Teški metali u rečnim ekosistemima

Reke predstavljaju najsloženije akvatične sisteme, kad je reć o transportu i interakcijama mikroelemenata i teških metala. Veliki odnos površine i zapremine reke, uslovljava niz složenih fizičko-hemijskih i bioloških procesa. Najintenzivnije promene u rečnoj vodi odigravaju se prilikom mešanja sa pritokama, čije vode mogu biti potpuno različitog hemijskog sastava što uslovljava mnogobrojne fizičko-hemijskih promene. Svaka reka posle nekoliko dana ili nedelja, u potpunosti izmeni svoju celokupnu vodenu masu. U cilju boljeg razumevanja ponašanja teških metala u rekama, izvršena je podela na tri odeljka: vodu, seston i sediment. Osnovni izvori metala u rečnim sedimetima mogu biti: prirodni i antropogeni. Prirodni sadržaj metala u sedimentu je u direktnoj vezi sa hemijskim sastavom stena. Voda obuhvata rastvorene i koloidno dispergovane materije. Seston se sastoji od suspendovanih materijala, bakterija i fitoplanktona (biološki materijal). Biološki materijal najčešće ima vrlo mali udeo u sestonskoj komponenti, sem u nekim velikim, sporim rekama. Sediment čini nataloženi materijal (organskog i neorganskog porekla) i površinski “živi” sloj, predstavljen algalnom i mikrobiološkom populacijom. Između ovako definisanih “odeljaka” teški metali se razmenjuju u tri oblika i to kao rastvorni, koloidno-dispergovani i suspendovani u obliku teško rastvornih jedinjenja. Karakteristika metala je da kruže u akvatičnim ekosistemima. U sedimentu se metali mogu naći u vezanom obliku teško rastvornih jedinjenja (sulfidi, hloridi, sulfati, karbonati, hidroksidi i drugi), adsorbovani na organskim jedinjenjima velikih molekulskih masa, adsorbovani na suspendovanoj i koloidnoj materiji. Površinske vode i sedimet su celina koja predstavlja otvoren složen dinamički bio i geohemijski sistem.

Razmena materije uključuje niz procesa: fizičke, hemijske transformacije, sorpciju/desorpciju, mikrobiološku oksidoredukciju, algalnu resorpciju i drugo. Oblik u kome se teški metali nalaze u vodi (jonskom obliku, kao rastvoreni organski ili neorganski kompleksi, vezani za koloidnu frakciju, suspendovani materijal ili za žive organizme - fitoplankton, perifiton, bakterije) je od primarnog značaja za pristupačnost i toksičnost teških metala. Najčešće hemijske reakcije i fizičke interakcije metala u vodenim ekosistemima su: hidratacije, hidrolize, adsorpcije/desorpcije, rastvaranja/taloženja (koprecipitacije), oksidoredukcije, koordinaciono vezivanje i dr. Biodostupnost i toksičnost metala prvenstveno zavise od oblika u kome se nalaze metali u akvatičnom ekosistemu. Pri određenim uslovima metali iz sedimetna mogu preći u vodi i tako postati biodostupni. Na osnovu ovoga se ne može precizno zaključiti o ukupnom sadržaju metala u sedimetnu i koliki je procenat biodostupan. Ukoliko je povećan sadržaj metala u sedimentu geohemijkog porekla ne mora za posledicu imati povišeno toksično dekstvo na biotu.

paypal PNG24
ako želite da podržite razvoj sajta donacijom

Da li ste znali...

da je ukupna dužina reke Tise 966 km, a da od toga kroz našu zemlju 164 km? Izvire u Karpatima na nadmorskoj visini od 1800 metara?