|
Prvi "Tiski KAPETAN"
 Rođen u Vojvoda
Stepi, detinjstvo i mladost provodi u Novom Bečeju. Posle
završene Gimnazije u Zrenjaninu, nastavlja svoje školovanje na
Beogradskom Arhitektonskom fakultetu gde diplomira 1960. godine.
Radni vek je proveo
u Zrenjaninu ali se Tisi i gradiću svoje mladosti definitivno
vraća posle penzionisanja. Svu svoju intelektualnu snagu
usmerava na poboljšanju kulturno-umetničkog života Novog Bečeja.
Jedan je od osnivača Tiske Akademije Akvarela (TAA) čiji je i
sam bio učesnik. Godinama je organizovao skupove za arhitekte
Srbije i Vojvodine pod nazivom „U traganju za idealnim gradom".
Kao predsednik Zavičajnog Kluba u mnogome je pomagao u pisanju i
izdavanju Letopisa za naše mesto.
Pesniku Miši Berbakovu
DO VIĐENJA
 U
kišnom danu, iznad male kapele na groblju, preko ograde
uzavrelog gradskog meteža, čarobne vile iz ruskih ljubavnih
romana, obučene u satenske haljine plesale su ples u malom
krugu, sve kriveći se i povijajući, kao da izvode ljubavnu igru.
Kroz suzu iskrivile se boje na
paleti za akvarele, prelamaju se pa se ne vide jasno i kao da ih
nema nego samo svetlucanje vidiš.
U uglovima oko kapele raspukle se
boce belog vina, pa se ono preliva i curi, stvaraju se barice u
blatu - nije vino više za piće.
Preko ograde gradskog meteža ne čuje
se grad - pevaju od nekud ruske balalajke
- iz kapele se čuje šansona Arsena Dedića, utapaju se zvuci - a
stižu i svirci kafanski, starogradski.
Razvukao se i kraj beskrajnog plavog
kruga Vuka Isakoviča, a zvezda u njemu je načas prestala da
sija.
Dimi se lula starog gospodina sa
bradom u uglu kapele - miriše na timijan.
Kišne kapi se pomešale sa vinom, pa
se pretvorile u reku na kojoj odnekud plovi plava barka.
Kapetan je na pramcu, sa čašom, kao
burence, punom vina i lulom koja dimi. Osmehnut, kao ponovo na
reci, zadovoljan lepotom koju mu reka nosi.
Ispred kapele su prijatelji.
Pod kišobranom teče loša ceremonija.
Masivni sanduk na drvenim kolicima.
Kapetan iz lađe se osmehuje i tiho
isplovljava osmehnut.
Ostali prijatelji da isprate
ceremoniju.
Do kasno popodne tog kišnog dana,
čuda neviđena su se kotrljala oko male kapele preko ograde
gradske vreve.
Pesnik je isplovio kao da nikada
neće da se vrati.
Nada Dolić, 15.
broj časopisa za književnost i umetnost "NаTron" 2007. godine
|
