Služba za pružanje usluga stručno-socijalnog rada

Dom „Sveti Vasilije Ostroški - Čudotvorac" kao ustanova socijalne zaštite, rešava društvene i životne probleme korisnika, čime se delatnost socijalnog rada dovodi u prvi plan.

Savetodavni rad, psihosocijalna podrška, osnaživanje, pomoć u ostvarivanju određenih prava, kontakti sa srodnicima i uputnim centrima za socijalni rad samo su deo aktivnosti iz okvira socijalne zaštite koje se svakodnevno primenjuju u radu sa korisnicima. Glavni nosioci tih poslova u našoj ustanovi su socijalni radnici.

Socijalna služba se razvijala zajedno sa Ustanovom. Prolazila je kroz sve krize i uspone, prilagođavajući se društvenim promenama, novim vrednosnim sistemima i savremenim tendencijama u oblasti socijalne delatnosti.

Marija Cucin i Tatjana Kovač na svojim radnim mestimaSlužba za pružanje usluga stručno-socijalnog rada u ustanovi počinje da se formira tek 70-tih godina prošlog veka. Do tada su poslove koji pripadaju delokrugu socijalnog rada obavlјali svi zaposleni, svako na svoj način i prema sopstvenim sposobnostima. To je bilo moguće zbog broja i strukture korisnika, nedostatka stručnih kadrova, drugačijeg sistema vrednosti, kao i kriterijuma koji su tada važili u sferi socijalne zaštite.

Već krajem 60-tih godina osetila se potreba da se taj segment rada podigne na viši, znatno kvalitetniji nivo. Dotadašnji šef računovodstva, Ana Vlaškalin, po završetku Više škole za socijalne radnike, 1973. godine je počela da se sveobuhvatno bavi tom oblašću. Ta godina predstavlјa početak savremenog socijalnog rada u ustanovi. Očit nedostatak stručnih lica u oblasti socijalnog rada, naveo je tadašnje rukovodstvo da više ulaže u obrazovanje zaposlenih, stipendirajući njihove osnovne i specijalističke studije socijalnog rada. Naporedo sa tim, podsticano je njihovo stručno usavršavanje putem raznih seminara i drugih vidova edukacije.

Ana Vlaškalin je obavlјala posao socijalne radnice do odlaska u penziju 1994. godine. Pored nje treba pomenuti Dušanku Pajić, koja je nakon poslova medicinske sestre i radnog terapeuta, 1978. godine postala druga socijalna radnica u Ustanovi, obavlјajući te poslove na svim odelјenjima, sve do penzionisanja 2006. godine. Kao treća u ovoj službi, javlјa se Slavica Cica Arsenov. Bila je prvi diplomirani socijalni radnik u Domu. Posao socijalne radnice je radila od 1980. do 2002. godine, prethodno obavlјajući razne administrativne zadatke. Službovala je na prvom i trećem odelјenju, u Klubu za dnevni boravak i kratko kao zamenik direktora Ustanove.

Devedesetih godina XX veka na mestu socijalnog radnika zapošlјavaju se Jadranka Lazić, prethodno radeći kao medicinska sestra i Veselin Sudarski. Sudarski, koji je radio na svim odelјenjima, penzionisan je 2012. godine. Prema rečima korisnice Tanje Lopičić: „Imao je neverovatan dar da proceni lјude. Znao je dom kao svoj dlan i bio mu je kao druga kuća. Veselin će zauvek trčati po domu.“ Od 2015. godine, kao diplomirani socijalni radnik, Jadranka Lazić je zaposlena još i danas, obavlјajući svoje poslove uglavnom na drugom odelјenju.

Od 2006. do penzionisanja 2015. godine, kao socijalni radnik na prvom odelјenju radila je Nada Ninić, a od 2008. do danas Zoran Mandić. Mandić je pored službe na prvom i trećem odelјenju vodio poslove kućne nege i pomoći.

Posle četrdesetak godina ukazala se potreba za zapošlјavanjem novih socijalnih radnika. To je navelo rukovodstvo da od 2005. godine ulaže u obrazovanje zaposlenih, stipendirajući Jadranki Lazić i Zorislavi osnovne a Zoranu specijalističke studije socijalnog rada.

U novije vreme na mestu socijalnog radnika primlјene su Slavica Bogdanović (od 2013. do 2017. godine), Marija Cucin (od 2014. do danas) i Zorislava Vojnov (od 2017. do danas), Slavica Bogdanović je radila na uspostavlјanju usluge „Stanovanje uz podršku“, Marija Cucin je angažovana na projektu „Otvoreni zagrlјaj - Stanovanje uz podršku“, a Zorislava Vojnov je pre poslova socijalnog radnika na trećem odelјenju bila radni terapeut.

Logističku podršku socijalnim radnicima u periodu 2004-2015. godine, pružala je Nada Džigurski obavlјajući poslove u administraciji ove službe.

Pri obavlјanju svojih poslova socijalni radnici polaze od dijagnostike. Po prijemu u ustanovu obavlјaju se preliminarni razgovori (intervju) sa korisnicima i na osnovu toga se donosi procena o njihovom stanju i potencijalima. Ova procena je osnova za dalјi rad sa njima.

Nakon toga počinje rad na rehabilitaciji, adaptaciji, osnaživanju i korišćenju njihovih mogućnosti. Na osnovu individualnih planova definišu se cilјevi koje treba ostvariti u određenom periodu, mere i aktivnosti koje treba provesti da bi se ti cilјevi ostvarili, određuju se lica koja će učestvovati u realizaciji plana, kao i resursi koji su za to neophodni.

Aktivnosti socijalne rehabilitacije su usmerene na rešavanje niza problema socijalne sigurnosti, rešavanje porodičnih problema, obezbeđivanje kontakta sa porodicom, saradnju sa uputnim centrom za socijalni rad. Od velikog je značaja uklјučivanje korisnika u kulturne, zabavne, rekreativne, sportske i druge radno-okupacione aktivnosti. Takođe, važan je i rad na strukturisanju njihovog vremena, otkrivanju i podsticanju optimalnih životnih potencijala svakog korisnika i pružanje pomoći u prevazilaženju životnih teškoća.

U okviru ove službe deluje i psihološka zaštita korisnika Doma.

Psihološka služba u Ustanovi je počela sa radom tek krajem 2003. godine, odobrenjem radnog mesta od strane resornog ministarstva i dolaskom Dragice Višnjevac - Fink, diplomiranog psihologa i psihoterapeuta „geštalt“ usmerenja. Nјenu edukaciju iz programa Geštalt psihoterapije finansirala je Ustanove. Ona je na odelјenju psihijatrije radila opsežno istraživanje na temu „Evaluacija grupnog tretmana geštalt orijentacije u radu sa hospitalizovanim psihotičnim pacijentkinjama“. Obogaćena iskustvom stečenim Domu odlazi u Sjedinjene američke države, gde se zapošlјava u oblasti vaninstitucionalne zaštite. Nјenim dolaskom pokrenut je rad na projektima. Prvi projekat „Psiho-socijalna rehabilitacija i reintegracija korisnika sa psihijatrijskim obolјenjima“ prihvaćen je od strane FSI, a finansiran od strane Kralјevine Norveške. Sprovođen je tokom 2003. i 2004. godine. Godine 2008., na mesto psihologa došla je Ivana Ružička, diplomirani psiholog i, takođe, geštalt psiho-terapeut. Ona je u ustanovi bila zaposlena do 2018. godine, istovremeno obavlјajući i privatnu praksu u oblasti psihoterapije. Kao još jedan psiholog, 2015. godine, počinje sa radom Tatjana Kovač, prethodno medicinska sestra, takođe stipendirana od strane rukovodstva. Ona je uz rad i podršku Ustanove završila master psihologije. Dve godine kasnije, u sklopu projekta „Aromaterapija“, a zatim i projekta „Otvoreni zagrlјaj“, zapošlјava se Dunja Iličić, master psiholog i suportativni psihoanalitički psihoterapeut.

Svaka od ovih radnica, u okviru aktivnosti psihološke službe, bavile su se, i bave, individualnim radom sa korisnikom, kao i psihoterapijom, već prema svom usmerenju, ali najviše tehnikama iz oblasti bihejvioralne, relaksacione, transakcione i geštalt terapije. To je posao kome psiholog posvećuje najviše vremena. On podrazumeva svakodnevne savetodavne razgovore, a po potrebi i psihoterapiju stanja, osećanja i ponašanja, razrešavanje konflikata između korisnika, pružanje podrške novim i starim korisnicima i sl. Razgovori sa korisnicima se obavlјaju na njihovu inicijativu, kao i na osnovu procene samog stručnog radnika, a odvijaju se u kancelariji psihologa, ili u njihovim sobama.

Delatnost psihologa uklјučuje i psihodijagnostiku u okviru izrade individualnog plana usluga, a na zahtev raznih službi, počev od psihijatra, staratelјa, centra za socijalni rad.... Organizuju se grupe podrške za novopridošle korisnike, kako bi se oni adaptirali na uslove ustanove i uklopili u domsku zajednicu.

Psiholozi rade na podizanju grupne kohezije, kroz adekvatne edukacije i neformalne sastanke. Psihološka služba je rad usmeravala i na promociju mentalnog zdravlјa, prevenciju mentalnih poremećaja i trudila se da sarađuje sa zdravstvenim, obrazovnim, socijalnim kao i regionalnim centrima za mentalno zdravlјe (Karika - Mreža za bolјe mentalno zdravlјe, u organizaciji Instituta za javno zdravlјe Vojvodine).

U okviru psihološke službe se pripremaju i vode edukativne radionice za štićenike Ustanove i korisnike usluge „Stanovanje uz podršku“. Psiholozi prisustvuju terapijskim zajednicama na sva tri odelјenja, gde daju svoj doprinos skladnoj atmosferi u grupi, kao i razrešavanju eventualnih problema ili međusobnih konflikata. Nјihov zadatak je destigmatizacija korisnika, kroz njihovo približavanje društvenoj zajednici, najčešće putem ekskurzija, poseta pozorištu, promocijama knjiga, sportskim događajima i slično.

U nekim slučajevima, ukoliko se nađe za shodno, psiholozi rade i sa srodnicima (sa roditelјima ili decom korisnika), kako bi se među njima uspostavio skladan odnos.

Rad psihologa usmeren je i na zaposlene, u smislu rešavanju konflikata među radnicima, edukacije radnika na razne teme, kao što su sagorevanje na poslu, upoznavanja sa psihijatrijskim bolestima... Psiholozi su i članovi stručnog tima Ustanove, te kao takvi učestvuju u svim zbivanjima u njenom okviru i u radu komisije za prijem novih korisnika. Uzimali su učešće u sprovođenju evaluacija zadovolјstva korisnika uslovima boravka u ustanovi i slično, a sprovodili su i edukacije penzionera u gradu.