Ikonostas i zidne kompozicije crkve gospodnje IX

Ikonostas u Kumanu je slikao i završio Nikola Aleksić 1854. godine. Lepu celinu predstavlјa oltarska pregrada svojim konstruktivnim, a naročito kolorističkim rešenjem. U arhitekturi ikonostasa je jasno naglašen klasicizam, rezbareni dekorativni motivi su bilјne stilizacije, uglavnom rozeta obavijena volutom uz koju se privijaju listovi. Na belu osnovu i bele kanelirane stubove, postavlјeni su zlatni ornamenti i kapiteli. Iz istog vremena su Bogorodičin i arhijerejski tron, pevničke oplate i pevnički stolovi. Slikarstvo u svim elementima je vrlo slično ikonostasima okolnih crkava u mestima u kojima je Nikola Aleksić slikao ikonostase.

Javlјanje anđela Isusu NavinuJavlјanje anđela Isusu Navinu. Levo stoji arhanđel u ratničkoj odeći, desno kleči Isus Navin takođe u ratničkoj odeći sa šlemom i perjanicom na glavi. Slika je oštećena, boja i kontura skoro uništene mehaničkim grubim dejstvom. Figure se jedva naziru i usled toga je teže sigurno ustanoviti sadržaj.

Tumačenje: Pred njim se javi anđeo kao bestelesni i besmrtni duh, posrednik između Boga i lјudi. Broj anđela je neprebrojiv. U odnosu na lјude, anđeli i dalјe ispunjavaju iste zadatke koje im je pripisivao Stari Zavet. Oni su pomoćnici Gospoda Isusa Hrista na delu spasenja, garantuju za sigurnost lјudi, vode duše pravednih u raj. Nјihov život izmiče telesnim tegobama, mada ne znaju za dan poslednjeg suda, koji je isklјučivo tajna Boga oca, a oni će mu biti izvršitelјi. Anđela ima vrlo mnogo, i oni obrazuju velike nebeske vojske. Anđeli i arhanđeli prikazuju se najčešće kao krilati mladići s trakama u kosi. Anđeli su često odeveni u belo (kao i đakoni), a arhanđeli u carski ornat, hiton i himation ili u ratnički oklop (uglavnom Arhanđel Mihajlo, ali ponekad i Arhanđel Gavrilo). Arhanđeli često u jednoj ruci drže "merilo" ili žezlo, a u drugoj providnu sferu sa Hristovim inicijalima. Za razliku od viših činova, oni nisu ograničeni na nebesa, odnosno više zone crkvenog slikarstva, već se javlјaju na svim zidovima i u različitom kontekstu. Šta je anđeo poručio Isusu Navinu, ostala je večna tajna. Kao što je Bog bio s Mojsijem, tako sad bejaše i s Isusom Navinom. Kao što je Mojsije preveo Izrailјce preko mora, tako ih sad Isus Navin prevede preko Jordana. Voda se raspoluti, dole što bejaše ono oteče, a što bejaše gore, ono se ustavi i stade kao zid dokle narod ne prođe. Bejaše jedan grad koji se zvaše Jerihon. ''Evo'', reče Gospod, ''predajem ti u ruke grad i cara njegova.'' Napred sveštenici s kovčegom zaveta, a za njima vojnici, tako su išli sedam dana oko grada. Sedmi dan zatrube sveštenici u trube, i Isus Navin reče narodu: ''Vičite, jer vam Gospod predade grad.'' I kad narod ču glas od truba i povika, popadaše zidovi Jerihonski, i narod uđe u grad. Za nekoliko godina toliko ovladaju zemlјom da je Isus Navin mogao početi deliti zemlјu na dvanaest plemena. Svetinju, čador sa kovčegom zaveta, nameste u Silomu. Kad Isusu Navinu bude sto i deset godina, i kad već sve završi, sazove sav narod izraelјski u Sihem na skupštinu, da se s njima oprosti. On im napomene sva dobra što im je Bog učinio, i opomene ih da mu budu verni. ''Bojte se Gospoda,'' reče im, ''i tvorite sve što je napisano u zakonu Mojsijevu. Nemojte služiti tuđijem bogovima, nego se držite Gospoda. Ako znate bolјega, izberite danas kome ćete služiti. Ali ja i moja kuća služićemo Gospodu.'' Na to sav narod odgovori ''Nećemo od Gospoda odustati, ni drugim bogovima služiti!“

Mojsije i goruća kupinaMojsije i goruća kupina. Zapalјen grm sav u crvenom i žutom plamenu, levo kleči Mojsije i gleda u vatru, nad grmom je Bog Otac. Levo u pozadini pejsaž sa ovcama. Na Mojsiju su jaki odsjaji od vatre.

Tumačenje: Jednom prilikom Mojsije je napasao stado svog tasta na planini Horiv (Božja gora) na Sinaju. Najednom, iz grma kupine javi mu se anđeo gospodnji u plamenu ognjenom. Kupina je buktala, ali nije sagorevala. Mojsije pomisli: ''Idem da vidim tu utvaru veliku, zašto ne sagoreva kupina...'' Prišao je nesagorivom grmu kad mu se Gospod obratio rečima ''... Izuj obuću svoju s nogu svojih, jer je mesto gde stojiš sveta zemlјa...'' Tom prilikom Gospod mu je obeća da će mu pomoći da oslobodi svoj jevrejski narod iz misirskog ropstva, što je kasnije i učinio. Za pravoslavne, ''nesagoriva (neopalima) kupina'' je simbol neporočnog začeća Hrista od presvete Bogorodice, pošto je ona ostala devica i posle njegovog rođenja.

Žrtva AvramovaŽrtva Avramova. Na složenoj gomili drva sedi Isak. Iza njega Avram, hvata ga za glavu, povalјuje i kleči spreman da zabode nož u grlo. Odmah uz njih je anđeo u letu, hvata Avrama za ruku. Pozadina je plava. Odeća anđela je prozirna svetloružičas-ta. Avram je u smeđoj donjoj odeći i tamnocrvenom himationu.

Tumačenje: Godinu dana posle javlјanja Boga Avramu u vidu trojice putnika, ispunilo se predskazanje Gospoda: Avramu i Sari rodio se sin, kog su oni nazvali Isakom. Avramu je tada bilo sto godina, a Sari devedeset. Oni su veoma lјubili svog sina jedinca. Kada je Isak porastao, Bog je poželeo da uzvisi veru Avramovu i nauči kroz njega sve lјude lјubavi prema Bogu i poslušanju volјi Božjoj. Bog se javio Avramu i rekao "uzmi sina tvoga jedinca Isaka, kojeg ti lјubiš, idi u zemlјu Moria, i prinesi njega za žrtvu na gori, koju ti ja pokažem". Avram se povinovao. Nјemu je bilo veoma žao svog jedinca sina, kog je lјubio više, nego samog sebe. Ali Boga je on lјubio više od svega i verovao je njemu savršeno, i znao je, da Bog nikada i ništa loše ne želi. On je ustao u rano jutro, osedlao magare, uzeo sa sobom sina Isaka i dvojicu slugu. Uzeo drva i vatru za loženje i krenuo na put. Trećeg dana puta prišli su k gori, koju mu je pokazao Gospod. Avram je ostavio sluge i magare pod gorom, uzeo vatru i nož, a drva postavio na Isaka i pošao sa njim uz goru. Kada su njih dvojica išli na goru, Isak upita Avrama "Oče moj! Imamo vatru i drva, a gde je jagnje za žrtvo-prinošenje?" Avram odgovori "Gospod će naći sebi jagnje". I idoše dale obojica zajedno i priđoše na vrh gore, na mesto, na koje je ukazao Gospod. Tamo je Avram ustrojio žrtvenik, naložio drva, svezao sina svoga Isaka i položio njega na žrtvenik povrh drva. On je već prineo nož, da bi usmrtio svog sina, ali anđeo Gospodnji pozvao ga je sa neba i rekao "Avrame, Avrame!

Ne podiži ruku tvoju na dete i ne čini nad njim ništa. Jer sada ja znam, da se bojiš Boga, jer nisi požalio jedinca tvoga sina mene radi". I uvide Avram nedaleko ovna, koji se zapleo u žbunju, i prinese ga na žrtvu umesto Isaka. Za takvu veru, lјubav i poslušanje, Bog je blagoslovio Avrama i obećao, da će imati potomstva tako mnogo, kao zvezda na nebu i kao zrna peska na obali mora, i da će u njegovom potomstvu dobiti blagoslov svi narodi na zemlјi, tj. da će iz njegovog roda doći Spasitelј sveta. Prinošenje Isaka na žrtvu bilo je praobrazom ili predskazanjem lјudima o spasitelјu, koji će, budući sin Božiji, biti dat svojim ocem na krsnu smrt, na žrtvu za grehe svih lјudi. Isak, se javlјa kao praobraz spasitelјa dve hilјade godina pre rođenja Hristovog, pred-izobražavajući, po volјi Božijoj, Isusa Hrista. On je, kao i Isus Hristos, bespogovorno išao na mesto žrtvovanja. Kako je Isus Hristos nosio na sebi krst, tako je i Isak na sebi nosio drva za žrtvoprinošenje. Gora, na kojoj je Avram prinosio za žrtvu Isaka, dobila je naziv gora Moria. Kasnije na toj gori, postavio je Car Solomon, po uputstvu Božijem, jerusalimski hram.

Usekovanje Jovana KrstitelјaUsekovanje Jovana Krstitelјa. Ovde su tri figure. Nema mrtvog tela svetitelјa. U sredini Saloma drži tas, levo stoji dželat i spušta odsečenu glavu, a desno majka Irodijada. Sa tamne pozadine ističe se odeća ovih žena - beličasta, svetloružičasta i plava. Dželat nag, oko bedara ima samo smeđu draperiju.

Tumačenje: Irod Antipa, sin Iroda Idumejca (37. p.n.e.), oženio se (drugi brak) Irodijadom, ženom svoga brata Filipa. Zbog tog nemoralnog čina, Sv. Jovan ga je bez straha izobličavao pred svima. Na rođendan Iroda Antipe, Irodijadina kći, pošto je prethodno igrom ugodila Irodu, a po nagovoru njene zle majke, tražila je od Iroda, i dobila, glavu Sv. Jovana Krstitelјa. Tako je stradao veliki prorok. Irodijada je zakopala glavu u svom dvorcu, a telo su učenici Jovanovi sahranili u Sevastiji u staru Samariju, u Palestini. Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelјa je veliki crkveni praznik koji je ujedno i jednodnevni post. Događaj koji je bio povod za uspostavlјanje ovog praznika opisan je u (Mt. 14, 1-13). Obeležava se 11. septembra, kada se Crkva seća velikog propovednika i prethodnika Isusa Hrista, Sv. Jovana Krstitelјa, i njegovog mučeničkog stradanja.

Arhanđel MihajloArhanđel Mihajlo. Arhanđel Mihailo stoji na sivozelenim oblacima u plavoj tuniki, smeđem panciru, crvenom plaštu. Na leđima su duga smeđesiva krila. Pozadina je plava. Slikar ju je naslikao sa poznatim ratničkim ornamentima koji su jedino zastuplјeni kod ovog arhanđela i delimično Gavrila.

Tumačenje: Arhanđel, princ anđela, u jevrejskoj, hrišćanskoj i islamskoj tradiciji. Smatra se zapovednikom nebeske vojske. Pominje se u Starom zavetu. Za Jevreje, arhanđel Mihajlo je zaštitnik Izraela i sinagoge. Hrišćanstvo ga smatra zaštitnikom Saborne crkve i prvim od sedam arhanđela, kao i pobednika nad Luciferom i Satanom. Zbog toga se u umetnosti uvek predstavlјa u ratničkom oklopu sa podignutim mačem, ili koplјem, kako preti nekom demonu ili zmaju. On se smatra neprikosnovenim čuvarem pravoslavne vere i borcem protiv jeresi. Uvek se javlјao na mestima na kojima se javlјala i Bogorodica, tako da predstavlјa nebesku silu i zaštitu na zemlјi i na nebu. Arhanđel Mihailo je predstavlјen kako u svojoj desnoj ruci drži koplјe, a u levoj malu vagu, kako ju je N. Aleksić definisao. Mnoga su narodna verovanja ο ovom anđelu. Hrišćani Mihaila smatraju za Sveca. Prema Bibliji, kada se Lucifer pobunio protiv Boga, i počeo da okuplјa svoju vojsku, Mihail je bio prvi koji je stao protiv Lucifera i rekao "Ko je kao Bog?", potom je je usledio "Nebeski rat", između anđela, predvođenim Mihailom, i đavolima predvođenim Luciferom. U ovom ratu su pobedu odneli anđeli, a đavoli zajedno sa Luciferom proterani su u večni pakao.

Pravoslavci slave slavu po imenu Aranđelovdan. Pravoslavni dan posvećen njemu je 21. novembar.

O gradu