Podružnica Saveza poljoprivrednih radnika (SPRJ) 1926.

Od 17. do 22. maja 1926. godine održan je u Beču Treći kongres KPJ, koji se, između ostalog, bavio i agrarnim i selјačkim pitanjem. Delegat iz Kumana bio je Laza Blažić, koji je izabran na oblasnoj konferenciji u Zrenjaninu. Kongres je održan u periodu žestokih frakcionaških borbi.

Sredoje Stančić, zidarski radnik, član KPJ od 1926. godine i predsednik podružnice SPRJ u Kumanu. Učesnik u štrajkovima 1936. godineU razgovoru sa Jovanom Veselinovim, Blažić je izneo utiske sa Kongresa:

»Mnogi rukovodeći lјudi mi se ne sviđaju. Svađali su se među sobom kao da pripadaju raznim partijama.

Na kraju su se pod pritiskom Kominterne izmirili, no, čini mi se, da niko ne veruje da je to iskreno. Neki su se svađali oko beznačajnih sitnica, i ličili su na pilјarice... Rezolucije su dobre, naročito o nacionalnom pitanju, samo ne znam ko će ih sprovesti u život. Ne misliš valјda da će Sima Marković i njemu slični i desni i levi stvoriti bolјševičku partiju. Ti si još dete, tebe može neko da ubedi, ali mene neće.«

Na kraju, kao da se uplašio da ne demorališe tada još mladog komunistu, dodao je:

»Ne može propasti naša Partija, za njeno jedinstvo boriće se oni kojima je ona potrebna, a mi imamo takvih lјudi.« Mnogo je verovao Filipu Filipoviću, Vladimiru Čopiću i još nekim. Na kraju je rekao:

»Treba raditi, boriti se, treba verovati da mi komunisti možemo sve da stvorimo.«

U Kumanu je 1926. godine bilo 5-7 ćelija i oko 80 organizovanih članova Partije, mahom polјoprivrednih radnika, sitnih zanatlija, sezonskih radnika i selјaka.

Organizacija KPJ u Kumanu pružala je pomoć i organizacijama u susednim mestima: Novom Bečeju, Velikim Livadama. Kada je osnovana zajednička partijska grupa za Vranjevo i Novi Bečej, dobijala je direktive za rad od Mesnog Komiteta u Kumanu. Sastancima te grupe često su prisustvovali Laza Blažić i Nova Stančić. Isti je slučaj bio i u Velikim Livadama članarinu i priloge takođe su slali organizaciji KPJ u Kumanu.

Opšte privredno stanje na selu 1925.-1926. godine se mnogo pogoršalo. Zbog toga su tada u Kumanu postojali objektivni uslovi za delatnost revolucionarnog pokreta pod vođstvom KPJ. Zato je mesna organizacija koristila sve legalne oblike rada za učvršćivanje saveza radnika i selјaka. U Kumanu konkretno to je bio agrarni proletarijat i zanatlijski radnici iz sela. Partija je uspela da postepeno stvori nova uporišta u legalnim organizacijama koje su delovale pod njenim uticajem i rukovodstvom:             Udruženje za obrazovanje mladih lјudi i organizacija Saveza poljoprivrednih radnika koja je radila u okviru Nezavisnih sindikata. Najjače uporište komunisti su našli u Podružnici polјoprivrednih radnika, koja je osnovana 5. IX 1926. godine bez dozvole sreskog načelnika. Ona je imala oko 300 članova, među njima je, pored agrarnog proletarijata, bilo siromašnih selјaka i »srednjaka«. Predsednik Podružnice bio je Sredoje Stančić, potpredsednik Veselin Tatić, sekretar Đura Brančić, blagajnici: Lazar Mirčetić i Voja Stančić, članovi Nadzornog odbora Slavko Miškov i Slavko Strajnić. Podružnica je javno delovala. Sastanke su održavali u Domu Sindikata, koji se nalazio u kući Miloša Ćurčića, papucije. Svako ih je mogao posećivati. Na kući je bila istaknuta tabla sa natpisom: Pododbor Saveza polјoprivrednih radnika Jugoslavije u Kumanu. Zidovi prostorija bili su ukrašeni portretima Marksa, Engelsa i Lenjina. U Domu je postojala biblioteka sa oko 200 knjiga, među kojima je bilo i za čitanje zabranjenih, dela Lenjina, Zinovjeva, Buharina, Lunačarskog, Trockog; radnička štampa: »Organizovani radnik«, »Servezet muikaš«, »Srp i čekić«, »Mladi bolјševik«, »Ćelija« i dr. Članovi podružnice su plaćali članarinu i imali članske knjižice sa markicama. Posle osnivačke skupštine podneli su molbu Sreskom načelstvu u Novom Bečeju da odobri rad Poružnici SPRJ. Molbu su potpisala 32 polјoprivredna radnika.

Tags:
paypal PNG24
ako želite da podržite razvoj sajta donacijom

O gradu