Služba nabavke i kuhinjski blok

Kuhinja u Domu postoji još od 1950. godine. Prvo kuhinjsko osoblјe činile su: Jelena Belјuc, Marija Trifunjagić, Milena Malјugić i Leposova Stanković. Do ranih 70-ih godina ove četiri žene su bile stub kuhinje. Kuhinja se nalazila pored osnovne zgrade, kod pomoćnog objekta. Sastojala se od dve prostorije koje su imale izlaz u dvorište. Trepezarija za sto lјudi je bila spojena sa kuhinjom. Pri kuhinji je bila manja prostorija u kojoj su pripremane sveže kuplјene namirnice. U to vreme kuhinja je imala izgled tipičan za ovo podneblјe, sa uobičajenim mustrama na zidovima. Za spremanje hrane korišćeni su zidani šporet na čvrsto gorivo i jedan električni šporet. Takođe, kada se radilo o specifičnim jelima (pasulј i slatki kupus) obroci su spremani i u dvorištu u bagraču. Za doručak je uglavnom serviran namazan hleb, uz čaj ili belu kafu. Za ručak je bilo uvek kuvano jelo, poput paprikaša sa knedlicama, varivo, kupus, đuveč, dok je meso služeno dva puta nedelјno. Tipična večera za korisnike se sastojala od popare ili hleba namazanog mašću. Kuhinjsko osoblјe je bilo zaduženo i za spremanje zimnice (kuvani paradajz i kiseli kupus). Kuvaricama su povremeno pomagale same korisnice, kao deo svojevrsne radne terapije. Na mestu današnje kuhinje nalazilo se ekonomsko dvorište u kome se gajila stoka i živina, za potrebe kuhinje. Kuhinja je počinjala sa radom u pet časova.

Sve do kraja 70-ih kuhinjski poslovi su obavlјani u staroj kuhinji, a od 1979. godine u novoizgrađenoj kuhinji, koja je i danas na istom mestu.

Početkom 70-ih godina, kuhinjskom timu i, ujedno, pomoćnom osoblјu, pridružuju se: Nada Tašin, Desanka Draganov, Zlatica Đuričin, Veselinka Vlaškalin, Mileva Marić, Desanka Dujin, Verica Rajić i Marija Blažić.

Pomenuti kuhinjski tim je funkcionisao sve do kraja 90-ih godina, kada neke od njih odlaze u penziju. Od tada se u kuhinji zapošlјavaju: Jasmina Busija, koja postaje šef, do odlaska u invalidsku penziju 2017, a zamenjuje je Svetlana Đuričin, koja je do tada bila kuvar. Ostali članovi kuhinjskog tima su Jelkica Stankov, Anka Gogić, Ivica Sudarski, Oskar Sič, Dragolјub Makrin, Slađana Marčić, Atila Bolјoš, Atila Seleš, Tanja Pecarski, Bojan Draganov, Vlastimir Lalić, Monika Suručić, Zorica Bolјoš. Takođe, rukovodstvo ustanove je iškolovalo već zaposlene pomoćne radnike za KV kuvare kako bi se podigao kvalitet rada.

Tokom leta 2010. godine, po nalogu sanitarne inspekcije, urađeno je temelјna adaptacija i rekonstrukcija kuhinjskog bloka, a naročito centralne kuhinje u koju se do tada malo ulagalo. Kuhinja je snabdevena svim potrebnim električnim uređajima, pratećom opremom i drugim neophodnim priborom. To je obavlјeno na osnovu elaborata rađenog po standardima NASSR. Sam ISO standard 9001:2008 sa NASSR u poslovanje ustanove uveden je tokom 2013. i 2014. godine. Pošto je 2018. ovaj standard prestao da važi u toku je postupak za njegovo obnavlјanje i zamena standardima serije 150 9001:2015. Cilјje da se razvojem odgovarajućeg sistema upravlјanja kvalitetom sistema stvore preduslovi za svođenje na minimum bezbednosnih rizika po kvalitet usluga i zdravstvenu ispravnost prehrambenih proizvoda. Zato zaposleni moraju da prođu obuku za rad u ovom sistemu i da prođu edukaciju „higijenski minimum".

Kako se proširivao kapacitet Doma, tako se širio i obim poslova oko pripremanja i serviranja hrane za korisnike. Dostizanjem broja od 425 korisnika i prijemom većeg broja radnika pojavila se potreba za odvajanjem određenih struka tj. radnika na određenim poslovima. Najbitniji razlog za to je bila bolјa kontrola sanitarne i zdravstvene ispravnosti namirnica. Do 2008. godine situacija je bila takva da su svi radili u distributivnim kuhinjama, već prema tome kako ko se zatekne na poslu, a najviše spremačice i negovatelјice. Od tada su na drugom i trećem odelјenju, gde postoje distributivne kuhinje, raspoređene servirke zadužene za pravilnu distribuciju hrane. Prve servirke, a i one iz kasnijeg perioda, bile su iz redova već zaposlenih radnica: Požunić Nada, Oroslamoš Monika, Mučalov Marta, Gurjanov Tatjana, Igrutinović Slavica, Stanković Dijana i Tomić Bilјana.

Takođe, obogaćivane su i kuhinjske usluge. Pored uslužnog kuvanja za građanstvo po potrebi, uvodi se svakodnevno kuvanje za korisnike Kluba za dnevni boravak. Svakodnevni jelovnik je isti i za korisnike naše ustanove i korisnike Kluba. Kada se priprema jednonedelјni jelovnik u komisiju su uklјučene odelјenske sestre, glavna sestra, lekar, šef kuhinje, kuvari, servirke i predstavnik korisnika. Svi se trude da ispoštuju želјe korisnika.

Vodi se računa o mišlјenju medicinskog osoblјa za svakog pojedinog korisnika, a poštuju se njihova verska i lična ubeđenja kada je u pitanju ishrana.

Kontrolu hrane i higijene objekta i opreme obavlјa Zavod za javno zdravlјe Zrenjanin. Nјihovi nalazi govore da je higijena samog objekta na zavidnom nivou i da je hrana ukusna, obimna, raznovrsna i pripremlјena u skladu sa potrebama korisnika i zaposlenih. Vodi se računa o kalorijskoj i nutritivnoj vrednosti, a neguje se i tradicija tzv. „domaće kuhinje“.

Kao prvi magacioner u Domu spominje se Trifunjagić Marija (1954), a zatim i Perić Milivoj, koji se na tom mestu najduže zadržao (od 1974. godine do penzije). Pomagao mu je, a potom i nasledio, Igor Molnar. Uglavnom se radilo o magacinu hrane i sredstava za održavanje lične higijene, higijene prostora i za rublјa.

Za prijatan boravak, dostojan čoveka, brine higijenska služba. Prve higijeničarke su bile: Gorča Julija (1953), Arsin Radojka (1975), Velјagić Nevenka (1975) i Đukičin Milica (1976). Do 2004. ovaj posao su povremeno obavlјale negovatelјice, uz svoje redovne aktivnosti. Od kupanja, hranjenja korisnika, do pranja toaletnih prostora. Kako bi se otklonila ova očigledna nelogičnost, u pogledu zdravstvene i sanitarne ispravnosti, 2004. godine konačno se odvajaju radna mesta negovatelјica od spremačica, prijemom većeg broja spremačica. Zbog višegodišnjeg iskustva u ovim poslovima, zatečene radnice su unapređene u negovatelјice, a na mesto spremačica su primlјene nove radinice. Osnovni posao spremačica - higijeničarki je održavanje higijene unutrašnjih prostora: soba, sanitarnih blokova i radnih prostorija. Svi novoprimlјeni radnici su morali da prođu radionice koje su se ticale adaptacije na posao u ustanovi ovog tipa, kao i komunikacije i saradnje sa drugim zaposlenim i sa korisnicima. Iako je efekat radionica bio dobar, ova praksa je u međuvremenu prekinuta.

Prvi ciklus edukativnih radionica sa novim osoblјem započela je psiholog Fink Dragica 2005. godine. Cilј ovakvog rada je bio upoznavanje sa karakteristikama korisnika ove ustanove i načinima adekvatnog reagovanja u odnosu sa njima. Tako bi korisnici imali još bolјe uslove za boravak, a radnici, uz nova saznanja, još bolјe obavlјali svoj posao i uspostavili što bolјi odnos sa korisnicima.

U ovom segmentu rada ustanove, pomenućemo i vešerke. Slično poslovima servirke, i u ovom slučaju je došlo do odvajanja ove službe kao posebne. Ustanovlјavanjem radnog mesta vešerke, ovaj posao se obavlјa daleko bolјe i brže a takođe je veća angažovanost i odgovornost zaduženih osoba.

Od 1975. godine u Domu postoji frizerski salon. Tada je kao berber i frizer počeo da radi Nikola Petrović - Brica. Brijanje je bilo utorkom i petkom, a šišanje svakog radnog dana. Posle četiri godine na mesto ženskog frizera primlјena je Eržebet Juhas, koja je imala svoj frizerski salon. Pošto sva odelјenja nisu imala svoj salon frizerske usluge su obavlјane u trpezarijama. Kada je brica Petrović otišao u penziju počela je da radi Nada Stevković, ubrzo kao jedini frizer u Domu, jer je i druga koleginica penzionisana. Tek 1995. godine na drugom odelјenju je, kao frizerka, zaposlena Slavica Trifunac. Nada odlazi u penziju 2013. godine, a na njeno mesto dolazi Jelena Oroslamoš. Jelena je radila do 2018. godine, kada ju je zamenila Svetlana Dujin. U početku je brijanje i šišanje korisnika obavlјano najjednostavnijim alatom - brijačem, mašinicom, žiletom..., da bi 2002. godine došlo do modernizacije frizerskih salona na sva tri odelјenja. Uvode se i nove usluge kao što su farbanje kose, stavlјanje minivalova i pravlјenje modernih frizura. Ovaj trend je nastavlјen i kasnije, tako da je kvalitet frizerskih usluga na zavidnom nivou.