Zaključci

Iz svega iznetog može se izvući nekoliko generalnih zaklјučaka:

1. Plivanje i vaterpolo u Novom Bečeju su osnovali i nekoliko decenija vodili: zalјublјenici uTisu, entuzijaste, humanisti i lјubitelјi sportova na vodi.

2. Takvi su bili rukovodioci raznoimenih klubova i sekcija: Zigler Maks, Rada Aćimov - "Bakar", M. Nešić, R. Ivanić, 3. Rauški, Vladimir Davidović, Dušan Tikvić i M. Kiselički.

3. Najznačajniji osnivači i organizatori ovog sporta bili su: Oto Kinezl, Imre Kelemen, braća Sauer, Stevan Kiurski, Branislav Kiselički, Imre Farkaš, braća Ivanić, braća Kiselički, braća Marić, braća Berbakov...

Najistaknutiji od njih svakako su bili: Imre Kelemen, Branislav Kiselički, Stevan Kiurski, Radomir Ivanić, Milorad Berbakov, Vladimir Davidović, Milorad Kiselički i Zlatoje Marić.

4. Osnovni akteri svih sportskih događaja bili su:

- Plivačice: Ilona Šafranj, Roza Šafranj, Smilјa Mlešev, Mandika Gulović, Olga Marticki, Lj. Padežanin, Nada Ćeremov, B. Boberić, Nada Aracki, Mira Glumac, M. Stajić, Dubravka Nešović, A. Bukinac, J. Bukinac, Mirjana Stajić, Olivera Tolmačev, Nada Vukčević, Marica Štebkić, Smilјa Lazarervić, Beba Belјuc, Vera Stambolić, D. Stanbolić, Cica Dragić i Smilјa Dobožanov.

- Plivači i vaterpolisti: Flahbart Tihomir, Kinezl Oto, Kelemen Karolј, Kelemen Imre, Velјača Ivan, Hafner Bela, Sauer Pavle, Sauer Jovan, Sendi , Janković Bogdan, Krstić Šaca, Bergl Herman, Bergl Aleksandar, Brikner Đerđ, Vukov K. Gulović Aleksandar, Ivanić Radomir, Ivanić Dušan, Kiurski Stevan, Kiselički Branislav, Marčić Aleksandar, Nićin Vasa, Nićin Milan, Tolmačev Zvonko, Farkaš Imre, Hafner Bela, Rigo Feri, Pibika Jankovbić, Cvejin Dušan, Sava Ivanić, branislav Vojnov, Vladimir Davidović, Antal Šari, Milivoje Marić, Stojan Tašin, N. Novikov, Zlatoje Marić, Sava Petraški, Ivan Kovačev, M. Matić, Milorad Berbakov, Tomislav Acković, Karlo Štaud, Aca Krivošija, Živorad Berbakov, M. Gurjanov, M. Jakšić, P. Merkulov, Ivan Glavaški, Bata Bođul, Lacika Kiš, S. Mićin, Srđan Mašić, Dušan Rakić, Ilija Kovačev, Nebojša Vlaškalić, Miša Vrebalov, Jager Stevan, Mamula Zoran, Dragan Jovanović i Hajdu Karči.

Najbolјi od pomenutih, svako u svoje vreme, svakako su bili: Karolј Kelemen, Stevan Kiurski i Sava Ivanić.

5. Treninge su sa promennjivim uspehom vodili kvalifikovani treneri i amateri. To su bili:

- Kvalifikovani: Herman Bergl, Stevan Kiurski, Radomir Ivanić, Sava Ivanić, Tomislav Acković...

- Amateri: Karolј Keleman, Stevan Kiurski, Milorad Berbakov, Vladimir Davidović, Ivan Jagodić...

6. U vremenskom razdoblјu od oko 60 godina, razvoj plivanja i vaterpola u Novom Bečeju nije bio ravnomeran već je imao svoje velike padove i uspone. Najveći usponi su zabeleženi: 1934 i 1935., zatim 1942. i 1943., potom od 1949. do 1963. godine. U ovom periodu od 14 godina, uspon je trajao do 1954. Potom je sledio veliki pad do 1959. a zatim najveći uspon koji je trajao do kraja 1963. godine. Posle toga je nastupio pad i potpuni prestanak stručnog i sistematskog rada na dalјem unapređivanju plivanja i vaterpola.

U sportskom smislu, najviši domet postignut je 1959. ulaskom u Republičku ligu a najbolјi uspeh postignut je 1962. osvajanjem drugog mesta u njoj. U društvenom i kulturnom, najviši nivo je postojao u vremenu pre Drugog svetskog rata, kada je Novi Bečej bio sastavni deo osnivača i elite ovih sportova u našoj zemlјi.

Najbolјa ekipa bila je sastavlјena od sledećih igrača: S. Ivanić, Ž. Berbakov, M. Kiselički, Z. Marić, I. Kovačević, M. Matić, P. Sauer, P. Fa i I. Glavaški.

Sa negovanjem plivanja se prestalo 1958. do tada, najbolјi plivači su bili: I, Kelemen, S. Kiurski, O. Tolmačev, S. Ivanić i N. Vukčević.

7. I pored činjenice da na Tisi nije moglo ili nije htelo da se izgradi igralište po postojećim propisima za igranje vaterpola i pored toga što je Banja bila najracionalnije rešenje, premeštanje vaterpola na Banju je bilo fatalno po njegov dalјi razvoj.

Na Banji niko nije posmatrao treninge. Veoma mali broj dece i omladine je izrazio interes da se uklјuči u trenažne procese a publika na utakmicama bila je iz grada. Veoma mali broj građana iz tog kraja je znao da pliva a niko se nije ni kupao u Banji. Ona je služila za bacanje đubreta, tek oštenjenih kučića, mačića, raznih crkotina i njima sličnog odpada. Taj kraj oko jezera nije privlačio ni decu ni omladinu, ni odrasle građane Novog Bečeja. Zamisao a kasnije i odluka da se plivanje i vaterpolo premesti u ambijent koji nikog ne privlači bila je velika greška i veoma kobna po dalјi razvoj plivanja i vaterpola u Novom Bečeju.

8. Gašenje ovih sportova je, pre svega, bila posledica negativnog stava političke elite i društvene sredine prema njima.

9. Zbog predhodno iznetog, najbolјi su ili napustili sport ili su nastavili da se bave njim u sredinama koje su imale više razumevanja za njih a drugi su digli ruke.

10. Ako se želi dati realna ocena uloge i značaja plivanja i vaterpola u novobečejskoj sredini, onda se mora, pre svega, uzeti u obzir činjenica da je sport za protekli period doživeo neslućeni razvoj i napredak. Plivanje i vaterpolo su od sezonskog došli na nivo konfornog sporta. Od nivoa delatnosti koja je bila deo opšte kulture, humanosti i društvene delatnosti do totalne pripadnosti vrhunskom biznisu. U tom slučaju, uloga i značaj pomenutih sportova u Novom Bečeju, bio je veoma veliki i značajan, kako za prvi period njegovog razvoja tako i za razvoj društvene sredine. Međutim, zahvalјujući stavovima političke elite i društvene sredine oni nisu mogli ući u drugi period razvoja i sasvim prirodno da su 1991, nestali sa društvenog horizonta Novog Bečeja.

Takođe treba reći da je vremenski raspon u kome su negovani ovi sportovi, prelazno doba iz romantizma u realizam, od iluzija do stvarnosti, kada se odbacuju mnoga stara a prihvataju mnoga nova razmišlјanja i donose odgovarajuće odlike. Zbog toga, prilikom davanja bilo kakve ocene o ovoj studiji i to treba imati na umu.

Ovaj rad je zbog toga posvećen sportovima na vodi a posebno plivanju i vaterpolu kada su oni bili sastavni deo opšte kulture, humane i društvene delatnosti čoveka kao društvenog bića, koje je imalo želјu i potrebu da živi u skladu sa prirodom. Sport bi trebalo da bude u skladu sa teorijom i naukom o fizičkoj kulturi po kojoj bi prirodna kretanja čoveka trebala da budu usklađena sa njegovim potrebama i mogućnostima. Današnji sport, daleko je od toga. On je današnje sportiste pretvorio u moderne gladijatore, koji, istina, ne moraju kao ulog da daju svoj biološki život ali zato moraju po cenu svog opstanka svojim poslodavcima (finansijerima) svakodnevno zarađuju velike pare. Ko to ne može on otpada. Doći će drugi. Važan je samo novac. Sportista vredi samo onoliko koliko poslodavac može da zaradi na njemu. Po teoriji fizičke kulture, život čoveka treba uskladiti sa prirodnim zakonima kretanja čoveka, među koje spada i plivanje. To je svakako u totalnoj suprotnosti sa zakonima fundamentalnih nauka po kojim, Prirodu trba savladati, radi eksploatacije njenih resursa i na taj način omogućiti progres, koji, na žalost, vodi čovečanstvo ka njegovom nestanku. Mada svako pametan zna, da je to nemoguće, ipak se čine veliki napori da se to ostvari. Na njihovu žalost, to se neće nikada dogoditi iz prostog razloga što jedna primitivna vrsta ne može savladati moćnu Prirodu. I tako će na snazi ostati jedini prirodni zakon koji važi i za čoveka, sve se u Prirodi mora prilagođavati prirodnim zakonima ako se oni naruše, nastaju katastrofe i kataklizme za koje nije ona kriva. U istoriji lјudske civilizacije priroda je sedam puta bila prinuđena da pokaže svoju moć, nadamo se da je ova civilizacija neće naterati da načini osmo ledeno doba.

U skladu sa predhodnim, vrhunski sport sve više gubi humanu dimenziju. Davno je prestao da bude lјudska potreba, igra, zabava, nadmetanje i sve više vodi ka bezumlјu. Cilјevi vrhunskog sporta su nesagledivi i sve manje humani a očigledno je da vode ka stvaranju nove vrste čoveka-nadčoveka, što se nikada neće dogoditi jer Priroda to neće dozvoliti. Ako se to ipak dogodi, svemoćna Priroda će izazvati osmo po redu ledeno doba i sve će krenuti iz početka.

paypal PNG24
ako želite da podržite razvoj sajta donacijom

Da li ste znali...

da je prvu fudbalsku loptu u Novi Bečej doneo, Vladislav-Lacika Kostović  iz Londona, osamdesetih godina XIX veka?