|
23272 Novi Bečej
Brigadira Ristića 15 b,
tel. 023
775 567,
mob: 063 74 14 697,
milenkoljubicic@yahoo.com
Rođen 14.02.1965 godine po Božijoj volji
u Novom Bečeju. Slobodni umetnik. U svet umetnosti ulazi 1984 god.
negujući
tehniku ulja kroz realizam. Izlagao na dve samostalne i više grupnih
izložbi. Živi i stvara u Novom Bečeju.
Značajnije grupne izložbe:
2005 - Galerija
kulturnog centra - Šabac XIV izložba malog
formata - bijenale
2005 - Galerija
kulturnog centra - Šabac XI izložba akvarela
- bijenale
2005 - Galerija
kulturnog centra - Šabac I izložba akta -
bijenale
2006 - Gradski muzej
- Bečej IV Prolećna
izložba
2006 - Galerija
kulturnog centra - Šabac XII
izložba akvarela - bijenale
 Našao sam kod
Prusta jedno mesto za koje dugo nisam znao zašto me uznemiruje. Kaže Prust:
"Jedna slika je otkrivanje samo malog dela umetnikovog tajnog sveta. Za veći
deo tog sveta doznajemo tek kroz ostale slike istog umetnika". Prust je
govorio o "manjem", i ",većem" delu umetnikovog sveta; nije rekao: ceo
umetnikov tajni svet!
Želeo sam da taj ceo umetnikov tajni svet nekako
nazovem. Osećao sam da ga podnosim i nosim kao teret i kao blaženstvo
istovremeno. Razumeo sam da sam zbog njega počeo da slikam, ali da sam od
njega morao naročito da zazirem da bih mogao da nastavim da slikam, od njega
celog, jer je on kao takav ceo bio veći od slikarstva i jer je uvek, u
svakom slikarevom trenutku, mogao sve da pokvari. Taj ceo umetnikov tajni
svet nazvao sam: AKTIVNA PREDSTAVA, a mogao sam da ga nazovem i:
UMETNOST-UOPŠTE.
UMETNOST-UOPŠTE nema određene, pa tako ni moguće forme,
oblike u kojima bi mogla da se pojavi. Ona ne može da postane ni reč, ni
zvuk, ni slika, ni masa, a istovremeno je sve to zajedno i privila se kao
silina svega toga zajedno.
U odnosu prema UMETNOSTI-UOPŠTE, dakle prema AKTIVNOJ
PREDSTAVI, umetničko delo koje se pojavljuje u nekoj pojedinačnoj umetnosti
(a u njoj je jedino kadro da se pojavi) može da izgleda umetniku kao nešto
nesavršeno, nešto nepotpuno.
Ne pokušavam da definišem AKTIVNU PREDSTAVU. Ne bi ona
mogla ni da stane u definiciju - prevelika je! Njoj bi u definiciji bilo
tesno, baš kao što joj je tesno i u bilo kojoj od pojedinačnih umetnosti.
Ali ako AKTIVNU PREDSTAVU ne može da definiše, slikar o njoj može da misli,
i to u odnosu prema tolikim drugim stvarima. Slikar o AKTIVNOJ PREDSTAVI
može da misli pre svega u odnosu prema slici - delu njegove pojedinačne
umetnosti.
Zamišljam da nam je rođenjem poklonjen izvestan
UNUTRAŠNJI PROSTOR da u njega, dok živimo, slažemo, neko halapljivo i
zagrcnuto, neko usredseđeno i precizno kao u tehničkom crtežu, neko
nezainteresovano i bez učenja, sve što čini našu predstavu sveta. Taj
unutrašnji prostor je ograničen, prazan i podjednakih dimenzija kod svih
takozvanih normalnih ljudi. (Kod duševnih bolesnika je možda veći, možda
manji, no u svakom slučaju deformisan i oštećen. Deformacija unutrašnjeg
prostora kod nekih umetnika prikazuje se pre kao olakšica nego kao prepreka.)
Različitost među ljudima, odnosno među njihovim predstavama sveta, ne
sastoji se, mislim, u različitosti dimenzija njihovih unutrašnjih prostora;
razlike počinju u sistemu slaganja svega što primamo, svega što doživljavamo,
svega što doznajemo posredstvom osećanja i razuma.
Količina informacija nije
bitna; bitni su međusobni odnosi informacija, sistem koji proizilazi iz tih
odnosa. Neko s ogromnim brojem prikupljenih informacija ne "razume" ništa;
neko s malim brojem informacija (na prste da se izbroje!) "razume" sve.
Negde sistem slaganja porazumeva izvestan red, koji, opet, ima za posledicu
neprekidno uspostavljanje kontakta između pojedinosti; negde sistem slaganja
i nije sistem u punom smislu reči, što će reći da njime ne upravlja volja za
nečim, nego je čovek jednostavno izložen življenju, pa ili ga se to što
prima u onaj UNUTRAŠNJI PROSTOR jednostavno ne tiče, ili ga surovo
prevazilazi i pobeđuje. Za predstavu sveta u pravom sistemu može da se kaže
da je aktivna; u drugom da je pasivna - deponija na periferiji bića.
Kad je predstava aktivna, čovek se usuđuje da misli:
sve oko mene jeste i ja jesam u svemu. I još moje JA zaista ima sposobnost
da rađa ono iz čega je samo rođeno.
Milenko Ljubičić
|
