Srpska selјačka zadruga u Vranjevu između dva rata

Između dva rata u Srbiji su bila prisutna tri tipa zadruga, a to su bile kreditne zadruge, nabavno-prodajne i proizvođačko-potrošačke (vinogradarsko-vinarske, voćarske, mlekarske, stočarske, livadarsko-pašnjačke, pčelarske, reparske, mašinske, itd.) zadruge. Kreditne zadruge su se javile kao odgovor na potrebu za povolјnim polјoprivrednim kreditima kako bi se ubrzao prelazak sa naturalne na robnu polјoprivrednu proizvodnju. Nabavno-prodajne zadruge su se oformile u vreme velike svetske krize, koja je u Jugoslaviji kulminirala nakon 1932. godine, zbog povećanog pritiska trgovačkog kapitala i stalne oskudice sopstvenih sredstava, tako da su ove zadruge nastojale da zadovolјe rastuće potrebe seoskog domaćinstva, a tek potom polјoprivrednog gazdinstva. Videće se da je i Srpska zemlјoradnička zadruga u Araču imala da se izbori sa sličnim problemima svojih zadrugara.

Članska knjižica Bože Stankovića, 1920. godina

Sačuvan je Posed zadrugara iz 31. januara 1914. godine na osnovu kojeg se može utvrditi kojom imovinom je raspolagala SZZ u Araču pred Prvi svetski rat, kao i ovlašćenje za Novu Pejinog na mađarskom jeziku izdato 29. aprila 1914. godine. Kada je izbio Prvi svetski rat, aktivnosti Srpske zemlјoradničke zadruge u Araču smanjile su se i prepiska je sačuvana u mnogo manjoj meri u odnosu na predratni period, što ne znači i da je svaka aktivnost prestala. Tako po Izvodu sa tekućeg računa SZZ u Araču imala je 30. juna 1914. godine potraživanje od 31,30 kruna, dok je po istovetnom Izvodu imala dugovanje od 18 kruna 30. juna 1918. godine, što bi bilo nemoguće da nije bilo neke aktivnosti na računu tokom te četiri godine.

Nešto ranije, odnosno 2. juna 1918. godine stigao je u SZZ u Araču dokument od Saveza iz Zagreba u kojem se kaže da zbog ratnog stanja nije moguće raditi normalno, niti zadruge mogu Savezu slati valožnice kako bi se tačno utvrdila visina poreza, te da će Ministarstvo finansija iz Budimpešte privremeno zadruge osloboditi obaveze da šalјu valožnice, ali da će zauzvrat svaka zadruga morati da uplati izvesnu svotu novca kod Kralјevskog poreznog ureda, a kasnije će joj se to obračunati kao poreska uplata. Ako ne može to da reši sama zadruga, nalaže se da se obrati Savezu koji će to obaviti za njih.

Još 18. novembra 1919. godine iz Saveza su molili zadrugare da ne šalјu novac u Savez po lјudima, nego da ga uplate preko Centralnog kreditnog zavoda sa sedištem u Novom Sadu kao Filijali Srpske banke, a 12. decembra 1919. godine da se u Zagreb ne šalјu lјudi lično, nego ako nastane problem, da se sve prvo pokuša rešiti prepiskom.

Pristupnica Števe Stankovića Srpskoj zemljoradničkoj zadruzi u Vranjevu 27. novembar 1921. godine

Te 1919. godine izašlo je u Beogradu Uputstvo za obnovu rada u Zemlјoradničkim Nabavlјačkim Zadrugama, iz kojeg se vidi da je sedište Saveza premešteno iz Zagreba u Beograd i daju se detalјna uputstva zadrugarima kako da obnove rad zadruga. U uvodu se kaže sledeće:

„Obnavlјanje Zadruga potrebno je naročito i radi snabdevanja Zadrugara: spravama, stokom, suknom, platnom, pamukom, koncem, obućom, sapunom i dr. najprečim namirnicama, jer će se ovo snabdevanje seoskog živlјa vršiti samo preko Zemlјoradničkih Zadruga. Glavna Zemlјoradnička Nabavlјačka Zadruga već je spremila sve da pomenute namirnice dobije od velikih zadružnih ustanova u Engleskoj i Americi, koje su svesrdno - zadrugarski - izišle u susret našem Zadrugarstvu. Sada, kada su se bezdušni spekulanti upeli da oplјačkaju Selo prevelikim cenama i rđavom robom, i da vežu selјaka svojim kapitalističkim mrežama i lancima za navek, jedino Zemlјoradničke Zadruge mogu pomoći i spasti Selo i Selјaka.

To je Zadrugarima dobro poznato.“

Ovaj odlomak danas deluje više kao politički pamflet, nego kao uputstvo za zadružni rad, ali je vreme u kojem je nastao opravdalo takav način komunikacije između Saveza i pojedinih zadruta. U nastavku teksta se konstatuje da Savez požuruje zadrugare da što pre obnove svoje zadruge kako bi se ravnopravno priklјučili zajedničkom savezu koji nosi ime Glavni Zadružni Savez u Kralјevstvu Srba, Hrvata i Slovenaca, sa sedištem u Beogradu, te se kaže:

„Sada ima u našoj Državi blizu 4.000 Zadruha, preko 600.000 Zadrugara, s novčanim sredstvima koja dostižu hilјadu milijuna kruna.“

Tekst su potpisali u ime Saveza Mih. Avramović i S. M. Lozanić na Preobraženje u Beogradu.

Fiskalni period Srpska zemlјoradnička zadruga u Araču završila je sa 33 krune i 50 filera na tekućem računu prema Iskazu Kraljevskog poreznog ureda od 7. maja 1920. godine. U SZZ u Araču 8. juna 1920. godine stigao je dopis kojim se preporučuje zadrugama da se pretplate na knjigu Zemlјa zemlјoradniku! od Radoslava Markovića, dok se Zadruga pretplatila na četiri primerka kalendara Srpski zadrugar.

Pred kraj godine, tačnije 19. novembra 1920. godine, Velikobečkerečki sudbeni sto Kralјevine SHS izdao je rešenje u kojem se donose novi podaci o firmi Zemlјoradnička zadruga u Araču i o njenom rukovodstvu u kojem su tada bili Dragolјub Malešev, predsednik, Živko Pejin, potpredsednik, Miloš Isakov, poslovođa, Emil Dujin, Maksim Vlaškalin i Nova Glavaš, članovi Upravnog odbora bez prava potpisa.

Nova uprava SZZ Arač izabrana je 25. septembra 1921. godine na Redovnoj glavnoj skupštini, a mnogi lјudi su i između dva rata pokazivali interesovanje za pristupanje zadrugama, što pokazuje i pristupnica Ise Kneževića iz Vranjeva SZZ u Vranjevu od 6. novembra 1921, kao i Števe Stankovića od 27. novembra 1921. godine.

U to vreme su se na dokumenta potpisivali Marinko Perić kao predsednik Srpske vranjevačke zemlјoradničke zadruge, Ivan Popov kao blagajnik i perovođa, a Isak Tomašev kao član Upravnog odbora.

Slava Srpske zemljoradničke zadruge u Vranjevu

U februaru 1922. godine SZZ Arač-Vranjevo obratila se pismom SSZZ u Zagrebu sa molbom da im se usvoji Zapisnik sa Vanredne glavne skupštine, jer je sve u njemu bilo u skladu sa Pravilima, jedino je trebalo da se izostavi izbor blagajnika, jer njegov izbor zadružna Pravila ne predviđaju. Iz Saveza su im odmah postavili pitanje zašto je bilo neophodno da se bira nova uprava samo četiri meseca nakon izbora prethodne, jer gubitak od ovog novog izbora može da naraste i do nekoliko hilјada kruna. Juna 1922. godine Savez je SZZ u Vranjevu odobrio kredit od 100.000 kruna.

Iz 1923. godine sačuvano je veoma malo dokumenata. Savez je promenio ime u Glavni savez selјačkih zemlјoradničkih zadruga (GSSZZ) 18. januara 1923. godine sa sedištem u Beogradu i istovremeno je SZZ u Vranjevu obaveštena da su sve zadruge oslobođene te godine od plaćanja poreza i prireza. Te godine se slavila dvadeset peta godišnjica Saveza. U Izveštaju revizora Velimira Drakulića stoji da se iz Srpske zemlјoradničke zadruge u Vranjevu moraju isklјučiti neki zadrugari, a svi ostali da se pozovu da redovno pohađaju nedelјne sastanke, inače će i oni biti isklјučeni. Pokazalo se da je neophodno da se imenuje zamenik poslovođe, a Nadzorni odbor je pozvan da savesnije obavlјa svoju dužnost s obzirom na to da neke obveznice nisu bile u redu. Dat je nalog da članovi Agrarne zajednice budu isklјučeni, jer ne mogu biti istovremeno i članovi Srpske zemlјoradničke zadruge. Na kraju je naloženo i da se uredi arhiva.

Godine 1924. Filijala GSSZZ u Novom Sadu obavestila je SZZ u Vranjevu da nisu poslali Završni račun i Statistiku za 1923. godinu. Februara 1924. godine obaveštena je SZZ u Vranjevu da se stalna štednja ne isplaćuje zadrugarima, osim kada istupaju iz zadruge, jer se odobravanje kredita od strane GSSZZ radi na osnovu stalne štednje zadrugara, udela i rezervnog fonda. Stoga će, umesto stalne štednje, zadrugari moći da podižu kamatu na svoje uloge.

Ovaj mali broj dokumenata koja su sačuvana svedoči da se organizovani rad zadruga u mnogo manjoj meri poštovao i da je nastupilo vreme krize kada su lјudi morali da se staraju o sopstvenom preživlјavanju, a manje o formalnoj prepisci sa Savezom.

Proteklo je još nekoliko godina sličnih prethodnom periodu. Iz Zaklјučnog računa za 1928. godinu vidi se da je SZZ u Vranjevu napredovala, jer je početkom godine Zadruga imala 48, a krajem godine 64 člana, jer je istupilo dva člana, a priklјučilo se 18 novih zadrugara. Iz Zaklјučnog računa za 1929. godinu vidi se da je Zadruzi pristupilo 10 novih članova, da je istupilo četvoro, tako da je na kraju 1929. godine bilo 70 zadrugara.

U Vranjevu je otvorena Mlekarska zadruga 24. decembra 1929. godine i 11. marta 1930. godine Velikobečkerečki okružni kao trgovački sud doneo je Rešenje o uknjižbi Mlekarske zadruge u Vranjevu kao udruženju sa ograničenom odgovornošću na neodređeno vreme. Članovi Upravnog odbora Mlekarske zadruge bili su: Vlada Vrebalov, predsednik UO Mlekare, Milutin Tašin, Nića Vujackov, Ivan D. Glavaški i Živa Š. Marčićev. Ova Mlekarska zadruga je imala sledeći zadatak prema pomenutom Rešenju:

„Zadruzi je zadaća da unovčenjem mleka i mlečnih proizvoda zadrugara postigne, da njeni vlastiti članovi dođu do što većih dohodaka od naprednog stočarstva, te da unapređuju samo stočarstvo, naročito gojenjem goveda, svinja i živine, po matičnim knjigama i po selekciji najproduktivnijih grla.“

Šturim cirkularnim dopisom obavešteni su zadrugari u Vranjevu i drugim zadrugama kako je upravnik Saveza Škorić novembra 1930. godine podneo ostavku na to mesto i da će Vanredna skupština Saveza da se održi u Titelu 29. decembra 1930. godine, kako bi bilo izabrano novo rukovodstvo.

Značajna novost u vranjevačkom zadrugarstvu bila je da je Žarko Nikšić kao poslovođa SZZ u Vranjevu objavio članak pod naslovom „Prva Srpska Zemlјoradnička Zadruga u Vranjevu“.

U Vranjevačkom kalendaru za 1930. godinu u rečenom članku daje se pregled istorijskog razvoja Zadruge i imena njenog nekadašnjeg i tadašnjeg rukovodstva. Žarko Nikšić je pored mesta zadružnog poslovođe, bio i učitelј u Vranjevu, te je kao pismen i kulturan čovek imao potrebu da sačuva podatke i o sokolskom društvu u tom mestu, o ženskim udruženjima, o crkvi i o drugim institucijama, udruženjima i organizacijama u Vranjevu.

Na osnovu Zaklјučnog računa od 31. decembra 1930. godine može se videti da je Srpskoj zemlјoradničkoj zadruzi u Vranjevu pristupilo dva zadrugara, a da je istupilo osmoro, tako da je ponovo brojala 64 člana. Krajem 1931. godine bilo ih je 56, jer je pristupio samo jedan član, a istupilo je 9 članova. Sledeće, 1932. godine, situacija je gotovo nepromenjena, jer je dvoje istupilo, a troje pristupilo, pa je Zadruga tada brojala 57 članova. Tendencija smanjenja boja članova nastavlјena je i sledećih godina, tako da je 1933. godine prišao Zadruzi samo 1 član, a istupilo je 5 članova, dok je 1934. godine ponovo istupilo 5 članova, a nije joj pristupio niko, te je Zadruga imala 48 članova.

Nešto dokumenata sačuvano je iz 1935. godine na osnovu kojih se vidi da se valuta u državi promenila i da je Savez zemlјoradničkih zadruga iz Novog Sada javio da je SZZ u Vranjevu zadužena na Tekućem računu za 1.189 dinara. Iz maja te godine postoji dopis kojim se zadrugari iz Vranjeva pozivaju da se prijave za zajedničku nabavku kanapa. U maju je stigao i poziv SZZ iz Vranjeva na Redovnu glavnu skupštinu Saveza koja je trebalo da se održi u sali palate „Habap“ u Novom Sadu, kao i obaveštenje da se do 31. jula te godine mora isplatiti 15% dugova - zadrugari zadrugama, a zadruge Savezu. Punomoć za Redovnu glavnu skupštinu dobio je Žarko Nikšić kao delegat, a kao zamenik delegata Isa Glavaški.

Savez je 4. januara 1936. godine prosledio svim zadrugama cirkularno pismo kojim se daju uputstva po raznim pitanjima, između ostalog za one koji poseduju domove i druga nepokretna imanja, za zaklјučivanje zadružnih knjiga, za zadružnu lutriju, za pretplatu na kalendare, za novi tečaj za poslovođe, za knjiženja u zadrugama koje su tražile zaštitu, za leplјenje maraka na pismo, čak i za potpisivanje pisama koja se šalјu u Savez. U avgustu je trebalo da se biraju delegati za Skupštinu Saveza, da se poruči nov zadružni zakon, da se održi redovna glavna skupština SZZ u Vranjevu, da se pređe na poslovanje sa Privilegovanom agrarnom bankom a. d. u Beogradu, da se pošalјu overeni potpisi novih zadružnih funkcionera i slično.

Na ovom mestu potrebno je reći nekoliko reči o Privilegovanoj agrarnoj banci (PAB). Nju je osnovala država posebnim zakonom 1929. godine sa kapitalom od 700 miliona dinara kako bi povoljnim i jeftinim kreditima ispomagala seljake i njihove zadruge. Centrala banke bila je u Beogradu, a imala je filijale u Zagrebu, Ljublјani i Sarajevu. Zajmove je do 1936. godine dobilo oko 140.000 seljačkih gazdinstava, a po Uredbi o likvidaciji zemlјoradničkih dugova od 26. septembra 1936. godine ova banka je preuzela i sve stare dugove seljaka kod banaka, štedionica, kreditnih zadruga i pomoćnih zaklada, tako da se u njoj centralizovao najveći deo selјačkih kredita. Banka se javlјala kao posrednik u ime države između seljaka-dužnika i njihovih ranijih poverilaca. Ono što bi uplatili selјaci u PAB, banka je davala poveriocima, s tim što je dodavan i doprinos države u iznosu od oko polovine selјačkog duga.

Tokom 1937. godine rad zadruga nastavlјen je po uhodanoj proceduri. Tek 4. januara 1938. godine u Srpsku zemlјoradničku zadrugu u Vranjevu stiglo je obaveštenje da je PAB pristupila naplati prvog anuiteta u smislu člana 14, stava 2 Uredbi o likvidaciji zemlјoradničkih dugova. U vezi sa tim svaka zadruga bila je obavezna da pošalje izjavu Savezu, o čemu je SZZ u Vranjevu obaveštena dve nedelјe kasnije.

Prva srpska zemlјoradnička zadruga Vranjevo, kako se tada zvanično zvala, uplatila je 12. februara 1938. godine 14.500 dinara Savezu u vidu 3% obveznica na ime likvidacije zemlјoradničkih dugova. Tačno 18. februara 1938. godine, cirkularom br. 4 od Saveza je u SZZ u Vranjevu stiglo obaveštenje o isplati anuiteta i obveznica, o lombardnom kreditu kod Poštanske štedionice Kralјevine Jugoslavije, o novim kreditima kod PAB i o slanju izjava ovoj banci. Sledećeg dana, 19. februara, potraživanja su predata PAB u smislu Uredbe o likvidaciji zemljoradničkih dugova, pa je Prva srpska zemljoradnička zadruga Vranjevo bila prisilјena da od ministra za trgovinu i industriju zatraži da im se odloži plaćanje, s tim što će dostaviti ministru izvod sa tekućeg računa i ostala neophodna dokumenta.

Od PAB a. d. u Beogradu stiglo je obaveštenje 21. februara 1938. godine da je sa računa SZZ Vranjevo na ime prvog anuiteta po predatom im portfelјu isplaćeno 5.487 dinara Savezu srpskih zemlјoradničkih zadruga, Filijali u Novom Sadu, a da je na račun Prve SZZ Vranjevo uplaćen interes od 3%. Početkom marta Savez je javio Prvoj SZZ Vranjevo da je od njih primio 14.500 dinara u 3% obveznicama, a u gotovini još 322 dinara. Žarko Nikić je dopisao crvenom olovkom na ovom dokumentu koji se čuva u zadružnoj arhivi da će i ostatak duga od 5.165 dinara biti poslat Savezu.

Interesantno je kako su zemlјoradnici zadrugari nabavlјali mašine i opremu u to vreme pred Drugi svetski rat. Tako je 27. juna 1938. godine od Privilegovanog izvoznog društva stiglo u Prvu SZZ Vranjevo obaveštenje da je ovo Društvo nabavilo veći broj trijera, selektora, za čišćenje žita. Od ukupnog broja nabavlјenih mašina, 56 komada trijera trebalo je da se preuzmu u severnom delu Dunavske banovine. Cena trijera je bila 5.500 dinara. Od toga Privilegovano izvozno društvo plaćalo bi 3.000 dinara, a zadrugar bi platio samo 2.500 dinara. Nabavka bi se izvršila preko Saveza i zemlјoradničke zadruge, a svaki kupac bio bi dužan da sledećih pet godina poštuje uslove koje bi postavilo Privilegovano izvozno društvo, a koji podrazumevaju da zadrugar ne sme trijeru otuđiti, niti je pomerati sa mesta na kojem bi bila montirana, niti bi zadrugar-kupac u tom periodu smeo da naplaćuje ušur veći od 1-3% od količine žita. Nakon pet godina zadrugar bi smeo da radi sa mašinom šta mu je volјa. Da li je neko od vranjevačkih zadrugara pod ovim uslovima nabavio trijer, ne možemo više utvrditi, jer u arhivi ne postoje podaci o tome.

Krajem 1938. godine za potrebe zadrugara Savez je organizovao tečajeve zadružne škole, radio na oslobađanju privrednih zadruga od plaćanja taksa na uverenja i slično. Savez je podsećao svoje članstvo i na obavezu da se 50% rezervnih fondova zadruga uloži u državne hartije od vrednosti, što je bilo određeno Uredbom o obrazovanju pospovnih rezervi i rezervnih fondova... koju je doneo Ministarski savet još 24. juna 1938. godine.

Početkom 1939. godine Srpska zemlјoradnička zadruga u Vranjevu pozvana je na Skupštinu Društva za podizanje sela i polјoprivrede „Agrarna misao“ čije sedište je bilo u Beogradu. Predsednik „Agrarne misli“ bio je u to vreme dr Milorad Nedelјković, generalni direktor Poštanske štedionice i istovremeno čovek koji je uspeo sopstvenim zalaganjem da Savez i mnoge pojedinačne zadruge obnove svoj rad, jer je zadružna dugovanja preneo na Poštansku štedionicu na osnovu 3% obveznica. Nešto kasnije u Vranjevačku zadrugu stiglo je i obaveštenje da je Filijala Saveza srpskih zemlјoradničkih zadruta u Novom Sadu pristupila „Agrarnoj misli“, tako da je trebalo da SZZ u Vranjevu pošalјe svog delegata na Skupštinu „Agrarne misli“. Nema podatka o tome da li je neko od zadrugara iz Vranjeva prisustvovao ovoj Skupštini.

Savez srpskih zemlјoradničkih zadruga Novi Sad tokom juna 1939. godine organizovao je Skupštinu Saveza i sačuvano je nekoliko cirkularnih pisama koja su stizala u SZZ Vranjevo u tom periodu. Prvi put je pomenuto da će pored povlastica za putovanje železnicom ili brodom, zadrugari imati i odobrenje od Ministarstva prosvete za učitelјe-zadrugare koji će odsustvovati sa posla zbog Skupštine Saveza.

Dopis od 21. septembra 1939. godine tiče se dve važne uredbe. Prva je bila Uredba o isplati uloga kod novčanih zavoda, a druga je bila Uredba o isporuci pšenice prodate Privilegovanom izvoznom društvu. Savez je dao obrazloženje da je Ministarski savet Kralјevine Jugoslavije uredbe propisao „s obzirom na izvanredne privredne i finansijske prilike“, podrazumevajući da zadrugari znaju odlično o kakvim prilikama je reč. Savez je SZZ u Vranjevu i drugim zadrugama poslao tekst ovih uredbi kako bi ih se zadrugari ubuduće pridržavali.

Da se rat približavao, moglo se pretpostaviti i prema novim uredbama koje su stizale iz Saveza. Tako je 7. oktobra 1939. godine SZZ u Vranjevu obaveštena od strane Prometne centrale Zemlјoradničkih zadruga Novi Sad da je posebnom uredbom pri Ministarstvu polјoprivrede formirana posebna Direkcija za proučavanje i svrhu ishrane koja je trebalo da se bavi prikuplјanjem rezervi hrane. Direkcija je smatrala da će taj posao najlakše biti obavlјen preko mreže zadruga koje su već postojale. Predviđeno je bilo da se iskoriste i mogućnosti Saveza u Novom Sadu i njegovih članica. SZZ u Vranjevu trebalo je da u roku od sedam dana pošalјe podatke o svojim organizacionim, kadrovskim i smeštajnim kapacitetima.

Krajem novembra 1939. godine stigao je dopis da je Privilegovana agrarna banka Prvoj srpskoj zemlјoradničkoj zadruzi u Vranjevu uplatila novac na ime drutog anuiteta, a potom je račun ove zadruge zadužen za nešto manju svotu novca koji je prenet na račun Poštanske štedionice, opet na ime drugog anuiteta, a potom je 4. decembra stigao novac na ime 3% obveznica koje je uplatila Privredna agrarna banka, a potom je ista svota uplaćena Poštanskoj štedionici.

Na osnovu Zaklјučnih računa za 1936-1939. godinu vidi se da se broj zadrugara u Prvoj srpskoj zemlјoradničkoj zadruzi u Vranjevu nije menjao, tako da ih je i dalјe bilo 48 članova. Ovaj Zaklјučni račun potpisali su Nedelјko Nešić kao predsednik Zadruge, Žarko Nikšić kao poslovođa, članovi Upravnog odbora: Avram Marčić, Dušan Garčev, Nova Kvaščev, Mladen Stojšin i Emil Vujackov, a kao članovi Nadzornog odbora potpisali su se: Boško Nešić, Ivan Stanković, Živa Vlaškalin, Rada Knežev i Emil Mišić.

Godina 1940. nije bila laka mnogim zadrugarima, pa ni vranjevačkim. Tako je 14. februara 1940. godine jedan od članova uprave SZZ u Vranjevu predao advokatu Dušanu L. Markoviću iz Novog Bečeja obveznice radi opomene dužnika koji očigledno nisu bili u stanju da izmire svoja dugovanja.

Početkom marta 1940. godine stiglo je cirkularno pismo od Polјoprivrednog odelјenja Saveza zemlјoradničkih zadruga u Novom Sadu. Nјime je Savez obaveštavao zadrugare u Vranjevu da je došlo do velikih problema nakon što je Ministarstvo polјoprivrede Kralјevine Jugoslavije donelo Pravilnik o veterinarstvu. Rejon za veterinare je po novom Pravilniku ograničen na jedan do dva sreza, pa veterinari više nisu mogli vršiti dužnost na celom području gde su postojale zadruge, te ih je Savez otpustio. Problem je komplikovala činjenica da zadrugari nisu mogli bez veterinarskog recepta da nabave serum za ceplјenje stoke, stoga je Savez dobio dozvolu da za potrebe zadrugara obavlјa centralizovanu nabavku seruma.

U decembru 1940. godine poslati su formulari na kojima je trebalo Prva srpska zemlјoradnička zadruga u Vranjevu da prijavi sve priloge radi oslobađanja od plaćanja društvenog poreza za poresku 1936, odnosno za 1935. poslovnu godinu. Istovremeno poslat je i dopis za poresku 1935, odnosno za 1934. poslovnu godinu.

I iz 1941. godine sačuvano je samo dva dopisa od Dunavske finansijske direkcije iz Odseka za neposredne poreze Kralјevine Jugoslavije. Tako su iz Direkcije poslali 26. februara 1941. godine rešenje da se Prva srpska zemlјoradnička zadruga u Vranjevu oslobađa plaćanja poreza za 1936. godinu, jer je ispunila sve propisane uslove za oslobađanje od društvenog poreza, a što je dokazala svojom prijavom od 6. februara 1941. godine. Iz Direkcije je stiglo još nekoliko formulara 12. marta 1941. godine, a od Odseka za trošarinu i takse stiglo je četiri dopisa u kojima se traže dokumenta radi oporezivanja Prve srpske zemlјoradničke zadruge u Vranjevu. Vrlo brzo nakon prijema ovih dopisa izbio je Drugi svetski rat i rad Zadruge u Vranjevu bio je onemogućen i prekinut do perioda nakon rata.

paypal PNG24
ako želite da podržite razvoj sajta donacijom

Da li ste znali...

da je između 1945.-1967. godine mala lađica »Jelena« prevozila putnike između dva Bečeja, a pristanište joj je bilo desno ispod današnjeg amfiteatra?