Stanovanje uz podršku posle tri godine

Evo tri godine su prošle kako živimo u kućicama. Projekat deinstitucionalizacije, odnosno izlazak iz doma i naše uselјenje u kućice traje već tri godine.

Svi smo se gotovo prilagodili uslovima ovakvog života, života uz podršku, u kojem učestvuje čitav tim osoba. Znači živi se normalno, kao u svojoj pravoj kući. Upućeni smo na mnoge stvari u kući i oko kuće, radimo potpuno sami, a to podrazumeva kuvanje, pranje veša, peglanje, spremanje kuće i još puno toga.

Pored toga što radimo u kućama idemo na radnu terapiju, bavimo se raznim hobijima, posećujemo mnoge kulturne aktivnosti. Idemo na promocije knjiga, u pozorište, na sportska dešavanja.

Ove godine, baš povodom trogodišnjice projekta „Stanovanje uz podršku“, imali smo i prigodnu priredbu u kojoj su učestvovali svi stanari. Došli su nam i gosti, nekome članovi porodice, a nekome socijalni radnici, čijim opštinama pripadamo.

Otpevali smo dva puta himnu našeg doma „Biće bolјe ako budeš tu“ od Garavog sokaka. Na kraju priredbe, kada smo počeli da pevamo po drugi put himnu, svi gosti su ustali i zapevali ovu predivnu pesmu sa nama. Sala je bila prepuna emocija.

Direktorka Ljilјana Bognić je održala govor, i tom prilikom rekla da je odobren još jedan projekat da se otvori pekara i pečurkana.

Ovo nije sve, traje, i nastaviće da se razvija. U planu je još mnogo toga.

Ovu priliku bih iskoristila da zahvalim svim članovima tima stanovanja uz podršku: direktorki Ljilјani Bognić, Slavici, Ceciliji, Mariji, Milici, Maji, doktorki Milki, doktorki Azri i doktoru Nebojši... pošto bez njih ovo ne bi bilo moguće, hvala još jednom u ime svih stanara uz podršku.

O gradu