Predizborna aktivnost i izbor kandidata KPJ za narodnog poslanika

Prvi skupštinski izbori za Konstituantu raspisani su tek dve godine posle ujedinjenja, kada je buržoazija smatrala da je postigla određenu međunarodnu i unutrašnju konsolidaciju. Da bi se osigurala na izborima, nije dozvolјavala ni elementarna građanska prava u oblastima bivše Austro-Ugarske: slobodu zbora i dogovora. Održavala je na snazi vanredne mere protiv komunista i uvodila nove, a izbornim zakonom nije davala izborno pravo pripadnicima neslovenskih nacionalnih manjina. Vlast je zabranjivala komunističke zborove, ometala agitaciju pleneći letke, hapseći agitatore, govornike pa i poslaničke kandidate.

Boško Torđanski, član KPJ, delegat na Drugom kongresu KPJ u Vukovaru 1920. godine.Policija je, po naredbi sreskog načelnika iz Novog Bečeja, pohapsila 14 drugova iz Melenaca koji su hteli da idu na zbor u Kumane. U zatvoru ih je tukla, tako da je Mojsin ogluveo od šamara — piše »Radnički list«.

Sreski načelnik u Novom Bečeju piše u izveštaju da u Kumanu »ima također jedna količina komunista. Ko im je vođa ne može da se dokuči, jer taje i jedan drugog neće da izdaju. No nisu opasni a čim bude žandarmerijska stanica u selu i to će nestati«.

Na putu za Kikindu, Vlada Marković je svratio 14. oktobra u Novi Bečej kod sreskog načelnika Krstića da bi dobio dozvolu za održavanje predizbornih konferencija u novobečejskom srezu. Znajući da je Marković komunista, načelnik mu odgovori: »Bogami to ne može, komunistima je još pre šest meseci zabranjeno održavanje zborova i konferencija«. Ali je najzad ipak obećao da će o tome porazgovarati sa velikim županom. Veliki župan — vladin komesar torontalske županije u raspisu pov. br. 41 od 30. X 1920. godine daje uputstva da zborove KPJ treba dozvolјavati, ali strogo kontrolisati.

Pod rukovodstvom Ljubomira Čolića, Mesna organizacija KPJ uspešno je sprovela akciju prikuplјanja priloga za »Radnički list« koji je na taj način pokušavao da pokrije nedostatak finansijskih sredstava. Oko stotinu primeraka »Radničkog lista« rasturalo se tada u Kumanu. Ta akcija je dobro uspela i bila je očit primer solidarnosti proletarijata. »Radnički list« je u broju 36 od 20. juna 1920. godine doneo, pod naslovom — Crvena kontribucija — deo spiska prilagača iz Kumana: Dušan Petrović 10 kruna, Panta Santovac 8 kruna, Pera Dragin 2 krune, Žarko Strajnić 2 krune i Živa Darabuc 4 krune.

U pripremama za parlamentarne izbore 17. oktobra 1920. godine održana je Oblasna konferencija KPJ u prisustvu 31 delegata iz 12 organizacija. Kumane je zastupao Ljubomir Čolić, koji je i predsedavao. Na konferenciji je rešeno koja će se mesta odrediti za izborne agitacione centre i kako će se skuplјati novac za izborni fond.

Uprkos vlasti, u Kumanu je održan masovni agitacioni zbor na kome su govorili poslanički kandidati sa liste KPJ: Vlada Marković i Nikola Kovačević. Nјihov zamenik na listi bio je Ljubomir Čolić.

U izbornom okrugu Veliki Bečkerek, Velika Kikinda, kome je pripadalo i Kumane, bilo je istaknuto 6 kandidatskih lista.

Istakli su ih: radikali, demokrati, Vanstranačko kolo (blok) komunisti, socijaldemokrati i zemlјoradnici.

O tome koliko su se komunisti angažovali u ovoj predizbornoj aktivnosti najbolјe govore rezultati izbora u Kumanu. U biračke spiskove bilo je upisano 1440 birača, a glasalo je 1085, ili 73,90%, od kojih 107 za radikale, 55 za demokrate, 12 za Vanstranački blok, 21 za Zemlјoradničku stranku. Najveći broj glasova, 876 ili preko 80% dobili su komunisti. Za poslanike su izabrani komunisti: Vlada Marković, novinar, i Nikola Kovačević, sarački radnik, obojica iz Novog Sada. Povodom pobede komunista na izborima, koji su u Vojvodini dobili 6 poslanika, »Radnički list« donosi napis — Crvena mesta u Vojvodini. Među njima je i Kumane.

U izveštaju poglavara Tajnog redarstva za torontalsku županiju o proteklim izborima konstatuje se da je komunizam ovladao u nekim mestima Banata i to u čisto srpskim selima. »Razlozi tome su, što u istim selima, opštinski poglavar drži neke pandure koji po noći vrše neku policijsku dužnost, čuvaju selo a isti panduri su pravi komunisti, te su tako sa svojim selјacima, poznanicima i prijatelјima zajedno komunizirali, sve dotle dok jednom masa nije uzela otvoren teror i nuz komunističke agitatore otvoreno i javno stupala u komunizam. U istim selima ima podosta i vojnih begunaca (zeleni kadar) koje isto svi opštinski panduri i plajaši štite, na primer, traži li se jedan vojni begunac, žandarmerija nije u stanju da ih pohvata, pošto plajaši već unapred dostave traženom da se ima skloniti«.

Posle pobede komunista na izborima, a u vezi sa naredbama Ministarstva unutrašnjih dela, pri Sreskom načelstvu u Novom Bečeju ustrojena je crna knjiga u koju su uvodili imena komunista i njihovih simpatizera. Tim lјudima sreski načelnik nije izdavao dozvole za rad niti radničke knjižice.

Obznana i hapšenje komunista

Obznana je bila odgovor buržoazije na veliko i brojno jačanјe Partije. Cilј Obznane bio je da se buržoazija i dinastija učvrste na vlasti i da se onemogući svaka legalna aktivnost komunista i radničke klase uopšte. Posle Obznane došlo je do masovnih progona rukovodilaca i članova KPJ i Sindikata. Pri tome nisu poštovana nikakva građanska prava i primenјivani su najbrutalniji metodi. Nastao je period policijske samovolјe i terora. Po naređenju sreskog načelnika, tekst 0bznane, u vidu plakata, bio je istaknut na vidnom mestu na opštinskoj zgradi u Kumanu a njegova sadržina obnarodovana i dobošom stanovnicima sela. U izveštaju od 13. i 14. januara 1921. godine sreski načelnik novobečejskog sreza konstatuje da je u Kumanu postojala organizacija, koju je rasturio. Za Kumane tvrdi da je leglo komunista, ali da spisak vođa i članova komunističke organizacije još nije gotov, jer tamo nema žandarmerijskse stanice. U naknadnom izveštaju od 31. I 1921. godine sreski načelnik podneo je spisak rukovodstva KPJ u Kumanu, koje je stavlјeno pod strogi policijski nadzor.

Milivoj Mečkić Ljuba, delegat na Drugom kongresu u Vukovaru 1920. godine.Kada je uspostavlјena Žandarmerijska stanica u Kumanu, pohapšeni su gotovo svi članovi Partije. Neki su odvedeni u beogradoku Glavnјaču: Ljubomir Čolić, Racko Čolić, Đurica Jeremić, Žarko Strajiić-Bađa i još nekoliko drugova. Ostali su morali da se javljaju organima vlasti, mnogi i po dva-tri puta dnevno.

Zbog protivzakonitih postupaka policije u primenjivanju Obznane, Nikola Kovačević, komunistički narodni poslanik, uputio je 9. lll 1921. godine protest velikom županu torontalsko-tamiške županije u kome između ostalog kaže:

»Povodom županijske naredbe o stavlјanju pod »strogi« policijski nadzor simpatizera i članova komunističke organizacije na osnovu Obznane... u selu Kumanu, već dva meseca moraju ti lјudi dolaziti večerom i javlјati se žandarmima... Policijskim nadzorom »strogim« tangirano je ovako stotinu ratarskih porodica, a kako nastupaju prolećni poslovi, to se tim porodicama onemogućuje zarada svagdašnjeg nasušnog hleba. Ja najenergičnije protestvujem i zahtevam poništenje apsolutno nepravednog »strogog« nadzora kako bi ti siromašni lјudi mogli nesmetano obavlјati svoje preteške poslove...

Obznanom je nanet težak udarac partijskoj organizaciji u Kumanu. Ali, i pored hapšenja većeg broja članova mesnog rukovodstva, ni sindikalni ni partijski rad nije bio uništen. Vlastima nije uspelo da pohapse sve članove Partije. Preostali članovi ilegalci održavaju međusobne veze. Sindikati su bili zabranjeni posle Obznane, ali su sekretari pojedinačno tražili dozvolu za rad od lokalnih vlasti i tako su ipak funkcionisali ili bili zabranjivani sve do 1923. godine. Sindikat polјoprivrednih radnika u Kumanu bio je direktno povezan sa Novim Sadom, gde je bilo sedište Saveza polјoprivrednih radnika za Jugoslaviju.

Veliku opasnost za režim predstavlјali su oni Vojvođani koji su repatrirani iz sovjetske Rusije. Vraćajući se svojim kućama mnogi su bili najvatreniji propagatori komunizma. Zbog toga su vlasti vodile evidenciju o njihovom kretanju. U Kumanu je bio veći broj repatriranih jer je oko 100 Kumančana učestvovalo u oktobarskoj revoluciji. Na žalost, o svima njima ne postoje podaci. (Za Nikolu Stojića znamo da se nalazio u spisku, koji je dostavio područnim organima veliki župan 17. V 1921. godine.)

Pojačani progoni komunista u Kumanu

Da bi pooštrila mere protiv komunista, Skupština je 2. avgusta 1921. godine donela Zakon o zaštiti javne bezbednosti i poretka u državi. Tim zakonom su za svaku komunističku aktivnost predviđene surove kazne, pa čak i smrtna kazna. Po Vojvodini su počela masovna hapšenja. Hapšeni su čuvari kutija, njihovi zamenici, članovi Sindikata polјoprivrednih radnika i članovi legalnih partijskih organizacija.

U Kumanu su, pored ostalih, uhapšeni Žarko Strajnić i Racko Čolić. Sprovedeni su u zloglasnu beogradsku Glavnjaču, gde su podvrgnuti strahovitoj torturi. Kasnije su uhapsili Ljubomira Čolića. Kumančani su izdržali 11 meseci u Glavnjači i, kako su proglašeni za nevine, pušteni su. Ljubomir Čolić je umro od posledica mučenja posle izlaska iz zatvora.

Predstavnici radnog naroda bili su lišeni prava da ga zastupaju u opštinskoj upravi. Sreski načelnik je, u smislu naredbe velikog župana broj 2304/921, razrešio dužnosti 20. IX 1921. godine potkneza (potpredsednika) Nikolu Zokića i odbornike: Tacu Đurića, Luku Lazića i Vasu Mučalova zato šta su bili komunisti. Sresko načelstvo u Novom Bečeju vodilo je stalnu, strogu policijsku kontrolu nad radom i kretanjem poznatijih komunista u Kumanu i o tome slalo polumesečne izveštaje velikom županu u Zrenjanin, smatrajući da će na taj način oslabiti rad komunista.

paypal PNG24
ako želite da podržite razvoj sajta donacijom