Služba za pružanje zdravstvene zaštite

Obezbeđivanje primarne zdravstvene zaštite korisnika usluga domskog smeštaja, u koju spadaju mere za unapređenje i očuvanje zdravlјa je takođe važan segment rada ustanove „Sveti Vasilije Ostroški - Čudotvorac“. Zdravstvena zaštita se obavlјa ne samo kroz delatnost zdravstvene službe unutar Doma, već i putem saradnje sa drugim zdravstvenim ustanovama i centrima.

Danas Ustanova funkcioniše na tri lokacije, a u okviru svake je formiran zdravstveni blok sa lekarskom sobom - ordinacijom, ambulantom za preglede i sobom za intervencije.

Prvi medicinski radnici u Ustanovi bili su medicinska sestra Stančić Danica, zaposlena 1959. godine i Karapandžin Slobodan, bolničar, koji se zadržao samo nekoliko meseci. Iz novobečejskog Doma zdravlјa po potrebi je dolazio lekar dr Laslo Pataki. Upamćen je po posvećenosti, lјudskoj toplini i uspesima u lečenju, u vreme kada je psihofarmacija još bila nerazvijena.

Dr Azra VelisavljevU narednom periodu u Dom su, dva do tri puta nedelјno, dolazile dr Bulov Nata, dr Slobodanka Sirotanović. Od 1991. godine lekar Doma zdravlјa dr Puača Vojin radio je puno radno vreme i u „Domu za stare i penzionere“, kako se tada zvao. Uopšte, za svo to vreme odvijala se dobra saradnja s Domom zdravlјa, kao i sa tamošnjom apotekom, u kojoj je radila magistra Vera Kartelј.

Kada je dr Puača otišao u penziju, na mestu lekara zaposlile su se dr Milka Vrešćak Balaban, 2003. godine, kao rukovodilac zdravstvene službe i prvi zaposleni lekar u Ustanovi, a 2007. godine i dr Ljilјana Zedi, veliki profesionalac. Rukovodilac odelјenja zatvorenog tipa za duševno obolela lica, dr Vrešćak je bila na dodatnoj edukaciji iz psihijatrije u zrenjaninskoj bolnici, čime je trebalo da se pobolјša rad sa korisnicima. Obe doktorice su sada u penziji, dr Zedi od 2017. a dr Vrešćak Balaban od 2018. godine. Umesto njih su došle dr Azra Velisavlјev i dr Slobodanka Stanković.

Prvi neuropsihijatar je povremeno dolazio, kao spolјni saradnik. Bio je to dr Ivan Popov, načelnik Dečje neuropsihijatrijske klinike u Novom Sadu. On je lečenje neuropsihijatrijskih bolesnika podigao na viši nivo. Posle 1990. godine, još uvek povremeno, službu neuropsihijatra su obavlјali dr Milan Miletić, dr Dragica Mandić i dr Tanja Neatnica iz Doma zdravlјa.

Poslednjih desetak godina ovaj posao radi dr Bilјana Gardinovački, iz zrenjaninske bolnice.

Poslove lekara interniste dugo godina savesno je radio dr Vlastimir Lazić, a zatim i dr Ivan Zec. Korisnike dijabetičare lečila je dr Mileva Kurjakov. Kada je penzionisana, u oblasti endokrinologije posle završene specijalizacije, zamenila ju je dr Sofija Radivojević.

Ustanovama ovog tipa neophodna je i ginekološka služba. Prvi ginekolog je bila dr Nada Teofanovski, iz Doma zdravlјa, a potom, te poslove je kratko radio dr Tibor Jesenski, iz zrenjaninske bolnice, trenutno je to dr Margarit Ekuvoju, iz Doma zdravlјa.

Jedini stomatolog koji se brinio o korisnicima bio je dr Dušan Balmazović, iz Doma zdravlјa. On je bar jednom nedelјno pregledao one koji su imali zdravstvene probleme te vrste. U tu svrhu, krajem osamdesetih godina, u u ambulanti na prvom odelјenju je instalirana zubarska stolica. Posle odlaska dr Balmazovića u penziju, korisnici se leče u zubarskoj ordinaciji Doma zdravlјa.

O dobroj saradnji sa lokalnim Domom zdravlјa, govori i dugogodišnja podrška koju korisnicima ustanove „Sveti Vasilije Ostroški - Čudotvorac“ pruža njihova Služba laboratorijskih ispitivanja.

Zbog prirode posla, posebna zasluta za uspešno funkcionisanje zdravstvene službe pripada medicinskim sestrama i negovatelјicama. One su možda podnele i podnose najveći teret u radu sa korisnicima. Pošto za negovatelјice ne postoji adekvatno obrazovanje, one se obučavaju na tromesečnim kursevima, preko privatnih centara za edukaciju. Osnovni posao im je održavanje lične higijene korisnika. U Domu rade negovatelјice različitih struka i nivoa obrazovanja. Sve imaju internu edukaciju organizovanu od strane Ustanove, a nekoliko ih je sa dvogodišnjom školom za bolničarke, koja se povremeno otvara u Pančevu i Subotici.

Među prvim zaposlenim negovatelјicama su bile Popov Dragica (1977.) i Balaban Kosa (1978.). Sledeće negovatelјice su zaposlene tek 1988. - Popov Jovanka, Krstić Slavica, Busija Marija i Takač Terezija. Posle tog perioda, radna mesta negovatelјica i spremačica-higijeničarki su „utoplјena“, tj. svi su radili sve. Tek 2004. godine poslovi ove dve struke se opet razdvajaju. Danas su negovatelјice najmasovnija struka, sa najviše sistematizovanih radnih mesta - ukupno 40. To govori o njihovom značaju u direktnom radu s korisnicima.

Među medicinskim sestrama koje su radile u oblasti zdravstvene zaštite prva je bila Ilinka Svilengaćin, koja je stupila na dužnost 1970. godine. Ona je, 1978. godine, postala i prva glavna sestra, što je i ostala do 1988. kada je otvorena nova zgrada trećeg odelјenja. Tada je preuzela dužnost odelјenske sestre trećeg odelјenja, sve do odlaska u penziju. Od 1991. godine u Domu se uvodi radno mesto odelјenske sestre, tako da svako odelјenje ima svoju odelјensku sestru Ona, kao i njene koleginice zaposlene u naredom periodu bile „pioniria zdravstvene struke u Domu, a ujedno i stub i smernica ovog humanog i obimnog posla. Svaka ponaosob ostavila je svoj pečat svojom lјudskošću.

Godine 1975., dolaze dve nove medicinske sestre sestre: Arsenov Smilјka i Dragić Magdolna, koja je, od 1988. do 2002. godine, bila sledeća glavna sestra. U narednom periodu zapošlјavaju se Lisičin Margita (1977.), koja nakon završene više medicinske škole za radnu terapiju, radi kao radni terapeut na trećem odelјenju; zatim, Dekanić Ljilјana (1978.) - od 1991. godine radi kao radni terapeut na prvom odelјenju; Vlaškalin Jasmina (1979.) - od 2002. godine odelјenska sestra trećeg odelјenja; Glavaški Dragana (1982.); Paulјev Smilјka (1984.) - od 1991. godine odelјenska sestra drutog odelјenja i Sudarski Julijana (1984.) - od 1991. godine odelјenska sestra na prvom odelјenju; Lazić Dragoslava (1986.) - od 1991. godine radni terapeut, a svojim dugogodišnjim radom i zalaganjem je na sva tri odelјenja oplemenila i humanizovala životni prostor korisnika; Ristić Ilinka i Šmit Klara (1987.) - 2001. godine postaje vodeća sestra trećeg odelјenja, a 2002., glavna sestra cele Ustanove, što obavlјa do današnjih dana; Šijačić Zlatinka i Mihalј Ildiko (1988.); godine 1991., zaposlene su Petrović Ivanka, Teofanovski Vesna, Ćurčić Monika, Luko Ilona, Ajduković Snežana, Fabijan Slavica i Lazić Jadranka, koja sledeće godine postaje socijalni radnik; Končik Klara (1992.); Baračkov Marija i Maraci Eleonora (1994.); Stančić Nikola (1996.) - sada fizioterapeut na drutom odelјenju; Kolarević Erika (1997.); Šućurović Klara (1999.) - po završetku više medicinske škole postala je nutricionista; Lalić Dijana (2001.) - po završetku više medicinske škole za radnu terapiju, stipendirana od strane rukovodstva, 2017 godine, počela da radi kao radni terapeut; Milanović Hermina (2002.); Vučetić Zlata i Balint Kristina (2003.); Ilia Agota i Lucić Kaća (2004.); Sanislo Ana, Tarailo Slađana i Marčić Slađana (2005.) - Ta- railo je kao diplomirani defektolog, 2018. godine, prešla na radno mesto radnog terapeuta na drugom odelјenju, a Marčić se zaposlila kao pomoćna kuvarica, da bi po završetku strukovnih studija fizioterapije, 2016. godine, dobila posao fizioterapeuta; Kovač Kristina (2006.); Marijana Sudarski i Ilija Katica (2008.); Fabian Ildiko (2010.); Milosavlјev Nataša (2014.); Stančić Srećko (2015.).

Rukovodstvo Ustanove je krajem devedesetih godina za potrebe ustanove školovalo srednji medicinski kadar na Višoj medicinskoj školi. Od njih nekoliko na početku samo Klara Šmit i Vlaškalin Jasmina su završile Višu medicinsku školu i samim tim napredovale u poslu.

Opis radnih zadataka medicinske sestara je svima poznat, ali zapravo malo lјudi zna kako one rade svoj posao i šta sve rade u ustanovama socijalne zaštite.

Pre svega, kao i svaka druta struka u oblasti zdravstva, od medicinske sestre se zahteva da poseduje odgovarajuće znanje i veštinu da u svakom trenutku pruži neophodnu profesionalnu pomoć. Ne manje važno je i poznavanje i dosledno pridržavanje osnovnih etičkih principa.

Medicinska sestra, u ovom slučaju, nije samo deo zdravstvenog osoblјa u Ustanovi. U opisu njenog posla je i nega bolesnih korisnika. U tom pogledu njen posao treba posmatrati i u kontekstu delatnosti negovatelјica. I jedna i druga služba u sferi socijalne zaštite zahtevaju dvadesetčetvorosatni kontakt sa štićenicama. Skoro da i ne postoji deo života korisnika u kojem one nisu prisutne.

„Mi smo tim korisnicima sve, upućeni su na nas te dajemo sve od sebe kako bi im olakšali bilo koju situaciju u kojoj se nađu. Smirujemo ih, tešimo, razgovaramo i svaki put nailazimo na njihovo poštovanje i zahvalnost. Za nas medicinske radnike oni su lјudi, koji nisu izabrali da budu bolesni. Svojom empatijom i stručnošću pružamo im svaku moguću pomoć i utehu koliko je to moguće.“

Humani pristup korisniku ustanove je osnova uloge medicinske sestre.

„Oni su tu bez svojih bližnjih, bez porodice, tako da smo im tu samo mi prvo kao osobe, kao lјudi, pa tek onda kao medicinske sestre. Taj njihov nedostatak ne možemo nikako otkloniti ali u svakom slučaju se da ublažiti. Dodir, pomoć pri češlјanju, kompliment, obično zakopčavanje dugmeta su samo sitnice koje takvim korisnicama mnogo znače. Jednostavno pitanje poput: 'Da li ste lepo spavali?' već im stavlјa do znanja da smo zainteresovani za njihova dešavanja i da nam je stalo do njih i njihovih zadovolјstava.

Hronološki posmatrano, redosled aktivnosti je: razgovor, nega, intervencije.

Kada god korisnik oseti potrebu za razgovorom, sestra mora da nađe način i vreme da mu izađe u susret. To mogu da budu i slučajni susreti na hodniku, u vreme popodnevnog odmora... Pacijentu se najpre prilazi jednostavnim rečima, prijatnim glasom i blagim osmehom. Kako bi obezbedila njegovu saradnju, objašnjava mu se zašto se izvodi neka intervencija. Bitno je da obe osobe učestvuju u razgovoru čitavim svojim bićem, sa mnogo uzajamnog poverenja. Razgovor se često ne može unapred predvideti i planirati. Zato sestra mora da bude otvorena da odgovori na svako pitanje koje korisnik postavi. Da i sama spontano postavlјa pitanja korisniku na osnovu onog što on priča ili da traži objašnjenje za nešto što ne razume, sve u cilјu sticanja dublјeg uvida u korisnikovu situaciju. Kada razgovor ne urodi plodom, nastupaju pregledi neuropsihijatra i psihologa. U izuzetnim slučajevima može da dođe i do fizičkog napada od strane pacijenta, pri čemu su mete kako medicinske sestre i negovatelјice, tako i neki drugi radnici koji se nađu u blizini. Pacijent se kasnije obično ne seća incidenta ili dolazi do naknadnih kajanja i izvinjavanja. Tada opet nastupa sestra, koja sa mnogo razumevanja, razgovorom objasni da je to sve posledica bolesti, a ne lični hir. Uglavnom, stavlјa se do znanja pacijentu da se takvo njegovo ponašanje razume i da se on maksimalno umiri.

Veliki deo nege tiče se lične higijene korisnika. Na primer, na odelјenju psihijatrije praktikuje se grupno svakodnevno kupanje, pre podne i po podne. Tada je obavezno prisustvo medicinske sestre koja im pomaže oko svlačenja, oblačenja, sečenja noktiju... i zapaža svaku promenu na njihovom telu, sve to uz prijatan razgovor. Takođe, zbog malog broja radnika sestra je često prisutna pri presvlačenja nepokretnih korisnika.

Medicinska sestra vodi evidenciju o posetama korisnika, prima posete i, po potrebi, obavlјa razgovor sa njima. Od posete prima novac i namirnice za korisnika, uz potvrdu, koji se dalјe prosleđuje socijalnom radniku i samom korisniku.

Uz sve navedeno medicinska sestra svojim izgledom, stavom i ponašanjem treba da ostavi snažan utisak na korisnike.

To nije uvek lako, jer priroda posla je takva da povlači određene posledice na psihu medicinskih radnika. Tempo i težina posla uzrokuju tzv. sindrom sagorevanja, tako da se može doći do faze rutiniranosti, vidlјivog umora i pospanosti. Povećan je rizik od dnevnih povreda, smanjena je koncentracija...

„Rad sa psihički obolelim korisnicima je težak i često su uklјučena lična osećanja i bez naše volјe - a to košta. Ponekad nismo u stanju da se otvorimo prema korisnicima i slušamo o njihovim nemirima i bolovima, jer se nosimo i sa ličnim brigama i problemima. Ponekad smo jako umorni da bismo drugima mogli nešto da pružimo.“

Jedan od najvažnijih zadataka zdravstvene službe je pravovremeno reagovanje. U takvim slučajevima može se sprečiti dalje pogoršanje zdravstvenog stanja korisnika. Takođe, takav pristup kod njih stvara osećaj sigurnosti i pripadnosti sredini, na koju se mogu osloniti kada im je potrebna pomoć.

Primarna zdravstvena briga o korisnicima vaninstitucionalnog oblika zaštite organizuje se povremeno, najčešće kroz merenje krvnog pritiska i nivoa šećera u krvi. U prostorijama Kluba za odrasla i starija lica održavaju se zdravstveno-edukativne radionice, sa ciljem unapređenja zdravstvene kulture i promocije zdravih stilova života. Poseban akcenat je stavlјen na korisnike službe „Pomoć u kući i kućna nega“, o kojima svakodnevno brine mobilni tim medicinskih sestara i negovateljica.

Noviji vid zdravstvene zaštite u Domu je fizikalna medicina - fizioterapija. Ona doprinosi održavanju lokomotornog aparata.

U sklopu ustanove, od polovine 2016. godiie, postoji fizikalna ambulanta. Ona svim korisnicima, članovima našeg kluba, kao i zaposlenima, pruža usluge lečenja u vidu fizikalne terapije. Fizikalnu ambulantu dva puta mesečno, a po potrebi i češće, posećuje doktor specijalista fizijatar dr Nadežda Pejčić - Bugarski, subspecijalista balneoklimatolog. Ona tada obavlja preglede pacijenata i određuje im terapiju. Samu terapiju sprovodi Slađana Marčić - specijalista manuelne i fizioterapije.

Pošto se većinom radi o korisnicima starijeg uzrasta, fizikalna medicina se najčešće primenjuje posle imobilizacije nakon raznih preloma kostiju. Njena svrha je očuvanje pokretlјivosti u zglobovima, što korisnicima omogućava da se nesmetano bave svakodnevnim aktivnostima. Zatim i u slučajevima bolesti karatkerističnih za starije korisnike, kao što su: reumatoidni artritis, spondiloza, osteoporoza i slično. Kineziterapija im pomaže da održe pokretlјivost zglobova, povećaju obim pokreta u zglobu, ojačaju i očuvaju mišićnu snagu, smanjs intencioni tremor (ruke drhte kad osoba miruje) i drugo.

Ambulanta je opremljena svom potrebnom aparaturom za elektroterapiju: dijadinamičke struje, galvan, magnet, laser, ultrazvuk, intraferentnu struju, TENS i termoterapiju. Od 2017. godine opremljena je i sa jednim od najkorisnijih aparata kada je upitanju diskus-hernija, a to je Ekstenzor - aparat za dekompresiju kičmenog stuba. Pošto su svi aparati praktični za nošenјe, oni korisnici koji nisu u mogućnosti da terapiju dobiju u ambulanti, primaju je u njihovim sobama.