Teški metali u rečnim ekosistemima

Reke predstavljaju najsloženije akvatične sisteme, kad je reć o transportu i interakcijama mikroelemenata i teških metala. Veliki odnos površine i zapremine reke, uslovljava niz složenih fizičko-hemijskih i bioloških procesa. Najintenzivnije promene u rečnoj vodi odigravaju se prilikom mešanja sa pritokama, čije vode mogu biti potpuno različitog hemijskog sastava što uslovljava mnogobrojne fizičko-hemijskih promene. Svaka reka posle nekoliko dana ili nedelja, u potpunosti izmeni svoju celokupnu vodenu masu. U cilju boljeg razumevanja ponašanja teških metala u rekama, izvršena je podela na tri odeljka: vodu, seston i sediment. Osnovni izvori metala u rečnim sedimetima mogu biti: prirodni i antropogeni. Prirodni sadržaj metala u sedimentu je u direktnoj vezi sa hemijskim sastavom stena. Voda obuhvata rastvorene i koloidno dispergovane materije. Seston se sastoji od suspendovanih materijala, bakterija i fitoplanktona (biološki materijal). Biološki materijal najčešće ima vrlo mali udeo u sestonskoj komponenti, sem u nekim velikim, sporim rekama. Sediment čini nataloženi materijal (organskog i neorganskog porekla) i površinski “živi” sloj, predstavljen algalnom i mikrobiološkom populacijom. Između ovako definisanih “odeljaka” teški metali se razmenjuju u tri oblika i to kao rastvorni, koloidno-dispergovani i suspendovani u obliku teško rastvornih jedinjenja. Karakteristika metala je da kruže u akvatičnim ekosistemima. U sedimentu se metali mogu naći u vezanom obliku teško rastvornih jedinjenja (sulfidi, hloridi, sulfati, karbonati, hidroksidi i drugi), adsorbovani na organskim jedinjenjima velikih molekulskih masa, adsorbovani na suspendovanoj i koloidnoj materiji. Površinske vode i sedimet su celina koja predstavlja otvoren složen dinamički bio i geohemijski sistem.

Razmena materije uključuje niz procesa: fizičke, hemijske transformacije, sorpciju/desorpciju, mikrobiološku oksidoredukciju, algalnu resorpciju i drugo. Oblik u kome se teški metali nalaze u vodi (jonskom obliku, kao rastvoreni organski ili neorganski kompleksi, vezani za koloidnu frakciju, suspendovani materijal ili za žive organizme - fitoplankton, perifiton, bakterije) je od primarnog značaja za pristupačnost i toksičnost teških metala. Najčešće hemijske reakcije i fizičke interakcije metala u vodenim ekosistemima su: hidratacije, hidrolize, adsorpcije/desorpcije, rastvaranja/taloženja (koprecipitacije), oksidoredukcije, koordinaciono vezivanje i dr. Biodostupnost i toksičnost metala prvenstveno zavise od oblika u kome se nalaze metali u akvatičnom ekosistemu. Pri određenim uslovima metali iz sedimetna mogu preći u vodi i tako postati biodostupni. Na osnovu ovoga se ne može precizno zaključiti o ukupnom sadržaju metala u sedimetnu i koliki je procenat biodostupan. Ukoliko je povećan sadržaj metala u sedimentu geohemijkog porekla ne mora za posledicu imati povišeno toksično dekstvo na biotu.

paypal PNG24
ako želite da podržite razvoj sajta donacijom

Da li ste znali...

da je u Novom Bečeju 1948. godine bilo dvadeset prijavljenim berbera, koji su se morali pridržavati jedinstvenog cenovnika što im je država odredila?