Ikonostas i zidne kompozicije crkve gospodnje V

Scene stradanjaIII zona - scene stradanja, s leva na desno. Druga zona se završava u sredini i sa strane su tri velika polukružna zabata između kojih je arhitrav. Nad srednjem je scena skidanje Hrista sa krsta, a iznad toga raspeće i Bogorodica sa Jovanom Bogoslovom. Nad druga dva bočna regiona je po jedna velika, široka vaza sa dve drške. Vaze su bele ukrašene zlatnim listovima, i u njima su zlatni buketi cveća. Od polukružnih zabata polaze mali svodovi, poduprti sa strane vitkim korintskim stubovima, ukrašeni na profilima gejsipodama, jonskim kimom, ornamentisanim frizom a na potrbušju luka rozetama. Na arhitravu leže osam visokih, ovalnih medalјona, iznad kojih se nalaze još četiri. U svima su prikazane i levo i desno scene Hristovog stradanja.

Molitva u Getsimaniji: Na ravnom tlu kleči Hristos sa pogledom u nebo. U smeđim i sivim oblacima se nalazi anđeo. U pozadini je naslikano gusto, nisko zelenilo.

Izdajstvo Judino: U centru visoka figura Hrista. Juda je prigrlio Hrista. U pozadini su vojnici i apostoli.

Hristos pred Pilatom: Desno sedi Pilat, na stolici postavlјenoj na četvrtasti podijum. Preko smeđe odeće ima crveni ogrtač. Pred njim stoji Hristos u crvenoj rizi. U pozadini su još dve, tri ličnosti.

Hristos vezan za stub: Pognutog tela, skoro je nag. Sa strane dva vojnika u tamnoplavoj i zelenoj odeći zamahuju štapovima prema Hristu.

Ruganje Hristu. Hristos sedi na stolici ogrnut crvenim plaštom. Oko njega se rugaju tri vojnika. Jedan mu stavlјa trnov venac na glavu.

Odvođenje Hrista: Hristos sedi pognute glave i vezanih ruku napred. Desno pored njega je vojnik u tamnoplavim čakširama, zelenoj tunici, smeđem panciru i crvenom ogrtaču. On odvodi Hrista. Zadnje četiri scene odigravaju se u enterijeru naznačenom visokim snažnim stubovima.

Hristos pred Pilatom: Levo sedi Pilat. Sluga mu prinosi posudu za pranje ruku. Desno je Hristos u crvenoj odeći vezanih ruku na leđima.

Nošenje krsta: Hristos u crvenoj odeći nosi teški krst. Desno pri dnu kleči jedna žena i drži dete, a nad njom čovek skoro nag, samo oko bedara ogrnut smeđom draperijom, goni batinom Hrista. Iza njega su vojnici sa koplјima.

Hristos pred sudijom. Hristos stoji ruku vezanih na leđima. Iza njega su vojnici. Sudija stoji pravo na dvostepenom podijumu. Prikazan je kao starac sede, velike brade, u ružičastoj donjoj odeći i beloj tunici.

Na glavi mu je kidar (polumesečasta kapa). Pred njim je bradati čovek u ružičastom kitonu i plavom himationu koji govori Hristu.

Hristos ponovo pred sudijom, koji sedi na prestolu i pruženom desnom rukom i nagnutim telom obraća se Hristu. Hristos stoji pred njim pognute glave i vezanih ruku na leđima. U pozadini su vojnici.

Nošenje krsta. Hrista vezanih ruku gone vojnici, a pored njega je Simon Kirinac koji nosi na ruci veliki krst.

Nošenje krsta. Hristos pada pod težinom krsta, lјudi i vojnici ga udaraju batinama.

Skidanje s krsta. Okrugla kompozicija u centru III zone. Figure su manje u odnosu na celu kružnu površinu. Kompozicija ne ispunjava prostor nego se dijagonalno pruža kroz površinu. Platno se spušta sa levog kraka, skroz nadesno, dole. Hristovo telo je povijeno. Noge mu lјubi jedna žena. Težinu tela uzima na svoje rame Jovan Bogoslov. Desno mu je klonula glava, a telo ispod pazuha uzima Josif. Levo, jedna osoba na merdevinama prihvata Hristovu desnu ruku, tek otkovanu sa krsta. Na kracima krsta dva čoveka pomažu spuštanje njegovog pogublјenog tela.

Raspeće. Figura skuplјenih i sastavlјenih kolena. Sa strane u ovalima je Bogorodica i Jovan Bogoslov.

Tumačenja: Isusovo pogublјenje je događaj koji se zbio u prvom veku, a tokom koga je Isus uhapšen, suđen, bičevan i konačno pogublјen, razapinjanjem na krst. Svi se ti događaji zajedno nazivaju se pasija ili stradanje Hristovo. Isus je pogublјen po naređenju Pontija Pilata, prefekta rimske provincije Judeje (od 26. do 36. godine). Hrist je umro razapet na krstu, što je bio jeziv i ponižavajući način kojim su Rimlјani kažnjavali pobunjenike. Optužba protiv Isusa (buntovnik, "kralј Jevreja") i njegovo pogublјenje bili su tipično rimski [73]. Rimske vlasti, stalno pripravne da primete i najmanji nagoveštaj rovarenja, surovo su ugušivale sve pokušaje protivdržavne aktivnosti. Isusovo razapinjanje je opisano u sva četiri jevanđelјa, kao i u nekim istorijskim tekstovima Isusovih savremenika, zbog čega se smatra stvarnim, istorijski dokumentovanim događajem.

Bogorodični tron - svečani severni sto sa ikonom za uspomenu na Majku Božju i Isusa Hrista. Ispod ove ikone je ikona ''Bekstvo u Egipat''Hrišćanska tradicija prikazuje da je Isus pogublјen na zahtev jevrejskih starešina, koji su njegovo učenje smatrali bogohulnim. Istorijski, izgleda da je Isus pogublјen kao potencijalni uzročnik nereda. Pošto su jevanđelјski opisi Isusovog hvatanja, suđenja i pogublјenja prožeti hrišćanskom teologijom, može se reći da je za istoričara gotovo nemoguće da rekonstruiše šta se zaista desilo. Jedno jeste sigurno, a to je činjenica da je razapinjanje na krst rimski način pogublјenja. U hrišćanskoj teologiji, Isusovo iskuplјivačko mučeništvo i smrt predstavlјaju temelј doktrine o spasenju. Hrišćani u Isusu vide mesiju i smatraju da je njegova smrt bila nužna za oprost grehova, na čemu se temelјi doktrina o pokajanju. Isus i njegovi sledbenici su napustili Galileju i krenuli na pashu u nekadašnju prestonicu Davidovog carstva u gradu Jerusalimu u Judeji. Najvero-vatnije s proleća 30. godine nove ere. Isus stiže u Jerusalim za vreme praznika Pashe, kojim se obeležava ranije oslobođenje Jevreja iz egipatskog ropstva i kada su političke i verske prilike bile napete. Jerusalim je u vreme praznika pashe bio krcat hodočasnicima, kojih je prema nekim procenama bilo između 300.000 i 400.000. Kada je ušao u grad, tvrdio je da autoritet koji pronosi dolazi od Boga, te su ga neki prepoznali kao mesiju, dugo iščekivanog oslobodioca. Isus je propovedao u Jerusalimu, i izazvao nemire u hramu. Doveo je u pitanje verski autoritet hrama, poremetivši tokove profitabilne trgovine koja se tamo odvijala tokom hodoćašća. On je govorio da će hram biti uništen i da od njega neće ostati “kamen na kamenu”. Događaji u hramu su privukli pažnju vlasti, jer su procenili da Isus apokaliptičnim govorima može lako zagrejati masu okuplјenu za praznike. Prema predanju, stariji pripadnici sveštenstva su ispitivali Isusa, ali je on njihov autoritet osporio, nakon čega je predat rimskoj vlasti, namesniku Pontiju Pilatu, koji ga je smatrao ličnošću koja donosi nevolјe. Isus je uhapšen ubrzo nakon nemira izazvanih u jerusalimskom Hramu. Uoči hapšenja ga je izdao jedan od njegovih učenika, Juda Iskariotski, što je potvrđeno u mnogim izvorima i smatra se verodostojnim događajem. Nije sasvim jasno kakve je informacije Juda mogao pružiti vlastima. Održavanje reda je bio jedan od primarnih zadataka jevrejskog Prvosveštenika, postavlјenog od rimskih vlasti, i kojima je za svaki veći izgred lično odgovarao. Naučnici smatraju da je Prvosveštenik, uz pomoć sadukejskih čuvara hrama uhapsio Isusa zbog izazivanja pobune i nereda, i predao ga rimskim vlastima. Jevanđelјa prenose da su se muški učenici razbežali usled hapšenja, te su Isusovom pogublјenju prisustvovale samo žene. Sva četiri kanonska jevanđelјa prenose da je Isus pogublјen na zahtev sanhedrina, a po naređenju Pontija Pilata. Marko i Mateja pominju dva odvojena suđenja, Luka jedno, a Jovan nijedno. Prema Talmudu, Ješu je imao pet učenika: Matai, Nekai, Netzer, Buni i Todah, koji su zajedno sa njim osuđeni na smrt od sanhedrina. Evanđelјe po Jovanu kaže da su glavni sveštenici sazvali savet sanhedrina da bi raspravlјali o opasnostima od nemira jer je Isusova popularnost rasla i privlačila sve veći broj lјudi u pokretu. Neki u masi su već proglasili Isusa za Mesiju - ''miropomazanog kralјa'' od koga su očekivali da oslobodi Izrael od stranog imperijalizma i obnovi jevrejsku državu. Jovan rekonstruiše raspravu u vezi sa Isusom ''Šta da činimo? ... Ako ga pustimo da ovako nastavi, mase mogu da mu izraze podršku kao novom jevrejskom kralјu, a Rimlјani će doći i uništiti i naše sveto mesto i naš narod''. Prvosveštenik Kaifa zalagao se da se uhapsi jedan čovek umesto da se ugrožava celo stanovništvo. Neki naučnici smatraju da je suđenje Isusu pred sanhedrinom izmišlјeno, ili da su bar dijalozi izmišlјeni, jer niko od Isusovih sledbenika nije prisustvovao suđenju da bi ga mogao preneti. Istoričari hrišćanske religije Fredriksen i Katspol dokazuju da se mnogi navodi iz jevanđelјa nisu mogli dogoditi. Prema jevrejskom pravu, sud nije mogao zasedati noću niti na glavne praznike. Isusova tvrdnja da je mesija, nije činila bogohulјenje. Optužbe protiv Isusa koje jevanđelјa navode nisu povlačile smrtnu kaznu prema jevrejskom pravu. Čak i da je Isus osuđen na smrt od sanhedrina, kazna bi bila smrt kamenovanjem (kao u slučaju Stefana Prvomučenika i Jakova Pravednog), a ne raspećem. Jevrejski istoričar Josif Flavije smatra ''Pilat, pošto je saslušao optužbe najuglednijih lјudi među nama ... osudio ga je na raspeće'' [72]. Nema sumnje da je Isus pogublјen po naređenju Pontija Pilata, prefekta rimske provincije Judeje. Umro je razapet na krstu, što je bio najbrutalniji način kojim su Rimlјani kažnjavali pobunjenike. Istoričar Meri Smolvud ističe da je hvatanje i ubijanje izazivača nereda, naročito onih koji su započinjali javne demonstracije, bila rutinska praksa za rimske snage stacionirane u Judeji. U toku prvog veka Rimlјani su uhapsili i razapeli na krst hilјade Jevreja optuženih za rovarenje, često, kako kaže Filon, bez suđenja. Naučnici zaklјučuju da je Pilat pogubio Isusa kao javnu smetnju, verovatno u saradnji sa lokalnim jevrejskim vlastima. John Dominic Crossan ističe da je učestala upotreba reči “kralјevstvo”, odnosno “carstvo”, sama po sebi na Isusa skrenula pozornost rimskih vlasti, i da je svaki govor o obnovi jevrejske monarhije smatran pobunjeničkim pod rimskom okupacijom. Rimlјani su, izgleda, smatrali Isusa prevratnikom, jer su na njegov krst stavili natpis sa optužbom ''Kralј judejski''. Prema predanju, Isus je predvideo svoju smrt. Iako se čini da ju je naslutio kada je krenuo u Jerusalim, reči kojima detalјno predskazuje svoju sudbinu mogu biti i naknadni dodatak hrišćanskih pisaca, onda kada se sve već završilo. Biblijski prikazi se donekle razlikuju u opisu Isusove smrti. Lukin opis Isusovog idlaska u smrt miran je i kontrolis, sa poverenjem u volјu svog Oca do samog kraja. Proučavaoci primećuju da je Luka mogao da stvori takvu Isusovu sliku samo uklanjanjem onog predanja iz svog izvora (tj. Evanđelјa po Marku), koje joj se suprotstavlјa. Dok Lukin izvor pokazuje Isusa kako se u patnji moli u vrtu. Luka je potpuno preoblikovao tu scenu da bi pokazao smirenog Isusa koji se suočava sa smrću. Mišlјenja su da je Isus na kraju prebijen, ismevan, a napustili su ga i zaboravili ne samo učenici, već na kraju (prividno) i sam Bog.

Bekstvo u EgipatNa samom kraju, on glasno izgovara "Moj Bože, moj Bože, zašto si me i ti napustio?, zatim krikne i umre (po Marku). U Lukinoj priči, Isus pokazuje da i dalјe kontroliše situaciju, pun pouzdanja u dobrog Oca, pouzdanja u sudbinu, brižan za druge. Dok ga prikivaju na krst, on se moli Bogu: "Oče, oprosti im, jer ne znaju šta čine" ('Lk. 23:34). Ovo je, svakako. jedna od najpotresnijih i opominjujućih rečenica zabeležena u lјudskoj civilizaciji. I najizražajnije od svega, umesto da na kraju vapijući krikne zašto su ga napustili. Lukin Isus, u punom poverenju predaje svoju dušu volјenom Ocu ''Oče, u tvoje ruke predajem svoj duh" (Lk. 24:46). Ni u jednoj tački Lukine priče o stradanju Isus ne gubi se kontrola, niti je ikad bio u dubokoj i iznurujućoj strepnji za svoju sudbinu. Nemački filozof Fridrih Niče smatra da Isusovi učenici nisu mogli da "oproste tu smrt", neočekivanu, sramotnu smrt na krstu, koja je uglavnom bila namenjena ološima, razbojicima ili ubicama.

Bogorodični tron. Po opštoj koncepciji slikarsko rešenje je klasično, kao i u drugim mestima gde je radio Nikola Aleksić. Bogorodica je predstavlјena u sedećem položaju, dok je mali Hristos stoji na levoj nozi. Ona ga pridržava obema rukama. Nјegova halјina je svetloružičasta, himation tamnoplav, a maforion smeđežut. Struktura svetla prikazuje da je samo Bogorodičin himation tamne boje.

Bekstvo u Egipat: Ispod Bogorodičinog trona nalazi se elipsasta ikona (sl. 32.4). Magare vodi Josif, prikazan je u profilu. Na magaretu je Bogorodica, jaše na ženski način. Na nebu i nad zemlјom lete anđelčići kao pratioci i vodiči. U dalјini, desno, je egipatski pejsaž, piramide i palme. Sa leve strane je zelenilo. Nebo je ružičasto, Bogorodičina odeća je, takođe, ružičasta, gornja tamnoplava, dok je Josifov himation smeđ. Sav kolorit je pretežno dat u smeđim-oker tonovima.

Tumačenje: Istočni mudraci-zvezdari poklonivši se Gospodu u Vitlejemu, uputiše se po preporuci anđela drugim putem ka domovini svojoj. I Irod opaki car u misli poklati svu decu u Vitlejemu. Vide Bog tu nameru Irodovu, pa posla anđela svoga i uputi ga Josifu. Anđeo se Božji javi Josifu u snu i zapovedi mu, da uzme mladenca i mater njegovu i da beži u Misir.

Ikonom Majke Božje i Isusa Hrista u bororodičinom tronuJosif tako i postupi. Uzevši božanskog mladenca i mater njegovu presvetu Bogorodicu Mariju, on se uputi prvo u Nazaret (Lk. 2, 39), gde uredi svoje domaće stvari, i uze sobom sina svog Jakova, pa onda odoše u Misir (Mt. 2, 14). I tako se ispuniše reči proročke "Gle, Gospod sedeći na oblaku laku doći će u Misir" (Isa 19, 1). U starom Kairu i danas pokazuju pećinu, gde je živela sveta porodica, a u selu Matarea, blizu Kaira, ukazuju na drvo, pod kojim se odmarahu Presveta Bogorodica s Gospodom Isusom, kao i čudotvoran izvor vode pod tim drvetom. Proživevši nekoliko godina u Misiru, sveta porodica vrati se po naređenju angela Božjeg opet u Palestinu. I tako se ispuni drugo proročanstvo: "Iz Misira dozvah sina svojega" (Os. 11, 1). Irod beše umro, a na njegov krvavi presto sede dostojni mu po zlu sin Arhelaj. Čuvši Josif, da Arhelaj caruje u Jerusalimu, uputi se u Galileju, u svoj grad Nazaret, gde se nastani u domu svome. Galilejom tada vladaše drugi sin Irodov, Irod mlađi, koji beše nešto blaži u zlu od svog brata Arhelaja. Srpska pravoslavna crkva slavi ovaj praznik 26. decembra po crkvenom, a 8. januara po gregorijanskom kalendaru.

* * *

Napomena: Ovaj tekst, ili jedan njegov deo, je preuzet iz Ohridskog prologa Nikolaja Velimirovića.

O gradu