Principi stručnog rada

Služba socijalne zaštite svoju stručnu delatnost zasniva na naj- savremenijim principima, metodama i tehnikama.

Individualni pristup svakom korisniku je nezaobilazan, nezamenjiv i stalno prisutan oblik rada u ustanovama ovog tipa. Iako je cela delatnost socijalne službe usmerena na proučavanje svih faktora koji su doprineli dolasku korisnika u ustanovu, individualni rad na prvom mestu uzima u obzir strukturu njegove ličnosti.

Cilј svih mera i aktivnosti preduzetih prilikom sprovođenja individualnog socijalnog rada je uspostavlјanje prethodno poremećene ravnoteže korisnika,do koje je došlo usled delovanja različitih uzroka. U onoj meri u kojoj je to moguće, zadatak tretmana je promena u stavovima u odnosu na sebe, srodnike, radnike i ostale korisnike. Tretman podrazumeva timski pristup, evaluaciju i ocenu postignutih promena. Individualne intervencije sa korisnicima koje se sastoje u savetodavnom radu, svakodnevnim kontaktima sa korisnicima, pružanje potrebne podrške, sa posebnim akcentom na novoprimlјene korisnike u cilјu prevazilaženja poteškoća nastalih zbog promene sredine. Takođe, sve veći akcenat se stavlјa na lično učešće korisnika u izradi planova individualnih tretmana. U tom smislu, jedan broj zaposlenih je tokom 2015-2017. godine prošao nekoliko edukacija na temu ličnog planiranja. Početkom 2017. godine akreditovan je program „Ličnog planiranja“, koji su sačinili stručni radnici Ustanove.

Drugi važan princip stručnog rada je socijalni grupni rad. Ovakav rad ima za cilј pobolјšanje komunikacije, bolјe razumevanje i kontrolisanje emocija, podsticanje samopouzdanja i samopoštovanja. Sa svim korisnicama se redovno radi i u grupi, a naročito sa onima koji su tek stupili u Ustanovu i koji imaju problem uspostavlјanja kontakta sa drugima. U takvim slučajevima socijalni radnici obavlјaju kategorizaciju novopridošlih korisnika ili rekategorizaciju onih koji su već neko vreme u Ustanovi. Uvek se polazi od utvrđene dijagnoze, a zatim se na osnovu toga i procene stručnjaka odabiraju najadekvatnije metode rada i tretmani. Svi ovi korisnici se redovno prate, kao i delotvornost sprovedenih tretmana, a sve u cilјu njihove što bolјe integracije u domsku zajednicu.

Od 2003. godine, jednom nedelјno se organizuju terapijske zajednice na sva tri odelјenja, uz obavezno prisustvo svih struktura zaposlenih. Nјihov osnovni zadatak je uspostavlјanje kontinuirane komunikacije između osoblјa i korisnika u cilјu rešavanja njihovih problema. Teme na ovakvim terapijskim zajednicama su uglavnom dogovorene unapred, ali se razmatraju i pitanja i problemi proistekli tokom prethodnog perioda, a tiču se svakodnevnog života U Domu.

Kontinuirano se radi na uspostavlјanju i održavanju kontakata korisnika sa srodnicima ili prijatelјima. Učestalost ovakve komunikacije je od izuzetnog značaja, jer se time daje mogućnost socijalne podrške, a time i ublažava ili eliminiše osećaj napuštenosti.

Radno-okupaciona terapija je još jedan oblik rada koji doprinosi resocijalizaciji i rehabilitaciji korisnika u jednoj ovakvoj ustanovi. Ona podrazumeva najraznovrsnije aktivnosti, kojima se upotpunjuje svakodnevni život i daje mu se smisao. Radno-okupaciona terapija se organizuje kako bi se radnim angažovanjem aktivirale postojeće sposobnosti i znanja korisnika i oni podstakli na aktivno uklјučivanje u život u Domu. Time se sprečava ili usporava proces njihovog dalјeg mentalnog i fizičkog propadanja. Ona svojim aktivnostima i tehnikama deluje na buđenje pažnje, pobolјšava raspoloženje, jača samostalnost, volјnu aktivnost i istrajnost u radu, razvija radne navike i doprinosi ostvarivanju socijalnih kontakata pri radu u velikoj grupi. Sve aktivnosti radno-okupacione terapije se planiraju na dnevnom, mesečnom i godišnjem nivou.

Ova aktivnost datira još iz vremena nastanka Ustanove, kada je sprovođen elementarni vid okupacione terapije. On se svodio na mehaničku i dirigovanu tehniku, pri kojoj su korisnici bili angažovani kao ispomoć određenim službama. Ovaj vid terapije se primenjivao, između ostalog, i zbog relativno malog broja zaposlenih.

Sedamdesetih godina sa radom je počela radno-okupaciona terapija koja je bila preteča ove kakva se sada organizuje. U to vreme su formirane grupe korisnika, koje su se, pored ranijih vidova okupacione terapije, bavile i izradom ručnih radova. U pitanju su bili tradicionalni ručni radovi poput štrikanja, veza, heklanja, izrada tapiserija i goblena. Po završetku izrade korisnici su ove proizvode upotreblјavali u vlastite svrhe. Radna terapija se odvijala u korisničkim sobama i trpezarijama. Aktivnosti tadašnje radne terapije osmišlјavala je i vodila Dušanka Dokić, defektolog. Ona se time bavila sve do kraja osamdesetih godina, kada je prešla na radno mesto socijalnog radnika.

Mora se napomenuti da su se još tada u okviru radne teraiije gajile svinje, u manjem obimu praktikovalo voćarstvo i polјoprivredna proizvodnja (krompir, luk, detelina, kukuruz). Prema rečima Ljilјane Panić, njiva se nalazila u ataru Ljutova. Na nju se išlo kolskom zapregom, a kola je vukao magarac Maksim.

Počevši od 1991. godine na svakom odelјenju naše ustanove počinje sa radom po jedan radni terapeut. Na prvom odelјenju ovaj posao je obavlјala medicinska sestra Ljilјana Dekanić, na drugom Dragoslava Lazić, takođe medi- cinska sestra, a na trećem odelјenju Margita Lisičin, viši radni terapeut. Za obavlјanje svog posla oni su imali na raspolaganju prikladniji prostor za radnu terapiju, već prema tadašnjim prostornim mogućnostima. Ipak, u nekim segmentima ona se i dalјe odvijala u sobama i trpezarijama.

Već od sledeće godine broj radnih terapeuta se postepeno uvećavao. Tako su na drugom odelјenju počele sa radom Blaženka Manovski (1992.), Zorislava Vojnov (1993.) i Mirjana Stanković (1996.). Godine 1996., Dragoslava Lazić prelazi na prvo odelјenje, a 2011., po odlasku Margite Lisičin u penziju na treće odelјenje. Na prvom odelјenju, od 2012. godine, kao terapeut radi Ivana Vujackov, a uz nju, nakon penzionisanja Ljilјane Dekanić, 2013. godine, na to mesto dolazi radni terapeut Dijana Lalić. Dijanu, koja je bila medicinska sestra, Ustanova je iškolovala za radnog terapeuta na Višoj medicinskoj školi. Jelena Nešić preuzima ove poslove na prvom odelјenju 2016. godine. U cilјu podizanja kvaliteta rada sa korisnicima drugog odelјenja, 2018. godine, na mestu radnog terapeuta, zapošlјavaju se Slađana Tarailo, diplomirani defektolog-oligofrenolog, Nikola Velisavlјev, profesor fizičkog vaspitanja i Nikola Stančić, viši fizioterapeut.

Pored drugih stručnih radnika, prilikom prijema svakog korisnika u Ustanovu prisutan je i radni terapeut. Već prilikom prvog susreta uradi se trijaža i procena potreba i želјa korisnika. U adaptacionom periodu intenzivno se sa njim radi kako bi se što lakše navikao na život u domu. Prema njegovim potrebama izrađuje se individualni plan. Obraća se pažnja na verbalno-neverbalne komunikacijske veštine, preostale kognitivne funkcije, stavove, raspoloženja i radi se na tome da se stekne uvid u istoriju korisnikovih aktivnosti i interesovanja, što je ujedno potencijal za dalje planiranje radno-terapijskog procesa. Za angažovanje u radionicama najvažnija je želјa korisnika da se bavi određenim poslom u jednoj od radionica, prema njegovim sposobnostima.

U zavisnosti od znanja i interesovanja korisnika, oni su angažovani u dobro organizovanim radionicama: grnčarskoj, stolarskoj, krojačkoj i kreativnoj (lutkarskoj).

Grnčarska radionica za potrebe korisnika u sklopu Ustanove postoji od 2006. godine. Otvorena je u okviru zajedničkog projekta sa OŠ „Josif Marinković“ za obuku i radnu terapiju štićenika, kao i za školsku decu sa intelektualnim poteškoćama. Saradnja je nastavlјena i nakon završetka projekta i traje sve do danas. Vremenom, iz malene radionice skromne kvadrature, dogradnjom i renoviranjem u 2015. godini, grnčarska radionica je, uz stolarsku, prerasla u prostor koji ispunjava sve uslove za kvalitetan rad sa korisnicima. Postala je, kako oni sami kažu, „kutak mira i pozitivnih vibracija“, jer, u trenucima neraspoloženja ili uznemirenosti, rad sa glinom ih smiruje. Pod nadzorom radnog instruktora Dragoslava Ivančeva (2005 godine) zainteresovani korisnici stiču osnovna znanja i veštine ovog lepog starog zanata, te dobijaju priliku da izraze svoju ličnu kreativnost kroz izradu različitih predmeta od gline, od onih sasvih jednostavnih, do skulptura za svako poštovanje. U opuštenoj atmosferi, uz priču i slušanje muzike, svako može da iskaže svoju maštu ili da kvalitetno provede vreme praveći razne predmete. Radionica je dobro opremlјena za izradu vrlo kvalitetnih proizvoda od keramike, uklјučujući i glazirani program. Tako različite saksije, žardinjere, ćupovi, baštenski ukrasi, zidni satovi, skulpture, pepelјare, šolјe, činije i mnogi drugi dekorativni predmeti nastali na taj način, krase Ustanovu „Sveti Vasilije Ostroški Čudotvorac“, ali enterijere drugih srodnih ustanova. Takođe, deo proizvoda se prodaje na etno-bazarima ili se kao eksponati prikazuju na izložbama.

Stolarska radionica je započela sa radom 2006. godine, nakon što su prethodne godine, u okviru projekta „Radom do samostalnosti“, obezbeđena sredstva za prenamenu prostora u stolarsku i grnčarsku radionicu i kupovinu opreme. Radilo se pod rukovodstvom Mesaroš Atile, stolara i radnog instruktora zaposlenog 2005. godine. U prošlosti nije bila namenjena terapijskom radu sa korisnicima, već samo za popravku i održavanje domskog nameštaja i stolarije. Ove poslove je, do odlaska u penziju, obavlјao majstor Feješ Mihalј, uz upotrebu osnovnog stolarskog alata. Zahvalјujući sredstvima iz projekta radionica je, 2006. godine, opremlјena savremenim alatom i mašinama, a od 2015. je smeštena u novi, veći i komforniji objekat. Pobolјšani uslovi rada doprineli su i povećanju broja korisnika, zainteresovanih za ovakvu vrstu rada.

U okviru ove radionice angažovani su korisnici koji ispoljavaju interesovanje za rad sa drvetom, kao što su: šmirglanje, testerisanje, leplјenje, bušenje i farbanje materijala. Stolarska radionica proizvodi širok asortiman repro-materijala koji se kasnije, na radnoj terapiji, dodatno ukrašava. Završeni predmeti se daju korisnicima na upotrebu, njima se ukrašavaju domske prostorije, poklanjaju se drugim ustanovama i saradnicima ili prodaju na etno-bazarima.

Krojačka radionica je počela sa radom 2005. godine, kada je Minstarstvo odobrilo nova radna mesta - radne instruktore. Ustanovlјena je na prvom odelјenju, najpre u jednoj maloj prostoriji, sa dve stare mašine koje su se koristile u sklopu vešeraja. U prošlosti se šivenje i krplјenje obavlјalo na sva tri odelјenja u vešeraju, a taj posao su radile vešerke. Prostor za ovu radionicu je kasnije proširen, a ona je obnovlјena kupovinom novih mašina, kojih trenutno ima tri.

Krojačka radionica radi već 15 godina, uz nadzor radnog instruktora Jadranke Balaban. Osnovni cilј ove radionice je da okupi korisnice koji vole i žele da rade ovaj posao, već prema svojim sposobnostima. Često su to osobe koje su već radile slične poslove pre dolaska u Dom. Aktivnosti su raznovrsne, te je prema vrsti posla formirano više grupa. Postoji grupa koja samo kroji materijal, druga koja šije na mašinama, treća prišiva dugmad, uvlači gumu... Pod budnim okom instruktora korisnice porublјuju postelјinu, stolјnjake, šiju kecelјe, rukavice za kuhinju, prepravlјaju odeću, ušivaju dugmad, izrađuju tašne, lutke i drugo. Sve to u pozitivnoj atmosferi, uz muziku, razgovor i druženje. Predmeti se koriste za ličnu upotrebu, ali se i poklanjaju.

Kreativna radionica - izrada lutaka, u Ustanovi važi kao lutkarska radionica, započela je sa radom 2012. godine i kao takva predstavlјa najnoviji vid radne okupacije korisnika u Ustanovi. Glavna svrha ove delatnosti je izrada ginjol lutaka i scenografija za predstave, ali korisnici u okviru radionice prave i sitnije ukrasne predmete. Lutke se prave od sunđera, platna, vune. Pošto je to relativno nova aktivnost, zanimlјiva korisncima, njihove zainteresovanost za učešće u njoj je velika. Ulazeći na ovaj način u bajkovit svet igre, oni razvijaju razne socijalne veštine, uz ispolјavanje svoje kreativnosti. Radionicu vode radni terapeuti.

Osim radom u okviru radionica, korisnici svoje želje, talente i interesovanja mogu da realizuju i kroz sekcije.

U Domu postoje literarna, likovna, muzička sa horom, plesna i dramska sekcija, zatim, foto i šahovska sekcija, sekcija za izradu zidnih novina, ručnih radova, veronauke i terapija zvukom. Rad sekcija se odvija u prostranim i udobnim prostorijama, opremlјenim svim potrebnim sredstvima za nesmetano odvijanje aktivnosti. Svako odelјenje, u okviru radne terapije, poseduje razna audio-vizuelna sredstva, didaktičke materijale, pribor i alate za rad.

Članovi literarne sekcije su angažovani na pisanju poezije i proze, kao i na njihovo i čitanje ostalim korisnicima. Najuspešniji radovi članova sekcije se objavlјuju u domskom časopisu „Sjaj u oku“, a u novije vreme učestvuju i na takmičenjima iz ove oblasti.

Muzičku sekciju pohađaju korisnici koji vole da sviraju i pevaju. Oni su istovremeno i članovi domskog hora. Redovno nastupaju na raznim priredbama povodom državnih i verskih praznika i domskih proslava.

U okviru likovne sekcije članovi imaju priliku da crtaju i slikaju različitim tehnikama (flomasteri, drvene i voštane bojice, tempera). Nјihovi radovi ukrašavaju i ulepšavaju sve prostore ustanove, izlagani su i na mnogim izložbama i objavlјivani u domskom časopisu. U novije vreme mogu se naći i na prodajnim izložbama. Nekoliko puta ustanova je pravila izložbe radova korisnika. Tako je 2004. godine u Domu kulture priređena izložba korisnice, akademske slikarke, Gordane Šijan, a 2018. godine u Narodnoj biblioteci je bila prodajna izložba slika četvoro korisnika.

Na plesnoj sekciji se uvežbavaju razne koreografije na muziku koju su korisnici sami odabrali. Zatim se taj program prezentuje na priredbama koje se organizuju u Ustanovi.

Dramska sekcija priprema i priređuje lutkarske predstave, skečeve i odlomke iz humorističkih dela.

Članovi foto sekcije svojim fotoaparatima nastoje da zabeleže najzanimlјivije trenutke iz svakodnevnog života, kako u prirodi, tako i unutar samog Doma. Nјihove fotografije se objavlјuju u domskom časopisu, ali sa njima i učestvuju na mnogim takmičenjima iz oblasti fotografije.

Šahovska sekcija postoji već duži niz godina. Uz stručno vođstvo najbolјeg šahiste, Danila Borkovića, okuplјaju se jednom do dva puta nedelјno i uvežbavaju ovu plemenitu igru. Uspešnost rada sekcije proverava se na turnirima, na kojima člnovi sekcije postižu zavidne rezultate.

Osnovna delatnost sekcije „zidne novine“ je da se iz novina i časopisa isecaju zanimlјivi tekstovi i fotografije, te da se oni prezentuju u vidu zidnih novina. Nјihova svrha je da se obeleže praznici i drugi važni događaji, kao i informisanje žitelјa Doma.

Sekcija za izradu ručnih radova omogućava korisnicima da svoju kreativnost izraze putem veza, štrikanja, heklanja, tkanja i šivenja. Pored toga izrađuju dekupaž i pletu korpe. Nјihovi radovi se izlažu na izložbama i etno- bazarima.

Posebno poglavlјe u ovom delu je rad sekcije veronauka. U toj sekciji korisnici, uz pomoć veroučitelјa, neguju narodne običaje i produblјuju svoja znanja o hrišćanstvu. Preko deset godina veroučitelј u Domu je Marko Strahinja Galetin. Nјegovim dolaskom, uz pomoć radnih terapeuta, započinje se sa časovima veronauke. Kao i u drugim oblicima radne terapije, i ovde se obraća velika pažnja na psihofizičko stanje korisnika, njegovo poreklo, sposobnosti i interesovanja. Članovi ove sekcije najviše radoznalosti su pokazivali i pokazuju za univerzalne lјudske priče iz Svetog pisma i za život Isusa Hrista. Vremenom su u to uvrštene i duhovne pesme, kao melem za dušu i teme vezane za svetitelјe i verske praznike.

U okviru veronauke se organizuju odlasci u crkvu, a povremeno se desi i neko krštenje u Domu. Za korisnike koji ne mogu da posete lokalnu crkvu Svetog Đorđa obezbeđen je dolazak sveštenika. On može da ih ispovedi, pričesti ili pročita molitvu za zdravlјe. Na drugom odelјenju je osvećena crkvica - kapelica, u kojoj vernici mogu na miru da se pomole i pripale sveću.

Iako pripreme za ovaj vid radno-okupacione terapije datiraju od ranije, početkom 2017. godine u Domu je počela realizacija novog projekta iz pod nazivom terapija zvukom. Povod za njegovo pokretanje je bio uvid radnih terapeuta da postoji veći broj korisnika koji su zbog raznoraznih životnih okolnosti izgubili kontakt sa drugim osobama i povukli se u sebe.

Nakon kraćeg slušanja najrazličitijih vrsta muzike, od klasične do popularne, ali i raznih drugih zvukova, i uz stalna uputstva istruktora, korisnici su izražavali svoja osećanja i impresije pokrenute zvucima koje su čuli. Način izražavanja može da bude crtež, pesma, zapisana rečenica, pokret i ples, ili jednostavno izgovorena ekspresija praćena emocijom, neretko suzama ili smehom, kao i razne kombinacije izražavanja. Iznenađujuće je bilo otkriće ispolјavanja do tada skrivenog bogatstva unutrašnjih stanja korisnika, „koji bi bez terapije zvukom ostao izgublјen negde u duši“. Terapija zvukom je „otvorila kanal, srušila branu... korisnici koji nikada nisu hteli da pričaju o svom životu ili sebi, otvorili su se“. Kao i kod drugih sekcija, radovi nastali tokom terapije zvukom se izlažu u raznim prilikama, a između ostalih, mogli su se videti i na novosadskoj manifestaciji „Osloni se na mene sad ti“. Ovaj projekat realizuje radni terapeut Dijana Lalić.

Rad u plasteniku je još jedan vid radno-okupacione terapije, pod budnim okom radnog instruktora Baštovanov Mileta. Ona je započela izgradnjom prvog plastenika u Aračkoj ulici 2015. godine. Na površini od 240 m2 u njemu je, kao prva kultura, rasađen paradajz. Te godine je podignut još jedan plastenik iste površine. Tada je u Čika Ljubinoj ulici zasađen i jedan voćnjak sa jabukama. Podignut je i treći plastenik površine 172 m2, u kojem su se proizvodili patlidžan i paprika. Vremenom se broj kultura proizvedenih u sopstvenom aranžmanu sve više uvećavao. U plasteniku se sadi paradajz, paprika, krastavci, patlidžan, a na slobodnoj površini oko plastenika i između voćaka sade se tikvice, luk, paprika... Tokom zime u svim plastenicima se posadi salata. Ovi proizvodi se isporučuju domskoj kuhinji, dan ranije nego što će povrće biti na trpezi. Tretiranje hemijskim sredstvima je ograničeno na najmanju moguću meru, tako da su svi proizvodi potpuno zdravi za lјudsku ishranu. Za potrebe rada u plasteniku početkom 2017. godine nabavlјen je motokultivator sa prikolicom.

Na svim poslovima u plastenicima, srazmerno mogućnostima i interesovanjima, učestvuju i korisnici, koji sa zadovolјstvom, opravdano mogu da kažu „ovo je naš paradajz, naša paprika“.

Kroz rekreativne aktivnosti korisnici se bave različitim sportsko-rekreativnim sadržajima (pikado i šah), uklјučujući i jutarnju gimnastiku. Tome pripadaju i jednodnevni izleti, šetnje po keju Tise i slično.

Ipak, najraznovrsije sadržaje ovog tipa nudi Hala za posebne namene, tj. Sportska hala, kao deo doma „Sveti Vasilije Ostroški Čudotvorac“. Nastala je kao izraz želјa i potreba korisnika, što je prepoznato i od radnika Ustanove. Prvi koraci u ovom pravcu su učinjeni još 1998. godine, kada je rekreativnu aktivnost vodila radni terapeut Manjika Lisičin, u okviru malog prostora na trećem odelјenju. Godine 2015. započelo se sa izgradnjom veće i pogodnije sale za potrebe sportsko-rekreativnih aktivnosti korisnika. Hala je svečano otvorena aprila 2016. godine.

Danas hala ima tri profesionalne trake za trčanje, isto toliko biciklova i trenažera, dva gladijatora, sprave za noge, vijače, fitnes lopte, ripstole, tegove i mnoge druge sitne rekvizite. U njoj vežbaju korisnici na smeštaju pod nadzorom i uz podršku Velisavlјev Nikole i članovi Kluba penzionera pod vođstvom Vesne Banjac. Program se sastoji od vežbi za kondiciju i koordinaciju, zatim korektivne gimnastike i raznih igara. Takođe, u njoj se radi fitnes u sklopu radno-okupacione terapije, igraju stoni-tenis, badminton i folklor. Vrata hale otvorena su i za radnike Doma i građanstvo. Najmlađi vežbaju korektivnu gimnastiku i folklor, dok se ostali bave jogom, pilatesom, vežbaju u teretani... Sportska hala je i mesto druženja sa korisnicima iz sličnih ustanova. Tom prilikom oni se takmiče u raznim disciplinama.

Opšti zaklјučak je da se stanje korisnika koji su redovno vežbali vidno pobolјšalo, kako, u fizičkom, tako i u psihičkom pogledu.

U ustanovi „Sveti Vasilije Ostroški Čudotvorac“ veoma su zastuplјene i kulturno-zabavne aktivnosti koje imaju za cilј da pobolјšaju kvalitet života korisnika. To su najčešće: proslave rođendana, obeležavanje državnih i verskih praznika, odlasci u pozorište i bioskop, posete izložbama i drugim kulturnim dešavanjima, organizovanje ekskurzija i izleta, posete verskim objektima. Tu su i druženja korisnika uz zabavne sadržaje, poput takmičenja u plesu, pevanju i literarnom stvaralaštvu, zatim književne večeri i projekcije filmova na video-bimu. Korisnicima je svakodnevno dostupna i domska biblioteka.

Učestvujući na raznim takmičenjima korisnici su postigli zavidne rezultate. Neka od njih su priznanje za najlepše uskršnje jaje, za najlepšu novogodišnju jelku, priznanja dobijena na etno-trpezi, na festivalu muzičkog stvaralaštva itd. Takođe, radovi nastali na radnoj terapiji se prodaju tokom godine na etno-bazaru, u okviru Velikogospojinskih dana, kao i na božićnom i uskršnjem bazaru.

Organizuju se i druženja korisnika i radnika srodnih ustanova. Na njima se razmenjuju iskustva i promovišu nove ideje i svaki drugi vid kreativnosti.

U više navrata su priređivane velike izložbe ručnih radova u novobečejskom Domu kulture. Još se pamti prva izložba takve vrste, 1980. godine, povodom proslave 8. marta, koju je otvorila čuvena glumica Branka Veselinović.

Za korisnike koji nemaju sklonosti za rad po sekcijama i radionicama, Dom pruža mogućnost da vreme kvalitetno provodu u prostranim dnevnim boravcima, gde se mogu družiti, pratiti TV program, slušati muziku, igrati društvene igre.

Od 2003. godine Dom ima i svoj časopis „Sjaj u oku“. Izlazi četiri puta godišnje. Postoji u štampanom i elektronskom obliku. Teme koje se obrađuju su iz svakodnevnog života korisnika i one vezane za dešavanja u Domu. Najviše se objavlјuje poezija pisana od strane korisnika, kao i drugi zanimlјivi sadržaji i fotografije.

Možda je najučestaliji vid radno-okupacione terapije svakodnevno upošlјavanje korisnika u trpezariji i kuhinji - kod postavlјanja i podele obroka, raspremanje stolova, pranja i čišćenja trpezarije; u vešeraju - na sakuplјanju veša i postelјine, odnošenju na pranje, sortiranju i pripremi za peglanje čistog veša; kao pomoć u nabavci za korisnike koji ne mogu sami da obave kupovinu ili da sebi skuvaju kafu, naprave sok...; na poslovima održavanja dvorišta i uličnog kruga, sobnog i vrtnog bilјa, bašte, žive ograde, branju lekovitog bilјa i drugo. Korisnici su takođe angažovani i na poslovima portira. Motivisani su tako što dobiju radni džeparac, na osnovu cenovnika aktivnosti...

I na kraju, ali ne i najmanje važno, to je svakodnevno i obavezno održavanje lične higijene (umivanje, pranje zuba, kupanje, oblačenje).

Veliki deo planova se postepeno ostvaruju kroz projektne aktivnosti.

Ustanova je aktivno učestvovala na konkursima za donacije, kako kod domaćih, tako i kod stranih donatora. Resorno ministarstvo i Pokrajinski sekretarijat za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova redovno su prepoznavali dobre ideje i podržavali ih svojim sredstvima.

Prvi projekat „Psihosocijalna rehabilitacija i reintegracija korisnika sa psihijatrijskim obolјenjima“ urađen je 2003. godine. Projekat je finansiran od strane Kralјevine Norveške, njime je učinjen pokušaj da se korisnici uklјuče u prirodnu sredinu iz koje potiču i vrate u porodicu. Iste godine je prihvaćen projekat „Afirmacija vaninstitucionalne zaštite penzionera bez porodičnog staranja“.

U narednom periodu, svake godine, sprovedeni su projekti, od kojih ćemo spomenuti samo neke: „Radom do samostalnosti“ (2006.) u saradnji sa Udruženjem paraplegičara „Banat“ iz Zrenjanina; „Moj mali dom“ (2007.), sa namerom izgradnje stambene jedinice na drugom odelјenju i osposoblјavanja korisnika za samostalnu brigu o sebi; „Kućna nega i pomoć - da ne budete bespomoćni“, na teritoriji Novog Bečeja, koji je uspešno nastavlјan i u kasnijim godinama; „Sunčana jesen života“, u okviru vaninstitucionalne zaštite u Klubu penzionera; „Javni radovi - osobe sa invaliditetom", koji je podržala Nacionalna služba za zapošlјavanje; „Podizanje kvaliteta života korisnika u Domu formiranjem prostora za dnevni boravak i radnu terapiju“.

Zajedno sa drugim ustanovama za smeštaj korisnika sa intelektualnim i mentalnim poteškoćama Republike Srbije još septembra 2012. godine krenulo se u projekat „Unapređenje položaja korisnika rezidencijalnih ustanova sa intelektualnim i mentalnim poteškoćama kroz stvaranje uslova za njihovo uklјučivanje u društvo i lokalnu zajednicu“. Projekat je finansirala Evropska unija, sa cilјem deinstitucionalizacije, tj. izlaska korisnika iz ustanova. U sklopu priprema za stupanje u projekat, rukovodstvo i stručni radnici učestvovali su na mnogobrojnim seminarima i edukacijama u Češkoj i Italiji, gde su se i praktično upoznali sa ovim procesom.

Projekat je zvanično započeo 2014. godine, kada je Ustanova uspešno konkurisala projektom „Nezavisan život u zajednici osoba sa mentalnim poteškoćama i mentalnim obolenjima u opštini Novi Bečej“, u okviru programa „Otvoreni zagrlјaj. Ovaj projekat je trajao dve godine. Nakon potpisivanja novog ugovora sa Delegacijom Evropske unije, 2017. godine, Ustanova je počela sa realizacijom drugog projekta podržanog isto iz IPA fondova, i to „Unapređenje kapaciteta lokalnih servisa usluge stanovanja uz podršku u opštini Novi Bečej“, koji će trajati dve godine, a u okviru programa „Razvoj efikasnih usluta u zajednici u oblasti obrazovanja i socijalne zaštite na lokalnom nivou“, što je u stvari nastavak ranijeg projekta iz 2014. godine. Projektom je planirano proširenje usluge „Stanovanje uz podršku“.

Osim navedenih projekata treba dodati da je Ustanova korisnik javnih radova. Tim putem zapošlјava nezaposlene osobe na četiri meseca, i to, najčešće osobe sa invaliditetom. Oni se angažuju na poslovima koji doprinose kvalitetu života korisnika, kao što su poslovi masera, frizera, cvećara, stolara, pejzažnog arhitekte...

Poslednjih nekoliko godina u projektnim aktivnostima, svojim aktivnim učešćem i stručnošću, mnogo je pomogla projekt menadžerka Cecilija Šajber.