Ikonostas i zidne kompozicije crkve gospodnje XV

Solomon deli pravduSolomon deli pravdu: Pred portikom masivne sivozelene građe-vine na prestolu postavlјenom na stepeništu sedi Solomon. Pred njim su dve žene. Jedna je raširila ruke, gleda u Solomona i levom rukom odbija vojnika koji drži dete za nogu. Druga je spustila glavu i gleda u dete. Vojnik zamahuje sablјom. Levo su dva starca pred kojima je na zemlјi nago dete na belom čaršavu. Premudri vladar je u carskom kostimu: plave čakšire, smeđa tunika, crveni ogrtač sa hermelinom. Jedna žena je u beloj košulјi i plavom himationu, druga u beloj košulјi i smeđem himationu.

Tumačenje: Solomon (ili hebrejski: הֹמלֹשְׁ Šlomo) u hebrejskoj Bibliji (heb. Tanah, kod hrišćana u Starom zavetu), je treći kralј Izraela (uklјučujući Judu), graditelј Jerusalimskog Hrama u Jerusalimu, čuven po velikoj mudrosti, bogatstvu i snazi, ali i optužen da je zanemario poštovanje samo jednog jevrejskog boga. Pominje se kasnije u mnogim legendama. Vladarski tron nasleđuje od oca oko 1037. p.n.e. (Prva knjiga o carevima 6:1). Otac ga je odredio za svog naslednika. Prva polovina njegove vladavine bila je daleko uspešnija nego druga. Čim je zaseo na presto, počeo je širiti granice svog carstva ušavši u uniju sa Egiptom, ženidbom sa ćerkom faraona. Za vreme njegove vladavine, Izrael je doživeo veliki ekonomski procvat [86]. Sjaj i raskoš Solomonovog dvora bili su bez premca. Solomon je bio čuven po svojoj mudrosti i izrekama. Tako kralј bi obdaren božanskom mudrošću, koju je nedugo zatim i pokazao presuđujući u jednom teškom sporu između dve žene koje su mu se obratile. Jedna od njih, piše u Bibliji, tvrdila je sledeće: ''Ja i ova žena u istoj kući živimo, i ja sam rodila dete kraj nje u kući. A trećega dana posle moga porođaja rodi i ova žena sina. Bile smo zajedno, i nikoga stranog s nama, samo nas dve u kući. Jedne noći umre sin ove žene, jer bejaše legla na njega. I ustade ona usred noći, uze moga sina o boku mojem, dok je tvoja sluškinja spavala, i stavi ga sebi u naručje, a svoga mrtvog sina stavi kraj mene. A kad ujutro ustadoh da podojim svoga sina, gle, on mrtav! I kad sam pažlјivije pogledala, razabrah, nije to moj sin koga sam ja rodila!“ Druga žena tvrdila je suprotno, da je živo dete njeno. I tako su se njih dve prepirale pred kralјem dok nije naredio da mu donesu mač i raseku dete napola, kad se već dve majke ne mogu sporazumeti čije je. ''Tada ženu, majku živog deteta, zaboli srce za sinom, i povika ona kralјu: „Ah, gospodaru! Neka se njoj dade dete, samo ga nemojte ubijati!“ A ona druga govoraše: ''Neka ne bude ni meni ni tebi, rasecite ga!“ Onda progovori kralј i reče ''Dajte dete prvoj, nipošto ga ne ubijajte! Ona mu je majka. “Ovaj prikaz završava se u Bibliji sledećim rečima: ''Sav je Izrael čuo presudu koju je izrekao kralј, i poštovali su kralјa, jer su videli da je u njemu božanska mudrost u izricanju pravde.“ Solomona posećuje prorok koji mu predskazuje da će se nakon njegove smrti njegovo carstvo podeliti (na Izrael i Judeju) i da će njegov sin, Rovoam, ispaštati zbog njegovih brojnih grehova. Solomon umire posle četrdesetogodišnje vladavine i biva pokopan u Jerusalimu. U narodu je ostala uzrečica ''doneo si solomonsko rešenje''.

Anđeo izbavlјa Petra iz tamniceAnđeo izbavlјa Petra iz tamnice. Gvozdenu rešetkastu kapiju u zidinama tvrđave otvara anđeo u letu i izvodi apostola Petra koji izlazi iz tamnice i stupa na zemlјu. Noge su mu okovane teškim velikim lancima. Iza kapije sedi stražar i spava. Anđeo nečujno izbavlјa Petra iz tamnice.

Tumačenje: Anđeo izbavlјa nepravedno optuženog Petra iz tamnice. U Novom zavetu koncept anđela čuvara može se tačnije pratiti. Anđeli su posvuda posrednici između Boga i lјudi. Hristos je zapečatio starozavetno učenje "Pazite da ne prezrete ni jednog od ovih najmanjih jer, kažem vam, anđeli njihovi na nebu uvek gledaju lice oca mojeg, koji je na nebesima." (Mt. 18.10). Ovde se očituje dvostruko viđenje koncepta anđela. Čak i mala deca imaju anđele čuvare, a ovi isti anđeli ne gube Boga iz vida uprkos činjenici da izvršavaju poslanje na zemlјi. Drugi primeri u Novom zavetu je primer anđela koji je pomogao Hristu i anđeo koji je izveo svetog Petra iz tamnice. Poslanica Hebrejima 1.14 najjasnije rasvetlјava učenje "Svi ti, zar nisu služnički duhovi što se šalјu služiti one koji imaju baštiniti spasenje?" Dakle, svrha anđela je dovesti lјude u nebesko kralјevstvo.

Car Irod Agripa pogubi Jakova brata Jovanova mačem, i videvši da je to po volјi Jevrejima, uhvati i Petra, ali tada baš bejaše pasha, za to odgodi po pashi da ga pogubi. I tako Petra čuvaju u tamnici. A crkva jerusalimska molјaše se za njega Bogu bez prestanka. A kad šćaše Irod da ga izvede da pogubi, onu noć spavaše Petar među dvojicom vojnika, okovan u dve verige, a i pred vratima čuvaju stražari tamnicu. I gle, ujedanput zasja se tamnica i anđeo Gospodnji pristupi i kucnu Petra u rebra govoreći ''Ustani brže!“ I spadoše mu verige s ruku. A anđeo mu reče ''Opaši se i obuj obuću svoju, i obuci halјinu svoju, pa hajde za mnom.“ I prođe s anđelom pored straže, i vrata im se sama otvoriše, a Petar sve mišlјaše da je san. I prošavši jednu ulicu, anđeo odmah odstupi od njega. A kad dođe Petar k sebi, reče ''Sad zaista vidim da Bog posla anđela svojega te me izbavi.“ I razmislivši dođe kući Marije matere Jovana koji se zvaše Marko, gde behu mnogi sabrani i molјahu se Bogu. A kad kucnu Petar u vrata, pristupi devojka da čuje, i poznavši glas Petrov od radosti ne otvori vrata, nego utrča i kaza im da Petar stoji pred vratima. I oni joj ne htedoše verovati. A Petar jednako kucaše, te mu otvoriše i videvši ga, udiviše mu se. A on mahnuvši na njih da ćute, kaza im kako ga Gospod izvede iz tamnice, i po tom reče ''Javite ovo Jakovu i braći.“ Pa izašavši otide na drugo mesto. A sutradan kad videše da ga nema u tamnici, osudi Irod stražare da se pogube.

Mironosice na grobu HristovomMironosice na grobu Hristovom. U velikoj steni pećina, a u pećini zatvoren sarkofag. Na sarkofagu sedi anđeo i pokazuje na nebo. Otvoru pećine skrušeno prilaze tri žene. Blaga svetlost anđelovog aureola obasjava njegovu odeću i lice triju žena. Sve je u polutami. Desno od stene bujan pejsaž u koji N. Aleksić obavezno stavlјa visoku, malo iskrivlјenu palmu. Dole pri dnu, sa strane su kaktusi u cvetu.

Tags: ,

O gradu