanuli su u Kumanu mnogobrojni primerci proglasa PK KPJ za Vojvodinu. Proglas je imao oštru sadržinu kojom se osuđuje kralј i diktatura zbog mera koje su dovele radničku klasu Jugoslavije u izvanredno teške uslove života.

Došlo je do hapšenja u Zrenjaninu i okolini. Zbog sumnje da postoji veza između grupe uhapšenih u Zrenjaninu i susednih mesta, žandarmerija je nastavila da pretresa teren. U Kumanu je izvršen pretres u mnogim kućama. Pronađen je »kompromitujući« materijal.

U avgustu iste godine u Kumanu su izvršeni novi pretresi. Tada su uhapšeni Milutin Stančić i Svetozar Eremić. Kod njih su pronađeni leci sa karikaturom kralјa Aleksandra i više primeraka lista »Proleter«.

Kako je otkriveno nekoliko organizacija KPJ po okolnim selima, Ministarstvo unutrašnjih dela izdalo je poverlјivo naređenje velikom županu da izvrši pretrese kod svih poznatih komunista i njihovih simpatizera u cilјu što uspešnijeg otkrivanja ilegalnih organizacija KPJ. Novembra 1929. godine sreski načelnik u Novom Bečeju dostavio je velikom županu spisak sumnjivih i nepouzdanih lica sa svoga područja. Među njima su bili Lazar Blažić i Žarko Strajnić iz Kumana. Pored njih, kroz zatvore je prošla većina najaktivnijih komunista iz sela.

Prvomajska akcija bila je od velikog značaja, bez obzira na cenu kojom je plaćena.

Suđenje Slavku Strajniću — Bađi

Slavko Strajnić bio je osuđen na godinu dana robije zbog toga što je na zidu policijskog pritvora u Novom Bečeju napisao tekst »buntovničkog sadržaja«, kojim se »upućuje javnosti buntovan poziv radi nasilne promene postojećeg poretka« — pisalo je u optužnici. Na glavnoj raspravi, braneći se od optužnice, Slavko Strajnić je rekao kako je Slavko Strajnić Bađa (desno), član KPJ od 1927. godine, na izdržavanju kazne. Snimak od 09.08.1931. godine u Požarevcuinkriminisani tekst napisao 1928. godine, za vreme izdržavanja jednomesečnog pritvora u Novom Bečeju. Te godine radio je na vršalici. Sreski načelnik, prilikom pregleda vršalica, naplatio je od svake po 100 dinara. Pošto je protestovao protiv toga, bio je izložen progonima. Žigosali su ga kao buntovnika i huškača, saslušavali, uhapsili i osudili na mesec dana zatvora. Dok je sedeo, razmišlјao je o događajima i došao do zaklјučka »da nikako nije dobro ovo stanje i da bi trebalo izmeniti prilike, no ne nasilno, već glasanjem i osnaženjem drugih stranaka«, branio se Strajnić. Prema rečima njegovog branioca dr Dušana Bratića, pismo optuženog osudilo je stare partijske prilike, tako da optuženi nije ništa drugo želeo od onoga što je 6. januara 1929. godine i nastalo, tj. »ukidanje starog korumpiranog sistema«. Međutim, Slavko Strajnić je bio komunista i ova inteligentna odbrana imala je za cilј da ga oslobodi kazne. Sud je, ipak, našao da je Strajnić ovim tekstom učinio krivično delo te ga je proglasio krivim po Zakonu o zaštiti države, osuđujući ga 23. septembra 1930. godine, na godinu dana zatvora. Iz ovoga se procesa vidi da su lјudi hapšeni i osuđivani i za dela koja su učinili pre uvođenja diktature.

Posle hapšenja, nastao je zastoj u delatnosti organizacije KPJ u Kumanu. Radilo se samo po čitalačkim grupama. Prorađivani su naučno-popularni članci, brošure, ilegalna štampa i marksistička literatura. Čitali su i »Umovanje zdravog razuma« Vase Pelagića, »Mati« Gorkog. Tim oblikom rada bile su obuhvaćene i žene.

paypal PNG24
ako želite da podržite razvoj sajta donacijom

O gradu