Portreti novobečejaca

Janez Gartner

Altamira pastel, 80x60 cm

... odlučio se za sopstveni put - put mukotrpnog traganja i potvrđivanja vlastitog identiteta...

... ostao je doduše na neki način veran svojoj okolini, ali ipak je slikao na posve drugačiji način nego što smo navikli kod drugih vojvođanskih slikara...

... njegove najnovije slike upečatljivo govore o drskoj i duhovitoj mašti izvornog i nadarenog stvaraoca. ..

Polako s velikim strpljenjem, ali uporno obrađivao je detalje, eksperimentisao bojom i s nekoliko skoro simboličkih elemenata gradio harmoničnu celinu. Zato njegove slike na značajnim izložbama među najpriznatijima pobuđuju sve veću pažnju i oduševljenje.

Danas već možemo reći da je Janoš Mesaroš sebi obezbedio mesto u savremenim likovnim zbivanjima odakle su mu otvoreni horizonti s nagoveštajem novih, značajnih dostignuća.

Kosta Dimitrijević

Huk vremena 2 ulje, 100x80 cm

Polazeći svagda od subjektivnog doživljaja. Janoš Mesaroš u želji da što više simbolizuje život i običaje naroda plodne vojvođanske ravnice, često, u prvim planovima svojih slika ističe karakteristike podneblja: šubare lala, klipove kukuruza, stogove sena, žute bundeve.

Posebnu pažnju privlači Janošev ciklus vitkih, snažnih, rasnih, razigranih ždrebaca.

U svom poetskom izrazito simboličnom slikarstvu ostvaruje sasvim nov stil u naivi, zasnovan na sintezi legende i stvarnosti zavičaja. Težeći što više da pronikne u psihologiju ravnice, veštim rasporedom svetlih i nežnih boja povezuje biblijske i kosmičke teme.

Pred nama je neobičan slikar, veoma slobodan u likovnom izrazu koji se trudi da nam otkrije i ono pritajeno u nama, posebno da što više prodre u psihologiju viđenog i doživljenog u čemu je istovremeno i najveći kvalitet njegovog stvaralaštva.

Dr Laslo Pataki

Janoš je fanatik slikarstva — vredan je i sistematičan. Neumoran je eksperimentator i istraživač. Perifernog je značaja ako otkrijemo da je sentimentalan jer na drugom mestu zna biti sarkastičan, negde je sa predumišljajem programatičan ali zna biti i larpurlartista od kvazi hiper realizma nije mu teško da se prebaci u apstrakcije jedne arabeske gde su likovi prosto samo asocijacije, zna biti filozof, zna biti pesnik. Samouverenost koja se nekada graniči sa ohološću ne sprečava ga da bude i najveći - altruista.

Sava Stepanov

Nostalgija pastel, 80x60 cm

Na scenu naše naivne umetnosti Janoš Mesaroš se uključuje tokom ranih šezdesetih godina proteklog veka. Mladi i talentovani umetnik je tada član grupe naivnih umetnika "Selo" koju je u Novom Bečeju oformio Dragiša Bunjevački. Uz Bunjevačkog, svakako jednog od najzanimljivijih naivnih umetnika u nas, radili su Milica i Milivoj Mirić, Svetozar Kiselički, Tivadar Košut i Janoš Mesaroš.

Ova odrednica je veoma bitna za razumevanje ranih radova Janoša Mesaroša. Jer, mladi umetnik ne potpada pod koncepcijska obeležja tada modernih "škola" ili "krugova" naive a, kako to ispravno zaključuje Koviljka Smiljković, "Bunjevački je na mladog slikara više uticao svojim stavom i odnosom prema životu i umetnosti nego u formiranju njegovog likovnog identiteta". U Mesaroševim ranim radovima vidljiva je interesovanje da se motivom prepoznaju i zabeleže scene svakodnevnog seoskog života. Istovremeno, mladi slikar nastoji da uravnoteži odnos sadržaja i forme, da iznađe adekvatan način pikturalne realizacije, da dopre do vlastitog karakterističnog likovnog iskaza.

Tokom poznih sedamdesetih i početkom osamdesetih godina u Mesarešovom opusu se javljaju specifični motivi vojvođanskih pejzaža u kojima se svojevrsni "isečci" ravnice, poput letećih čilima uzdišu u nebo. Ti fragmenti plodnog, travnatog, cvetnog tla, u slici dobijaju izgled svojevrsnog simbola "čiste", izdvojene i sačuvane izvorne lepote prirode. Na jedan poetičan način slikar je stvarao apoteozu vojvođanskoj ravnici. U njegovim slikama se javlja jedna zasebna, suptilna i sasvim pitka doza slikarskog nadrealizma koja će tim ostvarenjima dati osobenu privlačnost. Treba istaći i osobenu jasnoću Mesaroševih pejzažnih prizora. Jasnoća naslikanih prizora je proistekla iz preciznog interpretiranja vlastite likovne misli ali i iz sugestivnog utiska da tim motivima "struji vazduh". Istovremeno, jasnim, zvonkim i čistim koloritom umetnik ostvaruje karakterističnu i jedinstvenu pikturalnu atmosferu svojih slika. Nastale krajem nesretnog dvadesetog i početkom neizvesnog dvadesetprvog veka, ovakve Mesaroševe slike, međutim, imaju i drugačiji prizvuk. U njima je moguće prepoznati čak angažovani stav i značenje jer objavljuju umetnikovu svest o ekološkoj ugroženosti, o potrebi zaštite životne sredine kao jedne od primarnih civilizacijskih problematika. Istovremeno, uz to izdvajanje fragmenata pejzaža, ti prikazi razdvajanja, rastakanja i raspadanja tla imaju i drugačije metaforičke potencijale. Nije li takvim slikama ovaj umetnik anticipirao neke od sudbinskih događanja rascepa jedne države, nije li tim naizgled idiličnim viđenjima naslutio sudbinska razdvajanja, udaljavanja, razgraničenja? Svakako se povodom ovih slika treba prisetiti i završnih prizora Kusturičinog "Undergraund-a" pa shvatiti koliko je anticipacijskih podudarnosti u shvatanju određenih događanja u ostvarenjima dva umetnika...

Opstanak 1 ulje, 100x80 cm

U slikarstvu Janoša Mesaroša permanentno egzistira i simbolička tema konja. Naravno, i ta tema je sudbinski vezana za vojvođansko podneblje, za ravnicu, za selo. Povezanost čoveka i konja, u ovim panonskim prostorima, egzistencijalno je značajna: s konjima se dolazilo na rad, u rat, na veselje, na poslednji put... U tom smislu Mesaroš "uklapa" konja u svoje pejzaže, za njih vezuje kola poput Nojeve barke, vazdiže ih u nebo, njima nadkriljuje usamljene salašarske kućerke ili karakteristično zelenilo okućnica... Kako se radi o simbolu, Mesaroš prikaz konja stilizuje i dovodi do karakterističnosti pikturalnog znaka, čak "zaštitnog znaka" vlastitog slikarstva. U aktuelnom trenutku Mesaroš je taj simbol pretvorio u izvor bezazlene prijatnosti i privlačnosti, u dokaze nekakvog vlastitog crtačkog i slikarskog virtuoziteta, često ga dovodeći do lapidarnog jezika karikature. Kao da slikar Janoš Mesaroš nastoji da konzumente svoje umetnosti oslobodi bremena sudbinskih tema i upozorenja, da ih udalji od manifestacija jedne trajajuće i transformišuće krize, kao da nastoji da im ponudi svojevrsne arkadijske prizore kojima je, možda moguće prenebregnuti i savladati svu tu egzistencijalnu pretnju kojom nas tako neštedimice obasipa naša stvarnost i naše svakodnevlje... Ili je u takvom nastojanju sadržano samo naivno verovanje jednog istinski dobronamernog slikarskog zanesenjaka i stvaraoca.

Pero Zubac

Opstanak 3 ulje, 100x80 cm

Sve što je naslikao Janoš Mesaroš u neprestanoj je korespodenciji sa prizorima viđenim okom deteta u ranom detinjstvu. Čarobni predeli detinjstva, vilinski konji iz atara nezaborava, tepisi oranica i hlorofilni priziv krošanja u kojima se sakrivao dečak božanskog dara, uzneti u nebeski predeo, da bi se sačuvali u večnosti, na slikama i ranog i poznog Mesaroša postali su unikatni dokument o ovim predelima kojima se raduje duša ravničara. Slikar vatre i slikar tišine, spokoja i nespokoja, slikar poeta, naš Janoš Mesaroš godinama tka svoju jedinstvenu slikarsku tkanicu po kojoj će se, nekada, prepoznavati vreme u kojem smo trajali.

Vladan Desnica je detinjstvo opisao kao "pregršt besmrtnosti" a Miroslav Krleža je jednom zapisao: "A to što smo vidjeli gledajući još na početku našim vlastitim dečijim pogledom, to je sve!" A Antić mi je govorio da se na izlasku iz detinjstva otvaraju vrata koja nas odvode iz života.

Raskošni kolorit Mesaroševih slika, odslikana mašta, promišljanje netrajnosti lepote, samosvojan tematski svet, prepoznatljivost svakako, elementi su ovog slikarstva koji slikara izdvajaju od drugih. Lako ga je prepoznati, lako ga je razumeti, lako ga je zavoleti.

Emina Ćirić, istoričar umetnosti

Trka 1 ulje, 80x60 cm

Naviknuti smo da slike Janoša Mesaroša u eksploziji zaustavljenog trenutka, u uslikanom beskraju, spajaju boje i osećanja. Ako ima slika koje mogu i umeju da nas odbrane od svakog zla van nas i u nama, onda su to ove slike natopljene životnom snagom i pobedom. I opomenom. Na toj vrsti strasnog nadahnuća sazidana je celokupnost i posebnost Mesaroševog umetničkog jezika. Po tome su ga poznali i priznali u svetu, imenujući ga najizrazitijim predstavnikom nadrealizma u likovnoj naivi. Bajkovito snoviđenje uhvaćeno u pokretu između neba i zemlje, gde lebde razigrani konji, krilati i vatreni, opčinjavaju svojom lepotom i neponovljivošću. Zaposeli su slike Mesaroša i tu su uskovitlani već tri i po decenije, ne samo kao inspiracija i motiv, već kao simbol, kao vrisak i prasak. Lako se pamte i teško zaboravljaju njegovi vranci i belci plamenih griva i vilinskih očiju. Uvek iznova golicaju osećanja, kao što to u dnu naše duše čini i dosanjani zapamćeni san, koji nas brani od svakog zla, svake slutnje, san koji spašava i obasjava javu.

I nova, sada prvi put viđena dela ovog slikara strasti sna radosti, čini se da nemaju ram, da se ne završavaju tamo gde prestaje platno i boja. Postaju deo neomeđenog univerzuma kroz prasak energija na slici. Ovde je susret nebeskih i zemaljskih, sanjanih i doživljenih, željenih i ostvarenih, velikih i malih - tačnije ovo je priča svakog od nas o ravnoteži u svemiru, u trajanju u življenju... Sada u triptisima tema, iako svedena i maksimalno pročišćena do jezika simbola, dobija raspevanost, vrisak, krik. Kapija vezuje ovaj i onaj svet, svetio i tamu, san i javu, ili je samo prolaz iz ovog našeg običnog u ono uzvišeno stanje, koje samo prava umetnost može da podari.

Zdravko Mandić, slikar

Vizantijsko plavo ulje, 120x100 cm

Već pri samom pomenu imena Janoša Mesaroša u našoj svesti počinje neprekidna parada bajkovitih konja, plavećih banatskih ostrva nastanjenim prepoznatljivim "lalama" i raskošnim "ludajama" i kao biserima ravnice izniklim salašima pod ogromnim zvezdanim nebom i još, još mnogo toga.

Nemirni, dinamični, srdačni i dobronamerni Janoš Mesaroš, veliki putnik i dobrodošli namernik, uvek je rado viđen u mnogim društvima, a posebno u slikarskim kolonijama, u kojima je uz kotlić za koji je pravi majstor umeo i ume da šarmerski okupi i animira društvo pričama o svemu, o poslu, ljubavi, putovanjima, sportu, a i da pogosti drugare ne samo poslovičnim Janoševim paprikašom, već i nekom ljutom papričicom i nezaobilaznom dobrom kapljicom.

Zaljubljen u svet koji stvara, zaljubljen u ljude i sebe, posle povredom prekinute sportske karijere, otisnuo se u svet boja i linija, otkrio tajnovitu zavičajnu lepotu, umeo da čuje njisku belih čilaša i vidi njihovu večito lepu igru, - Janoš je sve to umeo da prevede svojim jezikom u raskošnu lepotu koju možete prihvatiti ili ne, visoko ceniti ili ne, ali je nemožete osporiti. Ne zna se koliko je Janoš do sada naslikao ulja i pastela, koliko crteža nacrtao, ali gde god da ih vidite bez dileme ih prepoznajete.

Janoš Mesaroš je Janoš Mesaroš!