Zadrugarstvo u Novom Bečeju od prvih reformi do danas

Prema rečima Dragiše Šlјivančanina, jednog od predsednika Zadružnog saveza Jugoslavije: „Istorija zadrugarstva na tlu sadašnje Jugoslavije pokazuje njegove uspone i padove, prave puteve i stranputice, istine i zablude... Ipak, dugoročno gledano, očuvan je kontinuitet našeg zadružnog organizovanja i potvrđena snaga zadružnih vrednosti...“ (Dragiša Šlјivančanin, „Dokazane zadružne vrednosti“, Vek i po zadrugarstva, Beograd, Zadružni savez Jugoslavije, 1995, str. 7) Posle Drugog svetskog rata zemlјoradničko zadrugarstvo prošlo je kroz različite faze u skladu sa političkim, ekonomskim i socijalnim promenama u jugoslovenskom društvu i državi. U jednom periodu došlo je do potpunog ukidanja zemlјoradničkih zadruga i do njihovog pripajanja velikim privrednim sistemima, pa je s tim u vezi bio ukinut i Zadružni savez Jugoslavije, Srbije, Vojvodine i sve ostale zadružne organizacije i organi.

Vredno je ponoviti i sledeće: „Sva predviđanja da selјačkom gazdinstvu ne predstoji dug vek, na sreću, nisu se ostvarila. Ova ekonomska i socijalna institucija pokazala je svoju vitalnost u svim tipovima društva, od prvobitne zajednice do današnjih dana. Istovremeno selјačka gazdinstva pokazala su da se uspešno mogu udruživati jedino u zadruge i zato su i zadruge opstale do danas.“

Zemlјoradnička zadruga „Vranjevo" poslovala je kao i mnoge druge zemlјoradničke zadruge na teritoriji ondašnje SFRJ, da bi 8. januara 1970. godine bila brisana iz registra rešenjem P. 7/70 na osnovu Odluke saveta od 19. novembra 1969. godine usled pripajanja Polјoprivrednom dobru „Sokolac" Novi Bečej. Nedugo potom, rešenjem I. 184/71 od 18. marta 1971. godine, Polјoprivredno dobro „Sokolac“ Novi Bečej spojeno je sa Polјoprivrednom zadrugom Novo Miloševo i formiran je nov privredni subjekat pod nazivom Polјoprivredni kombinat „Biserno ostrvo“ Novi Bečej. Ni tu nije bio kraj reformama, te je rešenjem rj. 843/73 od 5. februara 1974. godine registrovana Polјoprivredno industrijska organizacija „Biserno ostrvo“ m.sol.o. Novi Bečej sa OOUR-ima u sastavu IPK „Servo Mihalј“ o.sol.o. Zrenjanin sa sledećim OOUR-ima:

- OOUR PD „Sokolac" Novi Bečej,

- OOUR „Miloševo“ Novo Miloševo,

- OOUR „Bočar“ Bočar,

- OOUR za ugostitelјstvo i turizam „Jadran“ Novi Bečej.

Sledećim rešenjem od 10. maja 1974. godine N. 106/74 organizovan je OOUR „Kooperacija“ Novi Bečej. Samo pet godina kasnije, rešenjem od 22. juna 1979. godine OOUR „Kooperacija" Novi Bečej je izbrisan iz registra usled organizovanja kao OOK „Vranjevom Novi Bečej u sastavu PIO „Biserno ostrvo“ Novi Bečej. Ovo preduzeće poslovalo je narednih deset godina, sve dok nije doneto rešenje I. 493/89 31. decembra 1989. godine da se OOK „Vranjevo“ pretvori u ROK „Vranjevo" Novi Bečej.

Zadrugarstvo je kao pojava prestalo da funkcioniše na do tada poznat način već nakon donošenja Ustava SFRJ iz 1974. godine i Zakona o udruženom radu iz 1976. godine, jer su sve zadruge po tom zakonu postale deo širih organizacija iz oblasti polјoprivrede i bile registrovane kao osnovne organizacije udruženog rada ili kooperacije. U tim OOUR-ima i zemljoradnici su bili članovi organa upravlјanja, ali isklјučivo u cilјu razvijanja tada aktuelnih samoupravnih odnosa. Oni jesu uzimali značajnog učešća u radu OOUR-a, ali način rada i upravlјanja bio je u suprotnosti sa dotadašnjim zadružnim principima.

Uslovi za donošenje novih zakonskih odredbi ponovo su se stekli tek krajem 90-tih godina XX veka, Savezni zakon o zadrugama iz 1990. godine i Zakon Socijalističke Republike Srbije o zemlјoradničkim zadrugama donet 1989. godine imali su za cilј reafirmaciju zadrugarstva u našem društvu. Tada je prestalo i rigorozno poštovanje Zakona o udruženom radu koji je izgubio svoju funkciju i zadruge su mogle ponovo da se osamostale i odvoje od dotadašnjih većih organizacija. Stoga je logično bilo da se donese rešenje o brisanju iz registra ROK „Vranjevo“ Novi Bečej i da se osnuje Zemlјoradnička zadruga „Vranjevo“ Novi Bečej rešnjem P. 351/90 od 1. juna 1990. godine.

Krajem 90-tih godina nije se više striktno poštovao ni Zakon o zemlјišnom maksimumu, te su prvo veoma polako, a kasnije sve više, počela da se ukrupnjuju seoska gazdinstva, kupovinom zemlјe i povećavanjem privatnog sektora. U početku za zadruge to nije značilo ništa, jer je kod selјaka ponovo nastala potreba za samoorganizovanjem u vidu zadruga, u kojima bi se štitile prvenstveno potrebe samih zadrugara, ali i polјoprivrede kao privredne grane.

Nepunu deceniju posle donošenja novog Zakona o zadrugama (1996) počinju da se intenzivno formiraju tzv. privatne zadruge. To su zadruge koje formiraju pojedini zemlјoradnici koji su u međuvremenu ekonomski veoma ojačali, ali oni ne prihvataju osnovno načelo zadrugarstva jedan čovek - jedan glas - jednaki udeli. U ovim privatnim zadrugama osnovne odluke donosi vlasnik zadruge, organi upravlјanja ne funkcionišu, a sav zadružni prihod pripada vlasniku zadruge. Nekoliko godina unazad prisutna je tendencija gašenja ovih zadruga i formiranja, sa istim kapitalom, društava sa ograničenom odgovornošću. Razlog je što su vlasnici privatnih zadruga shvatili da zadružna svojina ne može biti svojina jednog čoveka, te da bi zaštitili svoje ekonomske interese, menjaju oblik organizovanja i privatne zadruge ubrzano postaju d.o.o.

Sadašnja zadruga pod nazivom Zemlјoradnička zadruga „Vranjevo“ registrovana je 1990. godine kao zadruga sa kapitalom koji je posedovao prethodnik - OOUR Kooperacija i od zadružnih uloga koji su iznosili 300 kg pšenice po zadrugaru. U momentu registrovanja Zadruge kapital se sastojao od 97% društvenog kapitala i 3% zadružnih udela. Taj odnos nije pretrpeo značajnije izmene ni do danas, ali je vrednost kapitala daleko veća nego što je bila u momentu formiranja Zadruge.

Kada je osnovana, Zadruga je raspolagala sledećom imovinom:

- silos kapaciteta 5.500 tona,

- sušara kapaciteta 16 tona na sat,

- kolska vaga 60 tona,

- kamion FAP 1.800 tona,

- dva traktora sa priklјučnim mašinama.

U tom momentu bilo je 39 zadrugara i oni su činili članove Skupštine ZZ „Vranjevo“ 1. juna 1990. godine. Nјihova imena su: Bočarski Zorislav, Busia Janoš, Bunjevački Miloš, Cvejin Vojislav, Cvejin Nikola, Dujin Georgije, Dujin Živojin, Dujin Vojislav, Jerkov Aleksa, Lekić Zoran, Mišić Milivoj, Milošev Jovan, Nićin Momir, Nešić Sava, Popov Jovica, Pejin Milan, Sudarski Dimitrije, Šijački Tihomir, Vrebalov Živko, Vorgučin Živojin, Sudarski Dragan, Vujackov Bogomir, Rajić Milorad, Bočarski Marko, Vaščić Jovica, Capar Imre, Bugarski Slobodan, Nešić Živko, Galetin Triva, Kimpanov Rada, Laušin Veselin, Gorča Đerđ, Knežev Ela, Kočmaroš Ištvan, Nikolić Dušan, Cvejin Bosilјka, Lakov Stojko, Takarič Mihalј i Sretenović Kosovka.

Taj se broj povećavao iz godine u godinu, i dostigao je najveći broj 1996. godine kada je u Zemlјoradničkoj zadruzi „Vranjevo“ bilo 284 zadrugara. Kasnije je došlo do smanjenja broja zadrugara, delom po volјi pojedinaca, delom prirodnim tokom, tako da u ovom momentu Zadruga broji 154 zadrugara.

Od momenta osnivanja Zemlјoradnička zadruga „Vranjevo" zadržala je postojeće kapacitete i izgradila nove i to:

- dva podna skladišta ukupne površine 1.500 m2,

- rekonstruisana je sušara sa tečnog goriva prešlo se na gas,

- povećan je kapacitet transportnih linija sa 60 tona, na 120 tona na sat.

U istom periodu, to jest nakon 1990. godine, Zemlјoradničkoj zadruzi „Vranjevo“ vraćeno je polјoprivredno zemlјište na osnovu Zakona o povraćaju imovine stečene radom i poslovanjem zadruga. Od Polјoprivrednog društva „Sokolac“ vraćena je zemlјa u ukupnoj površini od 303 hektara i srazmeran deo voznog parka bez nadoknade. U prethodnom periodu Zadruga nije imala u svom posedu zemlјu, tako da su se ovim stekli uslovi za privređivanje obradom zadružne zemlјe.

Zbog nedoslednosti zakonskih rešenja imovina zadruga je u javnim knjigama vođena kao društvena svojina. To se može videti i iz rešenja br. 01-315 o upisu Zemlјoradničke zadruge „Vranjevo“ u Registar privrednih subjekata od 6. decembra 2006. godine.

Uz veliki napor i angažovanje rukovodstva ZZ „Vranjevo", tek rešenjem br. 01-64/2 od 12. maja 2008. godine izvršeno je prevođenje društvene u zadružnu svojinu Zemlјoradničke zadruge „Vranjevo“. Danas je odnos kapitala 100% zadružna svojina.

Organi upravlјanja u Zemlјoradničkoj zadruzi „Vranjevo“ su Skupština kao najviši organ upravlјanja i odlučivanja, Upravni odbor i Nadzorni odbor. Članovi Skupštine su zadrugari, odnosno 31 predstavnika zadrugara. Zadrugari neposredno biraju predstavnike u Skupštinu tako što se na svakih 5 zadrugara bira po jedan predstavnik. Skupština donosi zadružna pravila, utvrđuje poslovnu politiku zadruge, odlučuje o statusnim promenama i prestanku postojanja zadruge, odlučuje o osnivanju preduzeća i o drugim oblicima organizovanja, usvaja godišnji račun i izveštaje o poslovanju, donosi program rada i planove razvoja, odlučuje o raspodeli dobiti, odnosno o višku prihoda nad rashodima i o pokrivanju gubitaka, bira i opoziva predsednika i članove UO i NO, bira i razrešava direktora zadruge, donosi poslovnik o svom radu, odlučuje i o drugim pitanjima u skladu sa zakonom. Članovi Upravnog i Nadzornog odbora su isklјučivo zadrugari.

Prethodna konstitutivna Skupština Zemlјoradničke zadruge „Vranjevo“ Novi Bečej održana je 27. februara 2008. godine, a predsedavao joj je Živojin Dujin. Tom prilikom u Skupštinu su izabrani sledeći zadrugari: Busia Janoš, Nikola Cvejin (član NO), Đura Čolakov, Živa Dujin, Mihajlo Glavaški, Aleksandar Galetin, Svetozar Glavaški (član UO), Tihomir Ivančev (član UO), Aleksa Jerkov (član NO), Rada Kimpanov, Stamena Lekić, Milivoj Mišić, Svetozar Mišić (član UO), Milan Pejin (član UO), Dragan Pecarski (član UO), Vasa Stojšin, Srđan Tajkov, Živko Vrebalov - zamenik predsednika, Bogomir Vujackov, Jovan Vujackov, Vojislav Blažin, Živojin Malјugić, Slobodan Adamov (član UO), Goran Pajić, Toma Bunjevački, Marko Boberić, Milan Dujin (član NO), Goran Svirčev - predsednik, Berta Ištvan (član UO), Emil Knežev (član UO), Olivera Ostojić (član UO).

Rad ovih organa je u skladu sa Zadružnim pravilima kao osnovnim aktom na osnovu kojih se organizuju i funkcionišu zadruge u Srbiji. Skupština zadruge imenuje direktora kao lice koje ima pravo da zastupa i predstavlјa zadrugu, a to je u ovom momentu u Zemlјoradničkoj zadruzi „Vranjevo" Dušanka Dujin, diplomirani agronom.

Danas Zadruga raspolaže sa svim osnovnim kapacitetima koje je imala i u momentu formiranja, naknadno je stekla dodatnu imovinu, mašinski park je zanavlјan po potrebi, a zemlјište je u celosti dato u zakup zadrugarima - članovima Zemlјoradničke zadruge „Vranjevo“.

Osnovna delatnost Zadruge danas je nabavka repromaterijala za ratarsku proizvodnju, prijem, otkup i stavlјanje u promet osnovnih ratarskih proizvoda. Prijem i otkup se radi od svih zemlјoradnika koji imaju poslovnu saradnju sa Zemlјoradničkom zadrugom „Vranjevo", bez obzira da li su njeni članovi ili ne. Plasman gotovih proizvoda radi se sa dugogodišnjim kupcima sa kojima Zadruga posluje ili sa novim kupcima ukoliko ponude bolјe uslove.

Organizovanje stočarske proizvodnje ne radi se u okviru Zemlјoradničke zadruge „Vranjevo“ s obzirom na to da je jako loš sveukupan položaj stočarstva u Srbiji danas.

Potrebno je napomenuti da je položaj polјoprivrede unazad nekoliko godina veoma loš, odnos državnih organa prema polјoprivredi nije precizno definisan, tako da se u ovom momentu teško može planirati dugoročni razvoj polјoprivrede, a samim tim i zadrugarstva. U takvim okolnostima, Zemlјoradnička zadruga „Vranjevo" posluje u skladu sa postojećim uslovima privređivanja sa glavnim motivom da ni u jednom momentu ne ugrozi osnovne interese svojih zadrugara.

paypal PNG24
ako želite da podržite razvoj sajta donacijom

Da li ste znali...

da je u Vranjevu je iz porodice sveštenika Luke Popovića poniklo - deca, unučad, zetovi i snaje, više od dvadesetak istaknutih glumaca u srpskom Na­rodnom pozorištu u Novom Sadu i u Narodnom pozorištu u Beogradu, što je do danas nenadmašen slučaj.