Udruženјe za obrazovanјe mladih ljudi

Posle Obznane vlasti su zabranile rad SKOJ-a, revolucionarne omladinske organizacije radničke klase, u kojoj se okuplјao znatan deo selјačke omladine. Ali i pored čestih provala i hapšenja, SKOJ je u Kumanu obnovlјen 1923. godine i sve do diktature 1929, godine imao je svoju ilegalnu organizaciju.

Ljuba Petrović, član KPJ od 1924. godineDrugo snažno uporište u kome su komunisti delovali bilo je Udruženje za obrazovanje mladih lјudi (u selu poznato pod popularnim imenom Prosveta). Udruženje je osnovano u proleće 1924. godine sa zadatkom da služi samoobrazovanju mladeži. Rad je bio legalan na osnovu odobrenih pravila.

Sastanci su održavani u Osnovnoj školi, u zgradi današnje pošte. Tu su omladinci dolazili svake večeri i nedelјom pre podne. Na sastancima su diskutovali o kulturno-prosvetnim, političkim i ekonomskim pitanjima.

Na skupštini je izabran Upravni odbor. Prvi predsednik je bio Stevan Baračkov, a posle njega Steva Stanisavlјev, potpredsednik je bio Sava Milankov (Živanov), a kasnije Vita Trifunjagić. Članarina od 2 dinara mesečno služila je za nabavlјanje literature. Zahvalјujući velikoj aktivnosti komunista i skojevaca, među kojima su tada bili: Jovan Veselinov, Steva Petrović, Slavko Strajnić-Bađa, Slavko Miškov, Maksa Kovačev, Sava Strajnić, Milorad Odžić, Zoran Strajnić, kroz rad ovog legalnog udruženja došlo je do jačanja radničkog pokreta. Udruženje je imalo Čitaonicu sa pozajmnom bibliotekom. Glavni zadatak komunista bio je da preko Čitaonice doturaju čitaocima dela koja su bila zabranjena, ilegalnu štampu i drugi partijski materijal. Knjige su nabavlјene novcem od članarine, dobrovolјnih priloga, prihoda sa priredbi i sportskih utakmica.

Održavani su kursevi i predavanja za prosvećivanje. Formirana je Horska sekcija čiji je horovođa bio Joca Milankov Cicvarin. Pri Sportskoj sekciji bio je i fudbalski klub »Radnički« i »Trezvena mladež«, antialkoholičarsko društvo čiji su članovi bili: Stevan i Ljuba Petrović, Jovan Veselinov, Lazar Mirčetić, Svetozar Solarov, Maksa Kovačev, Voja Stančić i drugi.

Priredbe su bile masovno posećivane. U Diletantskoj sekciji i Horu bilo je i žena, među kojima su se naročito isticale do 1925. godine: Jagoda Tatić, Neva Tatić, Ljubica Cucii. Mila i Jovanka Đorđević, Leposava Zokić, Sanda Marković, Katica Milankov-Cicvarin, Zorka Baračkov-Keka, a posle 1925. godine: Milica Blažić, kćerka Laze Blažića, Neva Petrović i Kova Mečkić, kasnije supruga Zdravka Granića, pelagićevca iz Melenaca, i mnoge druge. Zahvalјujući političkom radu Udruženja, koji je bio prikriven kulturno-prosvetnom delatnošću, one će biti prve 3 žene koje su 1927. godine primlјene u partijsku organizaciju.

Režim je osetio da se rad NRPJ odvija pod uticajem i vođstvom KPJ. Podžupan torontalsko-tamiške županije upućuje područnim sreskim načelstvima i gradskim policijama naređenje Ministarstva unutrašnjih poslova od 11. jula 1924. godine Pov. K. br. 786 u kome kaže kako je komunistička radnička partija produžila, a naročito u poslednje vreme, živu akciju na ugrožavanju državnog opstanka i ako joj je rad zabranjen Zakonom o zaštiti javne bezbednosti i poretka u državi. U naređenju, dalјe, piše da ona tu svoju akciju sprovodi pod raznim izmenjenim nazivima svoga prvobitnog imena, kao što su NRPJ, omladinska organizacija radnika, pa čak i po tajnim grupama — ćelijama, ’’kopčama’’ da preduzima akciju da revolucionarnim i nasilnim putem sruši državni poredak i uspostavi komunistički režim. Zbog toga dalјe naređuje da se odmah rasture sve komunističke organizacije ma pod kojim imenom postojale, jer produžuju rad Komunističke partije i nisu legalne niti priznate prema postojećem zakonu. Zabranjeni su svi zborovi, konferencije i svaki rad komunista, zatim izlaženje i rasturanje svih komunističkih publikacija bez obzira pod kakvom firmom one izlazile.

Septembra 1924. godine režim je organizovao u Zrenjaninu konferenciju takozvanih predstavnika ratarske sirotinje iz Banata, na kojoj je osnovan „Savez ratarskih bratstava Karađorđe“. Toj konferenciji prisustvovalo je svega 19 lјudi iz 7 mesta. Šestorica su bili građani Zrenjanina.

Pokušaj režima da odvoji seoski proletarijat od KPJ mogao je imati rezultata u nekim selima Banata, u kojima tada KPJ nije imala ni organizacione ni političke snage da okupi polјoprivredni proletarijat pod svoj uticaj, ali ne u Kumanu. Kumančanima je bilo jasno da je agrarna reforma prevara i da masa siromašnih selјaka nije dobila toliko obećavanu zemlјu. Oni selјaci koji su posedovali nešto malo zemlјe bili su više no ikad robovi kapitalista, veleposednika i zelenaša svih vrsta. Dugovi, poreski tereti i dažbine, plјačka od strane izvoznika i prekupaca bili su svakim danom sve veći.

paypal PNG24
ako želite da podržite razvoj sajta donacijom

O gradu