Zakon o zanatima

Mala i srednja preduzeća, a u njih pre svega spadaju zanatske radnje sa po nekoliko zaposlenih, kao i radnje koje su napredovale, osvojile neku kvaletetnu proizvodnju, ili usluge i tako se proširile na nekoliko desetina zaposlenih, trenutno čine 11 odsto ekonomije Srbije.

Zemlja Srbija će pre ili kasnije, htela-ne-htela postati uređena ekonomska zemlja u kojoj središnu ulogu ima srednji sloj i u kojoj će mala i srednja preduzeća biti na ono po čemu se ta zemlja Srbija prepoznaje. Nema drugog načina.

Da bi se dalji oblici preduzetničke delatnosti razvijali i organizovali na modernim osnovama na kojim se razvija i uredjuje privredna visokorazvijena zemlja E3 - neohodni su prvo i prvo odgovarujućii zakonski propisi.

O Zakonu o zanatima se priča već desetina i više godina, a nikako da taj Zakon konačno ugleda i svetlost dana. Zašto je to tako - duga je to priča i možda nije za ovu priliku. Konačno, od priče nema mnogo vajde, traži se akcija.

Želeći da deluje u datim okolnostima i da stvari menjaju, preduzetnici Srbije, a među njima dominiraju zanatlije, nedavnom skupu u Sokobanji pokrenuli su sami inicijativu, koja je odmah dobila naziv Sokobanjska inicijativa. Suština pomenute inicijative je da se što moguće pre traži donošenje Zakona o zanatima. Novi Zakon bi trebalo da bude samo prvi korak. Sledeći zahtev je sistemacko uređen rada zanatskih komora i opštih udruženja, da bi mogli da fukcionišu normalno i da ne zavise ni od čije dobre volje. Neki naredni korak bi mogla da bude istinska reforma školstva, koje sada deluju skoro potpuno odvojeno od privrede, a na samom kraju - Sokobanjska inicijativa bi mogla da se proširi i na zahtev za formiranje Ministarstva zanatstva.

Sve ovo što se Sokobanjska inicijativa traži, pokreće i zahteva izgleda savršeno jednostavno, logično i izvodljivo, i što je najvažnije - konkretno, od koraka do koraka. Očekivanju su zato da će i odgovor u najmanju ruku biti takav - konkretan i logičan.