Diskusija

Generacije koje su stvarale i održavale plivanje i vaterpolo u Novom Bečeju bile su:

PRVA GENERACIJA (od 1934. - 1939. godine)

- Osnivači, rukovodioci i organizatori: Kinezl Oto, Kelemen Imre i braća Sauer.

- Kvalifikovani trener: Bergl Herman.

Takmičari: O. Kinezl, I. Kelemen, T. Flajhbart, K. Kelemen, I. Veljača, B. Hafne, P. Sauer, J. Sauer, I. Senci, B. Janković, S. Kiurski, Š. Krstić, V. Bojić, I. Šafranj, R. Šafranj, S. Malešev, M. Gulović.

DRUGA GENERACIJA (od 1939. - 1944. godine)

- Osnivači, rukovodioci i organizatori: Stevan Kiurski, Branislav Kiselički, Farkaš Imre i Rada Aćimčev "Bakar".

- Kvalifikovani trener: Bergl Herman i Stevan Kiurski

- Takmičari: Bergl, X. Brikner, Đ. Vukov, K. Gulović, R. Ivanić, D. Ivanić, S. Kiurski, B. Kiselički, I. Farkaš, B. Hafner, V. Nićin, P. Džigurski

TREĆA GENERACIJA (od 1939. – 1944 godine)

- Rukovodstvo isto kao u predhodnoj generaciji.

- Trener: S. Kiurski.

Takmičari: A. Marčić, M. Nićin, Z. Tolmačev, D. Cvejin, F. Rigo, M. Rackovan, B. Padežanin, S. Janković, R. Miloradović, B.Miloradović, I. Janković, Ž. Simić, B. Kiselički, A. Berbakov, O. Marticki, J. Padežanin, N. Ćeremov, B. Boberić, N. Aracki, M. Glumac, M. Stajić, D. Nešović, A. Bukinac, J. Bukinac, M. Stajić, O. Tolmačev, V. Nikolić, Ž. Boškov, A. Janković, B. Kečkeš i dečaci: B. Vojnov, braća Žarin, braća Simić, Đ. Marić A. Cuka, S. Ivanić, braća Miloradović,...

ČETVRTA GENERACIJA (od 1948. - 1957. godine)

Osnivači, rukovodioci i organizatori. R. Ivanić, M. Nešić, I. Jovanović.

- Treneri: R. Ivanić, S. Ivanić, T. Acković, I. Jagodić,...

- Takmičari: R. Ivanić, A. Marčić, Z. Tolmačev, B. Kiselički, A. Šari, B. Vojnov, V. Davidović, M. Marić, S. Tašin, S. Ivanić, D. Novikov, D. Perović, M. Berbakov, M. Gurjanov, P. Merkulov, M. Jakšić, B. Miloradović, K. Štaud, T. Acković, M. Števkić, B. Beljuc, N. Vukčević, S. Lazarević, V. Stanbolić, D. Stanbolić...

Od sezone 1954. prestalo se sa sistematskim i stručnim radom. Nastupila je „Menadžersaka era" koja je trajala sve do sezone 1961. Mada sa stručne tačke gledišta takav način rada nema nikakvo opravdanje, sa društvenog ima, jer na taj način je nastavlјena tradicija okuplјanja omladine na Tisi i bavlјenje plivanjem i vaterpolom. Za taj rad je najviše zaslužan M. Berbakov.

Posle 1959. vaterpolo se iz tehničkih razloga premešta na „Banju". Neguje se samo vaterpolo jer za plivanje u Banji nije bilo interesovanja. Tu se formira peta generacija.

PETA GENERACIJA (od 1958. - 1963. godine)

- Rukovodioci, organizatiri: V. Davidović, D. Tikvić... B. Ćurčić...

- Treneri: I. Jagodić, S. Ivanić, T. Acković...

Takmičari: S. Ivanić, Ž. Berbakov, M. Kiselički, V. Davidović, P. Sauer, I. Kovačević, Z. Marić, M. Matić, P. Fa, I. Glavaški, Bata, Bođul, Karči.

Sa ovom generacijom nastupio je najveći uspon novobečejskog vaterpola. Bili smo u vrhu Republičke lige. Trebali smo da budemo prvi i uđemo u Drugu saveznu ligu. To se, iz već opisanih razloga nije dogodilo i kako to obično biva, posle velikog uspona sledi veliki pad. Posle 1963. praktično prestaje planski, sistematski i stručni rad na negovanju i unapređivanju plivanja i vaterpola u Novom Bečeju. Najbolјi igrači su ili prestali da se bave sportom ili su se razišli po belom svetu. Tako je posle sezone 1962. S. Ivanić iz već pomenutih razloga, prestao da da se bavi sportom a posle 1963. ekipa se potpuno raspala. Najveći broj igrača je prešao u „Odred" iz Kikinde i omogućio pomenutom da već iduće godine postane prvak Srbije a 1967. uđe u Drugu saveznu ligu za šta je najveću zaslugu imao Ž. Berbakov, najbolјi golgeter kvalifikacionog turnira. To su bili sledeći igrači: Z. Marić, M. Kiselički i Ž. Berbakov. P. Sauer je prešao u „Mornar" iz Novog Sada, I. Glavaški je nastavio da igra vaterpolo u „Partizanu" iz Beograda a P.Fa u „Proleteru" iz Zrenjanina.

Premeštanje na Banju je je bila kobna greška. Na Banji niko nije posmatrao treninge. Veoma mali broj dece i omladine je izrazio interes da se uklјuči u trenažne procese a publika na utakmicama bila je iz grada. Veoma mali broj građana iz tog kraja je znao da pliva a niko se nije ni kupao u Banji. Ona je služila za bacanje đubreta, tek oštenjenih kučića, mačića, raznih crkotina i njima sličnog odpada. Taj kraj oko Jezera nije privlačio ni decu ni omladinu, ni odrasle građane Novog Bečeja. Zamisao a kasnije i odluka da se plivanje i vaterpolo premesti u ambijent koji nikog ne privlači bila je velika greška i veoma kobna po dalјi razvoj plivanja i vaterpola u Novom Bečeju.

Nastupio je selektorski način rada. Naime, nestalo je zalјublјenika i entuzijasta za rad na dalјem razvoju vaterpola i plivanja pa su neki, bivši igrači da bi zadovolјili svoje neostvarene ambicije, svake sezone dva puta godišnje sastavlјali ekipu i prijavlјivali je za odgovarajuće takmičenje. Taj posao im nije bio mnogo težak jer je bilo mnogo dece koja su završavala vaterpolo škole, po našim vodećim vaterpolo klubovima, bez ikakve perspektive da zaigraju za prvi tim pa posle završene škole nisu imala gde da igraju. Naravno to je bio obostrano nehuman postupak. Međutim tu se ništa nije moglo učiniti. Sport je već davno izgubio svoju humanu komponentu. Ipak,na taj način su produžili igranje vaterpola u Novom Bečeju sve do 1991. godine, ali, to je bila njegova, “labudova pesma". Za ovakav način rada najzaslužniji je Z. Marić.

Zadnji pokušaj da se oživi plivanje na Tisi, učinio je, ko bi drugi do Braša Ivanić, 1977. godine ali to je bio zadnji trzaj "mrtvaca." Braša se 1976. vratio iz Francuske i odmah počeo da radi na okuplјanju dece i omladine, želјne da se bave plivanjem i vaterolom. Prema kazivanju, njegovog najbonjeg učenika Srđana Mašića, prvi čas je izgledao ovako: "Braša nas je okupio kod velike topole na obali Tise, ispod Manastira i počeo ovim rečima: "Deco ja sam vas okupio da vas naučim plivanju i vaterpolu. Za ovaj posao su neophodni: jedan veliki magarac i mnogo malih magaraca. Ja sam veliki magarac a vi ste mali magarci. Ja sam spreman a vi? Deca su u glas odgovorila: i mi smo! Onda krenimo."

I, Braša je krenuo. Naoružan neviđenim entuzijazmom, lјubavlјu, stručnim znanjem i pedagoškim talentom, uspeo je da ponovo oživi plivanje i vaterpolo u Novom Bečeju. Pošto se tada već uveliko taj rad odvijao u zimskim bazenima, Braša je uveo rad na suvom a jednom mesečno se treniralo u bazenima Bečeja i Beograda.

U leto 1977. napravlјeno je peto po redu plivalište na Tisi, ovog puta od čelika. Plivalište je, zapravo bilo idealno u datim okolnostima i uslovima. Međutim, rad je trajao još nekoliko godina, ali se zbog nerazumevanja sredine, vrlo brzo ugasio. Ostala je još samo "Brašina" generacija, koja ga se još uvek seća kao svog omilјenog učitelјa. To su bili: Srđan Mašić, Dušan Rakić, Ilija Kovačev, Nebojša Vlaškalić, Miša Vrebalov, Jager Stevan, Mamula Zoran, Dragan Jovanović, Hajdu Karči, Smilјa Dobožanov, Cica Dragić.

Ovo je zadnja generacija koja je negovala plivanje. Posle nje, negovanje plivanja se napušta i vodi se briga samo o vaterpolu.

Posle treće generacija briga o plivanju prestaje a vaterpolo počinje da gubi u zamahu. Razloga za to ima više:

Posleratnu, političku elitu, Novog Bečeja, činili su građani koji nisu odrasli u Novom Bečeju, koji nisu imali isti afinitet prema Tisi i sportovima na vodi, kao novobečejci. Generalni politički stav prema razvoju sportu je bio pozitivan ali i rangiran. Prednost je davana onim sportovima koji su bili popularni kod radničke omladine i naroda uopšte. Plivanjem i vaterpolom se bavila školska i studentska omladina, zbog čega su ovi sportovi bili drugorazredni u planiranju i investiranju države u kojoj je radnička klasa bila na vlasti.

Ilustrativni primer za predhodno a odgovarajuće predmetu ovog rada neka posluži sledeća anegdota. U to vreme se u Novom Bečeju pričalo kako je prvi čovek, svemoćni Sekretar Komiteta KPJ-u Mićko rekao:"Onaj Ivanić hrani svoje plivače čokoladom, dok radnička omladina nema hleba da jede. "On je to rekao iz političkih i demagoških razloga, mada je dobro znao da su fudbaleri večeravali u „Jadranu" uz obavezan aperitiv , koji se završavao špricerima. Ali to nije bilo važno, jer fudbal je spadao u prioritetne sportove a većina igrača je pripadala radničkoj omladini. Tako na kraju ispada da je u to vreme za sportiste bilo bolje da piju špricere nego da jedu čokoladu.

Novi Bečej je previše mala i beznačajna sredina, da bi mogla da utiče na opšte društvene standarde jedne države. U tom slučaju, takvim sredinama se prepušta da brinu "sami o sebi". Društvena sredina, generalno nije prihvatala nikakve promene i progres van domašaja svojih interesa. Ona se čvrsto držala ukorenjenih principa koje ni danas ne želi da menja. Nјom još uvek vladaju načela: "Obećaj, udaj pa nedaj", "Koga moraš moliti, njega nemoj srditi.", "Jednu manje

Sava Lekić, moj deda, dođoš, ostavši udovac sa jednim ženskim detetom, rešio je da se treći put oženi. Pošto je bio lep i zgodan čovek , to mu nije bilo teško. Ali, on je želeo bogatu, sa velikim mirazom, kao što mu je bila i prethodna žena. Priliku je brzo našao u Vranjevu. Uz lepa obećanja, video je svetlu budućnost i oženio se sa Jelom Kikić iz čuvene i prebogate porodice. Međutim, kao dođoš, nije znao za čuvena vranjevačka načela, i naravno, miraz nije nikad dobio.

stićeš dalje. "Nema leba bez motike." "Ako ga ne možeš pobediti, njega možeš, do mile volje, olajavati". Ili, ona čuvena, Deda Jocina: "Ženo! sipaj vode, idu gosti". Iako su artejski bunari davno iskopani, jedan deo stanovništva, bliži Tisi i dalje je pio isklјučivo tisku vodu i kuvao jela u njoj.

Gruja Pavlović, moj tetak, pušio je isklјučivo švercovani duvan, pio rakiju dudaru, koju su zvali prdara, jeo isklјučivo vilјuškom a nije imao ni jedan zub. Kad smo ga pitali: “Tetak kako jedeš meso kad nemaš zube"? Odgovor je bio veoma kratak: “Tutam". Čitavog života je pio samo Tisku vodu. U njegovoj kući se kuvalo samo u tiskoj vodi a artejskm bunar im je bio na oko 5 do 6 m od kuće. ŽIVEO JE 95 GODINA.

Zanatlije, kao veoma značajan društveno ekonomski faktor, takođe su bile veoma konzervativne. Malo je njih mislilo kao moj Baba:

"Najbolјi je majstor čiji šegrti postanu bolјi majstori od njega. "Većina je imala drukčije mišlјenje: “Očin, ako ih ja naučim da budu bolјi majstori od mene, šta ću ja onda raditi?"

Posle rata nije izgrađen bazen jer za takav poduhvat nije bilo razumevanja društvene sredine. Međutim izrađen je kanal DTD i još važnije, brana na Tisi, koja je smanjila brzinu toka Tise a time pobolјšala uslove za treniranje plivanja i igranja vaterpola na Tisi. U vezi sa tim 1976. stvoreni su uslovi za negovanje plivanja i vaterpola na kanalu, no, i pored toga nekih većih pomaka na razvoju tih sportova nije bilo.

Takav, generalni stav prema društvenim promenama, izazvao je veoma pogubne efekte na entuzijaste i zalјublјenike u Tisu i sportove na vodi. Novi Bečej nije bio u stanju da prati savremena kretanja u sportu. Plivanje se ugasilo 1958. A vaterpolo već posle 1963 godine. U međuvremenu uloga naše zemlјe se promenila. Od potpuno anonimne sportske nacije postali smo sportska velesila, sa najvećim doprinosom razvoju plivanja a naročito vaterpola u svetu. Naše prve komšije starobečejci, na samom početku su bili daleko iza nas a postali su prvaci sveta. Sada imaju otvoreni i zatvoreni bazen i dva vaterpolo kluba.

Generalnu ocenu o plivanju i vaterpolu u Novom Bečeju sa današnjih pozicija deško je dati. Da bi se ona ipak dala moraju se uzeti u obzir dva vremenska aspekta. Vreme kada su ovi sportovi bili sezonski i amaterski. Kada su pripadali opštoj kulturi i vreme konfornog i moćnog profesionalnog, koji pripada vrhu svetskog biznisa. Naravno, realna ocena o predmetu ovog rada, može se dati samo sa prvo pomenutog aspekta, jer u protivnom, ceo pokušaj bi se mogao oceniti kao uzaludan i beznačajan.

Dakle, za ono vreme, napori novobečejaca da neguju plivanje i vaterpolo bili su veoma značajni i korisni za društveni i kulturni razvoj, ne samo svoje sredine već i mnogo šire. U vremenu pre Drugog svetskog rata, od 25 urbanih sredina na rekama, kanalima i jezerima Vojvodine, koje su bile iste ili veće od Novog Bečeja samo su se u njih 6 negovali ovi sportovi. Samo ovaj podatak Novi Bečej svrstava u začetnike i elitu ovih sportova, ne samo u Vojvodini već i u celoj Kralјevini.

Slično stanje je bilo i posle rata, sve do neke 1965. godine. Za vreme okupacije negovanje ovih sportova je dostiglo vrhunac i posle fudbala bilo je najpopularnije i najmasovnije. Taj nivo je zadržan sve do 1963. zatim sledi veliki pad i tavorenje sve do 1991. kada se prekida svaka aktivnost.

U priolog predhodnom neka posluže i sledeća dva ilustrativna podatka koja, verovatno za većinu neće biti od značaja ali za nas učesnike tretiranih zbivanja predstavljaju suštinu društvenih i kulturnih uticaja pomenutih sportova na novbobečejsku sredinu: Pre desetak godina, Verica Dacić, Direktor biblioteke, upoznala me je sa svojom majkom. Posle mog predstavlјanja ona mi je odgovorila: "Pa ja tebe znam. Ti si bio veliki plivač." I drugi primer. Pre nekoliko godina, tada već svetski poznati slikar Janoš Mesaroš, koga smo mi zvali Janči, koji se nije bavio plivanjem već fudbalom, gostovao je na TV Bograd, kada je govorio o Novom Bečeju, između ostalog, doslovno je rekao: "To je bilo vreme kada se u Novom Bečeju plivao beterflaj". Mislim da ova dva stava dovolјno govore o svemu do sada pomenutom i samo zbog njih vredelo je utrošiti truda za ovaj rad.

U periodima uspona stručni i igrački kadar dostigao je nivo Druge savezne lige, što je za uslove u kojima se razvijao, bila „puna kapa." Neka za predhodno datu ocenu, posluže sledeći primeri: Kikinda je svoj plivački klub osnovala 1951. godine, 20 godina kasnije od nas a već 1964.

A već 1964. osvojila prvenstvo Srbije i posle trogodičnjeg, uzastopnog držanja osvojene titule, 1967. ušla u Drugu saveznu ligu, 1985. samo iz tehničkih razloga nije ušla u Prvu saveznu ligu. Ovaj vratolomni uspeh pratila je adekvatna podrška društvene sredine i materijalna baza, otvaranjem otvorenog a potom i zatvorenog olimpijskog bazena. Tom uspehu značajno su doprineli igrači Novog Bečeja: Ž. Berbakov, M. Kiselički i Z. Marić. Žiku Berbakova je kao najzaslužnijeg igrača za ulazak „Odreda" u Drugu saveznu ligu već iduće godine"kupila" Beogradska „Zvezda".

S. Ivanić je pre nego što je doveo "Jedinstvo" na pomenuti nivo, već bio poznati vaterpolista i trener. Počeo je 1949. Sa plivačima i vaterpolistima Novog Bečeja. Trenirao je plivače i vaterpoliste pulskog garnizona i 1954. na prvenstvu JRM osvojio drugo mestu u plivanju a njegova vaterpolo ekipa je osvojila prvo mesto. Uperiodu od 1955. do 1958. igrao je i trenirao plivače i vaterpoliste „Bečeja" a 1959. i 1960. trenirao plivače „Neptuna" iz Celja i stvorio Danijela Vrhovšeka omladinskog prvaka Jugoslavije na 100 m leđno, kasnije najbolјeg leđaša u državi i učesnika dve Olimpijade.

paypal PNG24
ako želite da podržite razvoj sajta donacijom

Da li ste znali...

da je unuk, pisca Lava Tolstoja, Vladimir, živeo i radio u Novom Bečeju tridesetih i početkom četrdesetih godina XX veka, sve do kraja II svetskog rata?