Berglov dućan

Bio je uvek događaj kad su moj otac i trgovac Bergl, krajem meseca, obračunavali ono što smo kupovali u njegovom, Berglovom dućanu.

— Ne, to nije moguće! Tu nešto nije u redu! — uveravao bi moj otac trgovca Bergla.

— Znači, Vi sumnjate u mene?

— Ama, ne, ne sumnjam! Ali ipak nešto nije u redu.

— Pa, secovali su ponekad i dva puta dnevno! — reče trgovac Bergl.

— Molim Vas, — rekao je moj otac, — da im više ne date da secuju.

— Molim. Kako Vi kažete.

Upravo posle jednog takvog obračuna, otac nas pošalje kod Bergla da donesemo neke sitnice.

Dućan trgovca Bergla se nalazio preko puta lu­teranske crkve. U njemu je bilo svega i svačega. Veoma širok asortiman. Ipak, mi smo, moj brat i ja, znali skoro za svaku stvar gde stoji, kao da smo od rođenja učili trgovinu u ovoj radnji.

Sećam se: prebačene preko neke motke visile su čojane patike. Bilo je raznih brojeva, raznih veličina, ali za mene nikada nije mogao da se nađe broj. Ili su patike bile velike, ili male, ali za mene broja nije bilo. Nije pomoglo ni plakanje, a plakao sam, da budem iskren, najviše u životu baš zbog tih patika koje su visile preko motke u dućanu trgovca Bergla.

Hteo sam da uzmem i dva broja veće, i dva broja manje, samo da ih imam, ali badava. Trgovac Bergl mi je, u šali, predlagao da skratim malo noge, a ja sam i na to bio spreman. Onda me je uveravao da će on, već koliko sutra, nabaviti patike za mene i da ne­ma potrebe da noge kratim.

Trgovac Bergl uđe u dućan.

— Dobar dan! — odgovorio je na naš pozdrav, a zatim dodao: — Želite?

Poslao nas je otac, — reče brat, — da nam date kilogram šećera i dva kilograma brašna.

Pogledao nas je. Baš u tom trenutku, kada je pogledao, ja sam gurao brata i gunđao mu:

— Jedno secovanje...

Još nešto? — pitao je trgovac Bergl.

— Jedno secovanje, — reče brat.

Trgovac Bergl se zabezeknuo: »Šta vama fali? Pa, sve do sada sam raspravljao, sa vašim ocem, o secovanju! Ne može secovanje! Šta još?«

— Pa, otac je rekao.

Brat pogleda u mene: »Pa, rekao je da nam da­te da secujemo.«

— Da li je rekao? — obrati se trgovac Bergl meni.

— Jeste! — odgovorio sam ja. — I još je re­kao da mi Vama to pošteno plaćamo.

Je I' te?! Pa kad mi pošteno plaćate, izvo­lite!

Mi smo već bili spremni da iziđemo iz radnje, ali on ponovi: »Izvolite, secujte!«

Brat pogleda u mene, pa u trgovca Bergla. Spu­sti korpu na pod i pođe prema limenoj kutiji, koja je sa gornje strane, bila kao rešeto izbušena, a sa pred­nje je imala dva otvora. U kutiji su bile obojene male kuglice, a svaka boja je vukla po neki zgoditak, izu­zev crne. Kad dugačkom iglicom oslobodite put kug­lici, ona izađe na otvor sa prednje strane.

Kad sam video da će brat da secuje, ja sam se počeo buniti i vikati: »Ja ću!... Ja ću!«

Brat je morao da popusti. Uzeo sam iglu i ona­ko nasumce počeo bosti po rupicama na poklopcu. Ni jedna kuglica nije izišla. Kad su svi već izgubili str­pljenje, ja sam isecovao... crnu!

Videvši šta sam učinio, pogledao sam brata. I on je pogledao mene. Osetio sam na sebi i pogled trgovca Bergla.

— Može li još jedno secovanje? — pitao je brat, pružajući mu knjižicu da ubeleži. Trgovac Bergl uze knjižicu, pogleda mene i brata i klimnu glavom u znak potvrde.

Sada je brat uzeo iglu. Žuta! Dobili smo čoko­ladne bombone sa rumom.

Trgovac Bergl vrati knjižicu ne ubeleživši ništa. Izišli smo. Krenuli smo kući. Putem smo se prepirali. Ja sam tražio bombone, a brat mi se zaklinjao da vi­še nema. I posle svake zakletve ja sam dobijao još po dve poslednje.

Otac nas je čekao: »Da li ste secovali?« — pi­tao je.

Pogledao sam brata. Klimnuo je glavom.

— Samo dva puta, — rekao sam.

Ćutao je. Posle pauze, koja je trajala nekoliko minuta, rekao je, uzdahnuvši: »Više nećemo pazariti kod trgovca Bergla.«

I zaista, posle nekoliko dana, vrata dućana su bila zatvorena. Na njima je bila nacrtana šestokraka zvezda.