Vreme posle rata

Kraj okupacije i oslobođenje, akteri ove monografije su dočekali na raznim mestima i funkcijama. S. Kiurski i B. Kiselički su otišli na dalјe školovanje D. Tolmačev je postao šef novobečejske policije a V. Nićin društveno politički radnik. R. Ivanić, D. Ivanić, A. Marčić, Rackan... otišli su na sremski front da mrskog neprijatelјa oteraju sa naše teritorije i oslobode zemlјu. Braša je služio u avijaciji, posle sremskog fronta je bio prekomandovan u Skoplјe, gde je ostao do jeseni 1948. godine. Duša je služio u artilјeriji, na sremskom frontu se razboleo od trbušnog tifusa i po izlečenju, privremeno je demobilisan. Marčić i Rackan su postali oficiri.

Nepobediva štafeta 4 puta 50 m mešovito. Rekorder zrenjaninskog podsaveza, s leva na desno: R. Ivanić (Trener), B. Vojnov (leđno), A. Marčić (prsno), S. Ivanić (beterflaj), Z. Tolmačev (slobodno), Savezni sudija S. Stojanović i najbolјa plivačica treće generacije N. Vukčević. Slikano na improvizovanom plivalištu od drveta od koga se u prvom planu vidi deo startnog bloka a u pozadini deo garderobe

Za to vreme Tito se borio za vlast i osvojio je. Kralјu je bio zabranjen povratak u zemlјu. Stvorena je Demokratska federativna Jugoslavija.

Hrvati i Slovenci su dobili sve što su tražili. Srbija je ostala bez Makedonije, Slavonije i Baranje a da se ne bi povampirio srbski nacionalizam, Tito je ostatak podelio na tri dela, pod strogom kontrolom njegovih komunista. Zemlјa je bila opustošena i razorena. Počela je obnova. Prvo su se gradile pruge, naravno u Bosni. Potom, želјezare, opet u Bosni i Sloveniji. Zatim industrija,"Litostroj" u Ljublјani i "TAM" u Mariboru, a za tim je došao red na puteve: "Bratstvo i jedinstvo" autoput koji je stigao samo do Niša i "Jadranska magistrala", koja je stigla samo do Crne Gore a trebalo je, kao i prethodni autoput, da se završi u Skoplјu.

U takvim društvenopolitičkim uslovima sport se negovao samo kao: zabava za narod, lakšu kontrolu omladine i za propagandni sistem Jugoslavije. U posleratnoj, opustošenoj i razorenoj zemlјi nije bilo ničega a poznato je da se sport može razvijati samo u dobrim materijalnim uslovima. Zbog toga je negovan samo vrhunski sport zbog propagande a za mase je lansirana fizička kultura kao masovni organizacioni oblik fizičkog vežbanja. Za tu svrhu formiran je STV "Partizan".

Naravno, Novi Bečej je živeo kao i cela država. Osnovan je fudbalski klub "Jedinstvo", počeo je da radi STV “Partizan". To je za postojeće okolnosti bio zadovolјavalјjući početak. Fudbalski klub je svoju delatnost obavlјao u Gradištu a STV "Partizan" u bivšoj Sokolani.

"Selektorska" generacija. Navešće se imena samo onih koje smo uspeli da utvrdimo. S leva na desno, stoje: 1. Rakić, 2. "Hogar" Z. Oskar, 4. Zedi Geza, 5. Bris Grbović, B. Vojin Vujackov, 7. Nepoznat, 8. Nepoznat, 9. M. Ivanić, 10. Z. Marić (selektor). Čuče: 1. Jovica Ristić, 2. Srđan Mašić, 3. "Siros", 4. Ilija Kovačev, 5. Vozač, 6. Nepoznat, 7. Ivica Blažin

Duša je po kvalifikacijama bio zanatlija i trgovac. Posle rata se opredelio za trgovca. U slobodno vreme radio je volonterski, kao prednjak u STV "Partizan". Vodio je sekcije: gimnastike, vežbe na spravama i odbojke. Organizovao i učestvovao na sletovima i takmičenjima za značku ZREN. S vremena na vreme u tome mu je pomagao gospodin Jakšić, stari sokolaš.

Braša je posle četiri godine služenja JNA, došao kući u jesen 1948. godine. Odmah se uklјučio u treninge fudbalskog kluba i jedno vreme veoma uspešno igrao. U međuvremenu dobio je ponudu da vodi predmet fizičko vaspitanje u Osnovnoj školi, koji je prihvatio. Ubrzo posle toga, otišao je na jednogodišnje školovanje u Beograd, za zvanje Stručnog učitelјa za fizičko vaspitanje, koje je veoma uspešno završio.

Braša je već u leto 1949. godine, počeo sa obukom neplivača i okuplјanjem lјubitelјa plivanja i vaterpola. U leto iste godine već je imao formiranu plivačku sekciju pri SK "Jedinstvo" i organizovao prvu posleratnu plivačku "utakmicu". Ona se održala u Senti, na tada jedinom, po svim propisima izgrađenom otvorenom 33 m bazenu u Vojvodini. U plivačkom programu jedinu pobedu za "Jedinstvo" odneo je S. Ivanić na 100 m beterflaj. Vaterpolo utakmica se završila katastofalno po "Jedinstvo", 9:1 za Sentu. U kasnijim razgovorima o tom događaju, novobečejci su se tešili činjenicom da je golman S. Ivanić odbranio jedan penal.

Ovaj događaj je bio mnogo značajniji po njegovoj organizaciji a još više realizaciji. On se odigrao ovako: rano ujutro, ekipa se ukrcala na lađu "Grgeč", to je bila lađa teglјač, koja je sa sobom, po propisima za plovidbu, vukla jedan poveći čamac. Plovidba do Sente je trajala do ranog popodneva. Tokom plovidbe je bilo raznih dogodovština koje su se kasnije godinama prepričavale. Odmah po iskrcavanju, otišlo se, naravno peške, na bazen. Takmičenje je održano bez zagrevanja. Po završetku takmičenja, odmah smo otišli na lađu i nešto posle ponoći stigli, živi i zdravi u Novi Bečej. Događaj je bio senzacionalan, doživlјaj nezaboravan; učesnici su ga prepričavali decenijama i pamtili do kraja života.

Sezona 1949. prošla je u demonstrativnim takmičenjima i gostovanjima. Tog leta u Novom Bečeju na improvizovanom plivalištu; organizovano je propagandno takmičenje plivača i plivačica iz Zrenjanina; Starog Bečeja i Novog Bečeja. Rezultati se nisu merili, išlo se samo na pobedu u pojedinim disciplinama i proglašavanje pobednika. Nezvanično Laza Stojšić, iz Starog Bečeja, bio je najbolјi, to je bio početak njegove uspešne vaterpolo karijere a drugarica Drobnjak, iz Zrenjanina, najlepša plivačica ove manifestacije. Priredba je bila veoma dobro posećena.

Godine 1950, gostovali smo u S. Bečeju. Oni su imali plivalište na kanalu, dužine 50 m. Za nas je ono bilo veliko kao more. Ne naviknuti na 50 metarske distance, bukvalno smo se "davili " u svim disciplinama i nismo uspeli da ostvarimo ni jednu pobedu. To je bio početak ere braće Stojšić u našem plivanju i vaterpolu.

Negde, krajem leta 1951. Braša je organizovao revanš susret sa "Proleterom", koji se trebao održati još prošlog leta ali se iz mnogobrojnih razloga u tome nije uspelo. Putovanje do Zrenjanina je bilo organizovano, slično onom od 1949. godine u Sentu, samo je ovog puta bilo suvozemno. Za putovanje je bio obezbeđen, nekakvi , trofejni kamion, čuveni ruski ZIS. Puta kao da nije ni bilo ali ZIS je gurao napred. Vreme je bilo veoma toplo pa je ZIS do Zrenjanina dva puta prokuvao. No, na svu sreću šofer je poznavao svog "paripa" imao je spremne dve kante vode i problem je bio vrlo brzo rešen. Na žalost, ZIS-u to nije bila jedina mana. Imao je i stare gume, kao da je s njima stigao od Stalјingrada. Kad smo užasno truckajući se, stigli blizu Elemira, pukla je zadnja desna guma. Rezervne nije bilo, pa je Braša našao rešenje, predložio je šoferu da umesto unutrašnje gume stavi pokrovac, što je on i učinio. Zahvalјujući tome najzad smo stigli u

Pokrovac je bio prekrivač za konje. Pravili su ga užari od kučine sa pređom od kudelјe. Kada se leti, više puta ispere na Tisi i suši po ceo dan, postane beo ko lan i mek kao pamuk. Pomenuti pokrovac je istkao moj Baba a izbelila ga moja majka. U našoj kući je služio kao pokrivač za lјude. Moj brat mi je kasnije kazao da je od pokrovca ostala samo kučina, koja je ostala Zrenjaninu, majstorima za brisanje zamašćenih ruku. Bio sam jako povređen a gubitak pokrovca sam osećao celog života.

Zrenjanin sa malim zakašnjenjem. Dok smo mi igrali vaterpolo, šofer je negde pronašao unutrašnju gumu, tako da smo se nazad vratili normalno. Zakazana utakmica u vaterpolu završila se trijumfalnom pobedom "Jedinstva" nad "Proleterom". Novobečejci su u svim komponentama vaterpolo igre bili superiorni, što se iskazalo i krajnjim rezultatom: 11:2 za "Jedinstvo". Najbolјi igrač susreta bio je S. Ivanić, koji je između ostalog dao i 7 golova. "Proleter" je igrao u svom najbolјem sastavu ali za tada, već vremešnim igračima, tako da je neupućenim gledaocima verovatno, izgledalo da je to trening utakmica između očeva i njihove dece. Taj uspeh novobečejaca je u Zrenjaninu primlјen sa setom i tugom, bez čestitki pobedniku a u Novom Bečeju sa ravnodušnošću, jer su već navikli da mi sve pobeđujemo, što je bio rezultat svih susreta toga leta kod kuće i u gostima.

U okviru velikih akcija za omasovlјenje fizičke kulture u državi, zrenjaninski plivački podsavez je u to vreme, radio na osnivanju novih plivačkih klubova u Banatu. Tako je te godine uspeo da formira klubove u sledećim mestima: Kikindi, Novom Kneževcu, Novom Bečeju, Zrenjaninu, Kleku, Banatskom Despotovcu, Beloj Crkvi, Pančevu i Kovinu.

Ovi klubovi su po rangu sportskih takmičenja bili u najnižem rangu saveznih takmičenja i organizaciono su pripadali zrenjaninskom podsavezu. On je od njih osnovao banatsku podsaveznu ligu,koja je bila podelјena u Severnu i Južnu.

Severnu su činili sledeći klubovi:

- "Radnički" iz Kikinde

- "Tehnika" iz Novog Kneževca

- "Polet" iz Novog Bečeja

- "Kristal" iz Zrenjanina

- "Student" iz Zrenjanina

- STV "Partizan" iz Kleka

Južnu su činili:

- STV "Partizan" Banatskom Despotovcu

- "Jezero" iz Bele Crkve

- “Dinamo” iz Pančeva

- “Radnički” iz Kovina

Iste godine, počela su takmičenja u severnom delu Podsavezne lige, ali su se od 6 članova odazvala samo 3 kluba: "Radnički" iz Kikinde, "Tehnika" iz Kneževca i "Polet" iz Novog Bečeja. Zapisnici sa tih takmičenja nisu sačuvani ali se zna da smo te godine i sledećih dve godine bili apsolutni prvaci zrenaninskog podsaveza (severna liga). Bili smo nepobedivi i držali rekorde na: 200 m prsno i 100 m beterflaj (S. Ivanić), 50 m slobodno žene: (N. Vukčević) i štafeti 4 puta 50 m mešovito ( B. Vojnov, A. Marčić, S. Ivanić i Z. Tolmačev.). U vaterpolu smo takođe bili apsolutni šampioni.

Od 1952. počinju da se organizuju posebno plivačka a posebno vaterpolo prvenstva.po sistemu turnira. Tako se prvenstvo zrenjaninskog podsaveza za 1952. godinu, organizovalo u Kikindi. Plasman ekipa je bio sledeći:

1. "Dinamo" iz Pančeva

2. "Radnički" iz Kovina

3. "Proleter" 2, iz Zrenjanina

4. "Polet" iz Novog Bečeja

5. "Kristal"iz Zrenjanina

6. "Radnički"iz Kikinde

Sledeće, 1953. prvenstvo se ponovo održava u Kikindi. Ovoga puta, učesnici i plsasman su bili sledeći:

1. "Kristal" iz Zrenjanina

2. "Jedinstvo"iz Novog Bečeja

3. "Radnički"iz Kikinde

4. "Tehnika"iz Novog Kneževca

Posle leta 1953. sastav ekipe počinje da se osipa. Na služenje vojnog roka prvo odlazi: B. Vojnov, pa M. Marić i V. Davidović a u jesen 1955 i S. Ivanić. To je prelomni trenutak kada na scenu stupa nova generacija. To je takođe vreme kada prestaje rad na negovanju plivanja. Sledećih godina će se negovati samo vaterpolo, sa malim izuzetkom 1977. i 1978. godine. U to vreme, realizuje se i veoma značajna odluka da se rad na dalјem razvoju vaterpola premesti na "Banju".

Svako od pomenutih za vreme boravka u JNA, bavio se plivanjem i vaterpolom koliko je mogao. Tako je B. Vojnov u Melјinama aktivno plivao i igrao vaterpolo a S. Ivanić u Puli. U leto 1955. na prvenstvu JRM u Herceg Novom takmičili su se obojica ali u različitim ekipama. "Banaš" je plivao i igrao za bokokotorski garnizon a Sava za Pulski. Prvi je zauzeo drugo mesto na 100 m leđno a njegova vaterpolo ekipa je takođe zauzela drugo mesto. Sava je, pošto u plivačkom programu nije bilo discipline 100 m beterflaj, bio prinuđen da pliva na 200 m prsno, što nije bila njegova specijalnost, takođe stigao drugi a njegova vaterpolo ekipa, koju je trenirao i igrao za nju, osvojila je prvo mesto.

U godinama od 1955. - 1963. formira se peta generacija vaterpolista sa ambicioznim, inteligentnim i veoma sposobnim igračima, koji su uspeli da održe predhodni nivo i napreduju do nivoa republičke lige. Međutim, za to je trebalo da prođe određeno vreme.

Odlaskom Braše iz Novog Bečeja sistematski rad na plivanju i vaterpolu je potpuno prestao. Međutim, peta generacija se i dalјe okuplјala na Tisi, sporadično trenirala, uglavnom dodavanje loptom i igru na jedan gol, koji je bio privezan uz obalu. Zvaničnih takmičenja nije bilo. No ekipa se ipak održala, zahvalјujući najviše M. Berbakovu i njegovim prijatelјima. Taj period, koji je trajao od 1955 do 1959. Nazvan je „Menadžersom erom". Tako u leto 1955. Miša organizuje gostovanje na Ohridu sa dva pozajmlјena igrača od „Bečeja". Sledećeg leta, Miša je organizovao susret sa „Bečejom", koji se održao u Bečeju. Miša je ekipu sakupio na plaži i odveo je na susret. Naravno utakmicu smo izgubili katastofalno. Dali smo samo jedan gol i to sa pola igrališta, zahvalјujući M. Kiseličkom koji je uhvatio protivničkog golmana na „spavanju". Slično se dogodilo i sezone 1958. s razlikom da se ovog puta radilo o zvaničnom takmičenju u Drugom republičkom razredu, koje se održalo u Senti. Učesnici su bili: "Senta", "Polet” iz Sombora, "Odred" iz Kikinde i „Jedinstvo" iz N. Bečeja. Mi smo se bukvalno davili u bazenu. Praktično sve utakmice protiv naše ekipe su se igrale na jedan gol. Ipak, bile su i dve svetle tačke: S. Ivanić je uspeo da da jedina dva gola i to sa pola igrališta. Verovatno zbog toga je i ušao u sastav sedam najbolјih igrača turnira.

Sedeće godine, iz tehničkih razloga, jer na Tisi nije bilo moguće napraviti igralište koje bi odgovaralo važećim propisima, vaterpolo se premešta na „Banju". Ekipu trenira I. Jagodić i uspeva da je uvede u drugi republički razred.

Godine 1961. ekipu ponovo trenira S. Ivanić i uspeva da je potpuno formira za viši nivo takmičenja. To je trebalo da se desi sledeće sezone. Ovu sezonu klub je završio na drugom mestu. Plasman je bio sledeći:

1. "Proleret" – Zrenjanin

2. "Jedinstvo" - N. Bečej

3. "Student" – Zrenjanin

4. "Radnički" – Kovin

Sledeća sezona je tako i počela. Na prvom turniru smo bili prvi. Međutim, taj problem je već rešen za zelenim stolom. U prvoj utakmici sa "Bečejom" sudijo je Miško Stojilјković, zvani "Kreza". Već u prvoj minuti rešio je dogovoreno, izbacio je našeg najbolјeg veznog igrača Ž. Berbakova do kraja igre. (3a 25 godina bavlјenja ovim sportom nisam doživeo primenu ovog pravila.) Naravno, sa igračem manje nismo imali nikakvu šansu da pobedimo "Bečej". Rezultat ovog gafa je bio veoma očigledan: "Bečej" se plasirao u drugu saveznu ligu, mi smo zauzeli treće mesto zahvalјujući osvojenim bodovima na prvom turniru a čuveni "Kreza" je sledeće godine postao trener "Bečeja". (Posle ovog doživlјaja, odlučio sam da definitivno napustim bavlјenje sportom.)

Oba turnira su se održala u Beloj Crkvi sa sledećim učesnicima:

1. "Bečej"

2. "Jezero" - Bela Crkva

3. „Jedinstvo" - Novi Bečej

4. "Odred" – Kikinda

5. "Student" – Beograd

6. "Radnički" – Kovin

Naš plasman je bio daleko ispod naših mogućnosti ali je i naša igra bila očajna. Bez motiva. Pomenuti događaj je porazno uticao na moral ekipe. Nije bilo želјe za pobedom. Svi su jedva čekali da se turnir završi i da odu svojoj kući.

Novobečejci su i sledeće 1964. nastavili da se bore u Republičkoj ligi pod rukovodsvom T. Ackovića,  i to veoma uspešno ali to je ipak bio kraj sistematskog i stručnog rada na negovanju vaterpolo sporta u Novom Bečeju. Najbolјi igrači pete generacije odlaze u bolјe klubove a ostali prestaju da se aktivno bave ovim sportom. Nastupa nova era igranja vaterpola u Novom Bečeju tzv. "Selektorska era".

Završetkom kanala DTD i brane na Tisi, napušta se Banja i 1976. prelazi na kanal. Od tog perioda pa sve do nekih 90. egzistira specifičan način rada, koji je osmislio i vodio Z. Marić a nazvan je „Selektorska era".

Zadnji pokušaj da se oživi rad na sistematskom i stručnom negovanju pliivanja učinjen je 1977 i 1978. godine, pod rukovodstvom R. Ivanića. No, i pored veoma uspešnog početka, kraj je vrlo brzo došao.

paypal PNG24
ako želite da podržite razvoj sajta donacijom

Da li ste znali...

da od četiri, prva pevača, iz redova Srba u beogradskoj operi, tri su iz Novog Bečeja i Vranjeva: Teodora Boberića - Arsenović, Vojislav Turinski i Aleksandar Nešić - Tucaković.