Vreme okupacije

Posle kapitulacije Kralјevine Jugoslavije, Jugoslavija je okupirana od strane Trećeg Rajha i razdelјena prema nahođenju okupatora. Banat, pošto je u njemu živelo puno Nemaca, bio je povlašćena teritorija i dobio je status Protektorata Trećeg Rajha. Pod tom zaštitom u njemu se živelo mirnije i slobodnije nego u ostalim delovima poroblјene države.

Kućica

Sve sportske aktivnosti za vreme okupacije odvijale su se na severozapadnom delu grada između skele, dolme, i ruševina srednjevekovnog grada na obali reke Tise. Taj prostor, prekriven ogromnim topolama, vrbama, hrastovom šumom sa šumarevom kućicom u sredini, koja je zbog poplava morala biti izgrađena na nasutom zemlјanom uzvišenju, zvao se Gradište.

Na pomenutom prostoru,na obali Tise,nalazile su se i ruševine značajne srednjevekovne tvrđave, koju su svi zvali „Grad". U letnjem periodu, pošto je kupanje na kamenitoj plaži bilo zabranjeno, građani su se kupali: novobečejci kod "Kućice" a vranjevčani kod "Grada".

Vlasnica tog zemlјišta G-đa Ivanović, dozvolila je Fudbalskom klubu da iskrči šumu koliko je bilo potrebno za izgradnju fudbalskog igrališta.

Gradište je u to vreme bilo uređeno kao moderni sportski centar. Na tom prostoru, pored fudbalskog igrališta, postojala je šumareva kuća na jednom nasutom uzvišenju u kojoj je stanovao domar FK "Zvezda", koji se zvao Slavko i drvena kuća na betonskim stubovima, koju su svi zvali "Kućica" ili kućica u Gradištu.

Rukovodioci i plivači, s leva na desno stoje: P. Džigurski, R. Miloradović, O. Marticki, Rackan, D. Ivanić, M. Stajić, A. Marčić, B. Kovačević, S. Kiurski, J. Bukinac, J. Padežanin, V. Nikolić V. Nićin. Čuče: M. Nićin, B. Padežanin, L. Mečkić, B. Cvejin, B. Kiselički, A. Cuka, B. Simić, G. Simić, Đ. Marić i B. Ćirilov

Kućica je imala oko 100 kvadrata, hodnik i tri prostorije. Dve velike su služile sportistima za njihove potrebe a treća, najmanja, bila je: kancelarija, svlačionica za sudije, ostava za sportske rekvizite i ostale namene. Sportske aktivnosti su se upražnjavale na pomenutom terenu: trčanje na kratke i duge pruge, skakanje u dalј i vis, bacanje kugle, koplјa, kladiva i diska iz atletike. Plivanje, vaterpolo i skokovi u vodu upražnjavali su se na obali Tise. Od sportskih igara negovala se: fudbal i odbojka.

Ove aktivnosti su se upražnjavale u kasno proleće, leto i ranu jesen jer su kod nas u to vreme sve sportske aktivnosti bile sezonske. Za ove sportove zima je bila mrtva sezona. Paralelno sa ovim sportskim aktivnostima, u Novom Bečeju, kao i u celoj Vojvodini, negovala se sportska igra "Šoranje". Zimi se igrao stoni tenis, pre rata vežbalo na spravama i igrala odbojka u organizaciji "Soko"-la, (za vreme okupacije zabranjen), kuglalo, igrao bilijar i šah.

„Šoranje" je bila veoma popularna igra u Vojvodini. Ime je dobila po terminu: šor, što je Vojvođanski naziv za ulicu. Igrala se, kad god su vremenske mogućnosti to dozvolјavale. Bila je popularna jer nije zahtevala ništa od materijalnih dobara a bila je atraktivna i dozvolјavala je maksimalno zadovolјavanje potrebe dece i omladine za nadmetanjem, isticanjem i popularnošću. Igrala se na ulici. Od rekvizita je bio potreban jedan štap, čija se dimenzija i težina prilagođavala uzrastu i lopta "krpenjača". Lopta se pravila od krpa koje se obmotaju oko, većeg ili manjeg kamena i na specijalan način uvežu kanapom. Dimenzija i obim lopte se takođe prilagođavao uzrastu. Sudija nije bio neophodan jer su pravila igre svi dobro poznavali i poštovali.

Ekipa „BOB" iz Beograda. Ovaj vizuelni prikaz predstavlјa dragoceni dokument o opisanom događaju jer se na njemu jasno vidi: mesto održavanja, (Kućica u Gradištu), samo jedan deo posmatrača i sportski gosti iz Beograda. Na žalost, današnji svedoci događaja nisu bili u stanju da imenuju učesnike sem njih nekoliko, sleva na desno: 6. Belivuk ili Petrović, 7. B.Krstić 13. S.Bjelić i 15. Đ.Palјić

Od ove igre Amerikanci su napravili svoju najpopularniju igru Bezbol.

Za vreme okupacije deca i omladina tokom leta, najviše su se bavila plivanjem jer za taj sport nisu bili neophodni nikakvi uslovi, oprema ili rekviziti. Vaterpolo se upražnjavao samo kao zabava na vodi, ako je bilo nekakve lopte. Uslova za nešto više nije bilo. Oni koji su se opredelili da plivaju u plivačkoj sekciji SK "Zvezda" okuplјali su se kod "Kućice". Tamo je plivačke treninge vodio, najpopularniji plivač Novog Bečeja, Stevan Kiurski. "Staza" za plivanje je išla od "Kućice" uzvodno do "Grada" a potom nizvodno do "Kućice", eventualno do skele. Trener je određivao distance prema procenjenim sposobnostima svakog učesnika u procesu treninga. Trener je dozvolјavao da svako od učesnika određuje tempo i koriguje distancu prema svojim sposobnostima. Plivalo se samo tz. tempo plivanje, uglavnom na duže distance. Šprintersko plivanje nije bilo u programu treninga.

Posle odplivanih distanci, radilo se na dodavanju i šutiranju lopte, vaterpolo tehnikom do 1943. godine, kada su napravlјeni golovi za vaterpolo. Od tada se pored uobičajenog dodavanja lopte, počelo sa branjenjem na golu i šutiranje na gol. Vaterpolo igra se uvežbavala samo igranjem na jedan gol. Vaterpolo su uvežbali samo odrasli, dok su deca i devojke uvežbavali plivački start-skok u vodu. Treninzi su se održavali svakog dana kada je bilo lepo vreme.

Događaj je, veoma opširno objavlјen u beogradskom listu „Sport". Glavna senzacija ovog susreta je bila beogradska lepotica Beba Krstić, koju su novobečejci proglasili za Mis Univerzum

Zbog nedostatka plivališta, igrališta i golova, normalnog treninga ili sportskih takmičenja nije bilo. Međutim, želјa za učenjem i napredovanjem je postojala pa su se plivači snalazili na razne načine. Evo jednog primera: da bi omogućili uvežbavanje starta i okreta,od nekuda je donešen poveći kamen, stavlјen je u vodu i problem je bio rešen. Međutim, na tako improvizovanom startnom mestu, start se mogao prilično dobro uvežbavati ali za okret to mesto nije bilo baš najadekvatnije, no, ipak se vredno vežbalo.

Pošto je želјa omladine da se pokaže,iskaže i dokaže neograničena i nesaglediva a realizacija tih želјa, okupacijom zemlјe im je u svim vidovima bila veoma ograničena, mladići i devojke su nalazili nova rešenja. To se najpre odnosilo na skokove u vodu. Pre rata, deca i omladina su tu želјu zadovolјavali skokovima sa vodonoša, splavova, čamaca, dereglija, šlepova i lađa. Okupacijom, Tisa je postala granična reka. Saobraćaj je potpuno ukinut. Čamci i vodonoše su uklonjene sa obala Tise. Mladići, koji su želeli da se iskažu u toj prirodnoj fizičkoj sposobnosti, na obali kod "Kućice", napravili su "skakaonicu" sa koje su izvodili svoje atraktivne skokove u vodu.

Repertoar nije bio baš bogat jer se sa takve "skakaonice" i nije moglo više, ali je bio veoma atraktivan. To je bio repertoar još iz predratnih dana: lasta, prelom i salto napred. Za izvođenje skokova u nazad nije bilo uslova. Najbolјi u tome su bili: Dušan Ivanić, (nezvanični šampion Novog Bečeja), Bora Kečkeš, Rackan, Aleksandar Marčić.

Značaj gornjeg dokumenta, mora se popratiti sa najmanje tri komentara. Kao dokaz masovnosti ovih sportova jer na fotografiji je prikazano samo oko 50% onih koji su se njima bavili u to vreme. Drugo, najznačajnija ličnost na gornjoj fotografiji, svakako je Bora Kovačević, zvani Trca. Trca je bio i otac i majka sportskog života u Novom Bečeju za vreme okupacije. Mada je bio zalјublјenik u fudbal i veoma ga uspešno igrao, bio je najveći pokrovitelј svih sportova koji su se u to vreme mogli upražnjavati u Novom Bečeju. Kada mu se rodio sin, odmah mu je kupio kompletnu opremu i dugo godina ga pripremao za fudbalera, ipak je on svoju sportsku karijeru završio kao istaknuti vaterpolista Novog Bečeja. Laza Mečkić je takođe veoma značajna ličnost. Nije se bavio ovim sportovima, ali je bio njihov veliki poštovalac i podstrekač. Za vreme rata je bio ilegalac a posle rata istaknuti društveno-politički radnik, na mnogobrojnim odgovornim mestima, između ostalih, bio je ambasador Jugoslavije u Budimpešti. Pisac kapitalnih dela o Novom Bečeju. Nјegov sin, Lj. Mečkić je svetski poznati vaterpolo trener.

Skakaonica je bila neka vrsta rampe nasute zemlјe od obale ka vodi, visine metar do metar i po od nivoa vode. Bila je sezonskog karaktera i svake godine je morala da se obnavlјa. Vredni novobečejski mladići su to i činili.

Veslanje, kao veoma rado, pre rata, upotreblјavana veština, za vreme okupacije se nije koristila jer je okupator zabranio građanima da drže čamce na Tisi. Dozvolu za držanje i vožnju čamaca imali su samo profesionalni ribari a njih je bilo samo nekoliko.

Za vreme okupacije, "kućica" je u letnje vreme, bila ne samo centar sportskih aktivnosti već centar svih društvenih aktivnosti u Novom Bečeju. Kad je bilo lepo vreme tu se okuplјala, novobečejska elita. Vodile su se velike rasprave o raznim temama, sem političkih. Tako se često pominjao Hegel i Karl Marks, ali ne u sadašnjem kontekstu već isklјučivo u smislu logičkog razmišlјanja, opšte logike i filozofije. Glavni promoter tih diskusija bio je student Mita Pivnički. Osim ovih rasprava vodili su se i obični razgovori o svakidašnjici, igrao šah, domine i mice. Karte se nisu igrale. Najistaknutiji šahista, bio je Janošević, kasniji jugoslovenski velemajstor.

Pivnički Mita, imao je nadimak Maks po junaku jednog stripa u kome je Maks bio superintelektualac koji je znao sve i svašta. Postojala je neverovatna sličnost između Pivničkog i Maksa, kao da je autor junaka stripa za model imao Pivničkog. Inače Pivnički je bio gospodsko dete, nosio je gospodske naočare, bio je anemičan i mršav momak. U to vreme je bio student na prekinutim studijama, kasnije je završio medicinu, radio u Sarajevu, odakle je otišao u Kanadu. U Kanadi mu se ćerka udala za momka koji će kasnije postati predsednik Kanade a ona prva dama. Bio je veliki donator Srpske pravoslavne crkve, pa je po svojoj želji, sa suprugom sahranjen u porti manastira Presvete Bogorodice, na obali Tise u Novom Bečeju.

Pored intelektualaca, kod "kućice" su se još skuplјali, pre svih crnoberzijanci, koji su kontrolisali trgovinu i promet deficitarnih proizvoda, zatim, razni: ilegalci, obaveštajci, kontraobaveštajci, razni propagatori, varalice i kockari. Za vreme leta, celo vreme okupacije, "kućica " je bila centar svih aktivnosti u Novom Bečeju.

Ilegalcima su se nazivali članovi KPJ koji su radili na okupiranoj teritoriji države. Na teritoriji Vojvodine, oni su se krili po većim gradovima i selima ali ih je najviše bilo po mnogobrojnim salašima u pustim krajevima Vojvodine. Za vezu sa njima bili su uglavnom određeni Skojevci, pripadnici Saveza komunističke omladine Jugoslavije. Moja starija braća su bili skojevci. Duša je bio zadužen za vezu sa salašima u okolini Novog Bečeja sa Banatske strane a Braša sa Bačke strane. Bio je stariji a i rođen je u Nadalјu, živeo jedno vreme u Bačkom Gradištu i dobro je poznavao taj kraj. Da bi obavio svoje zadatke, morao je da prelazi graničnu Tisu a to se moglo samo noću. Zbog toga je često bio odsutan, po neki put i nedelјu dana. KPJ je za ostvarivanje svojih cilјeva angažovala i decu, najčešće da oni toga nisu bili ni svesni. Dobro se sećam kada sam i ja bio iskorišćen za te cilјeve. Jednoga dana, leta 1943. posle treninga kod kućice, prišla mi je Olga Marticki i kazala da u sredu treba da idem u Petrovgrad na takmičenje. Kad sam je upitao zar samo ja, ona je odgovorila: ti si najbolјi. O tome sam obavestio svog Babu a on mi je odobrio da idem. Kad smo stigli kod "Brankovana", na plivalištu je bilo samo nekoliko plivača koji su trenirali. Staze nisu bile postavlјene. Olgica je na to rekla: idem da se raspitam. Kad se vratila rekla je da je takmičenje otkazano, da se ja skinem i treniram sa ostalima a ona će kasnije doći po mene. Došla je negde posle 12 sati i nekim popodnevnim vozom smo se zajedno vratili u Novi Bečej. Kad sam Babi saopštio šta se dogodilo u Petrovgradu, Baba je pobesneo, hteo je da ubije stariju braću i između ostalog rekao: "Vi ste to znali. Nije vam dosta što su vašu glavu stavili u torbu još oćete i Savinu."

Što se tiče društveno-sportskog života u kasno proleće, leto i ranu jesen, za vreme okupacije u Novom Bečeju, on se, otprilike, odvijao kako je ranije opisano. Sportskih takmičenja u plivanju nije bilo sve do kraj leta 1943. godine. Tada se događa pravo čudo: organizuje se Veliki plivački dan. Glavni organizator je Plivačka sekcija SK "Zvezda" iz Novog Bečeja, koja je uspela da za ovaj događaj zainteresuje PK "BOB" iz Beograda. Za tu priliku, na obali Tise, kod Kućice, improvizovano je plivalište, dužine 25 m sa četiri plivačke staze. Za start i okretište, služile su dve dereglije za prevoženje peska.

Posle plivačkog programa, uklonjene su unutrašnje staze, ostale su samo bočne, koje su sa dereglijama obeležavale prostor za igranje vaterpola. U taj prostor su ubačena dva vaterpolo gola, privezana za dereglije i vaterpolo utakmica je mogla da počne.

Plivački program su činile sledeće discipline: 200 m i 50 m slobodno, 50 m prsno, 50 m. leđno, štafetno plivanje: 4 puta 50 m slobodno 4 puta 50 m mešovito, muškarci. Žene su imale identičan program sa izuzećem discipline 200 m slobodno i štafetnog plivanja. Sačuvani su rezultati učesnika i plasmana u održanim trkama. Program se odvijao u dva dela: prepodnevni i popodnevni.

Takmičenje su otvorili: pretstavnici "BOB"-a, Đorđe Palјić i '"Zvezde", Rada Aćimčev „Bakar", kraćim pozdravnim izlaganjem.

U prepodnevnom programu su se održavala sledeća takmičenja, prikazana prema redosledu dolaska na cilј:

200 m slobodno (muški)

1. Kiurski - "Zvezda"

2. Beroš - "BOB"

3. Dereta - "BOB"

50 m leđno (muški)

1. Đorđe Palјić – “BOB”

2. Radomir Ivanić - "3vezda"

3. Higl - "BOB"

4. Dušan Ivanić - "3vezda"

5o m prsno (žene)

1. Belivuk - "BOB"

2. Krstić - "BOB"

3. Marticka - "Zvezda"

4. Ćeremova - "Zvezda"

50 m slobodno (juniori)

1. Plavšić ("BOB")

2. Mihajlović ("BOB")

3. Kiselički ("Zvezda")

4. Žarin ("Zvezda")

50 m slobodno (juniori)

1. Filipović

2. Radonić

3. Vukosavlјević

4. Stojanović

3 puta 50 m mešovito (muški)

1. "BOB" (Palјić, Bjelić i Nikolić)

2. "Zvezda" (Ivanić, R. Marčić i Džigurski)

50 m slobodno (žene)

1. Krstić – “BOB"

2. Tolmačeva - "Zvezda"

3. Petrovićeva - "BOB"

5o m slobodno (muški)

1. Severin Bjelić - "BOB"

2. Petar Džigurski - "Zvezda"

3. Filipović - "BOB"

4. Vasa Nićin - "Zvezda"

Pošto Novi Bečej nije imao vaterpoliste koji bi se mogli ravnopravno suprostaviti Beograđanima, organizatori su mudro odlučili da se nadmetanje održi sa dve kombinovane ekipe. Tako je sastavlјena "bela" i "šarena" ekipa. Rezultat tog nadmetanja je izražen u broju postignutih golova: 9:2, za "bele". Utakmicu je veoma uspešno vodio P. Džigurski.

Time su se završila prepodnevna takmičenja.

Popodnevna takmičenja su počela tačno u 15 časova po sledećem programu:

3 puta 50 m mešovito (juniori)

1. "BOB" (Stojanović, Vukosavlјević i Radonić)

2. "Zvezda" (Boberić, Nićin,M. i Cvejin)

50 m leđno (žene)

1. Krstić

2. Tolmačeva

100 m prsno (muški)

1. Bjelić

2. Srećković

3. Marčić

4 puta 25 m (subjuniori)

1. "BOB" (Mihajlović, Stojanović, Bisanić i Plavšić)

2. "Zvezda" (Janković, Cvejin, Padežanin i Ćirilov)

3 puta 50 m mešovito (žene)

- "BOB" (Petrovićeva, Bjelovukova i Krstić)

- "Zvezda"(Tolmačeva, Marticka i Ćeremova)

4 puta 50 m slobodno (muški)

1. "BOB" (Filipović, Radonjić, Nikolić i Bjelić)

2. "Zvezda"(Kiurski, Rackov, Nićin, V. i Džigurski)

U vaterpolo programu se odigrao revanš susret između: "Belih" I "Šarenih". Ekipe su igrale u sledećim sastavima. "Beli": Vučo, Ivanić D., Marčić, Ćirić, Vukosavlјević, Palјić i Tica. "Šareni": Terzić, Srećković, Ivanić R., Filipović, Kiurski, Higl i Đukić.

Rezultat je ovoga puta bio izjednačen: 3:3. Na obe utakmice su se naročito istakli: Nikolić, Đukić, Kiurski, Vučo, Palјić i Higl. Utakmicu je i ovoga puta, veoma uspešno vodio "naš stari As" Kiselički u pomenutom dokumentu ne pominje ime niti prezime, ali na osnovu sećanja još živih svedoka zna se da je to bio P. Džigurski, zvani „Sivonja".

Za najbolјe takmičare u plivanju proglašeni su: Sjeverin Bjelić i Beba Krstić "BOB". Najuspešniji novobečejski takmičari bili su: Stevan Kiurski, Radomir Ivanić, Pera Džigurski i Olivera Tolmačev. Najmlađi takmičari bili su: Plavšić i Mihajlović - "BOB" i Vladimir Kiselički - "Zvezda". Sjeverin je bio prava senzacija, za "tri koplјa" je u svemu bio bolјi od drugih ali je pokazao nešto što se do tada u Novom Bečeju nije videlo, "Beterflaj" tehniku plivanja.

Plivanjem i vaterpolom za vreme okupacije, bavili su se sledeći momci: S. Kiurski, R. Ivanić, D. Ivanić, A. Marčić, V. Nićin, B. Kiselički, V, Kiselički, Z. Tolmačev, I. Farkaš, B. Hafner, D. Cvejin, F. Rigo, M. Rackovan, A. Berbakov, S. Janković, I. Jovanović, B. Padežanin, R. Miloradović, Ž. Simić, P. Džigurski, i dečaci: B. Vojnov, braća Žarin, braća Simić, A. Cuka, S. Ivanić, B. Miloradović...

Devojke: O. Marticki, J. Padežanin, N. Ćeremov, B. Boberić, N. Aracki, M. Glumac, M. Stajić, D. Nešović, A. Bukinac, J. Bukinac, M. Stajić, 0. Tolmačev, V.Nikolić, Ž. Boškov, A. Janković...

Glavni nosioci društveno - organizacionih poslova bili su: Rada Aćimčev „Bakarm, Branislav Kiselički, Vasa Nićin, Imre Farkaš i Stevan Kiurski.

Razmatrajući događaj od 29. avgusta 1943. godine u Novom Bečeju, sa ove vremenske distance, mora se priznati da se tada zaista dogodilo veliko čudo. Naravno odmah iza toga dolazi pitanje: Odkud to da se dogodi baš u Novom Bečeju u to vreme? Da bi se dobio približno realan odgovor na to pitanje, moraju se uzeti u obzir istorijske činjenice koje su se dogodile u to doba. Znači: trajao je drugi svetski rat, Nemačka je zajedno sa "Silama osovine" osvojila više od pola sveta, bila je na vrhuncu moći ali se već u drugoj polovini 1943. počelo nazirati, ko će biti krajnji pobednici u ovom ratu. Tako se 18. novembra 1942. godine okončala stalјingradska bitka, pobedom Rusa a 23. avgusta 1943. Završena je najveća bitka Drugog svetskog rata, porazom oklopnih divizija Trećeg rajha od kojih se nemačka armija nikad nije oporavila. Na drugoj strani, Saveznici su proterali Nemce sa Afričkog kontinenta, 7 jula 1943. iskrcali su se na Siciliju. Na Jugoslovenskom prostoru , početkom leta 1943. poslednji Nemački pokušaj da sa svojim saveznicima porazi NOPJ, doživlјava neuspeh, koji je u mnogome uticao na kapitulaciju Italije 18. septembra 1943. godine. Uzimajući u obzir prethodno izneto, realno je pretpostaviti da je Trećem Rajhu bio neophodan nekakvi mirnodopski događaj u propagandne svrhe, kako bi celom svetu pokazao svoju stabilnost i nadmoć, jer eto, na osvojenim teritorijama narod živi normalnim životom, pa čak ima vremena da se bavi i sportom. Da je ova pretpostavka realna, neka posluži podatak: da je čitav događaj snimila vrhunska Nemačka filmska kuća "UFA" a da je režiser tog kratkog, ali veoma značajnog filma, bila niko drugi do Velika Klara Rozenštajn. Film je kao žurnal bio prikazan i u Novom Bečeju.

Lako je pretpostaviti da je za pomenutu manifestaciju bila zainteresovana i Komunistička partija Jugoslavije. Prvi razlog je svakako bio, sloboda kretanja i okuplјanja, što je pomenutoj organizaciji bilo neophodno za svoju uspešnu delatnost. I pored toga što je Banat bio Protektorat Treće Rajha i u njemu je kretanje bilo ograničeno a okuplјanje zabranjeno. Drugi razlog je svakako činjenica da je u to vreme KPJ organizovala i vodila masu od oko 300.000 boraca koja je mogla da se oprema i snabdeva samo ilegalno tzv. Crnom berzom. Novi Bečej je u to vreme bio jedan od centara Crne berze na teritoriji bivše Jugoslavije. Sve se kupovalo i prodavalo. Od hrane, odeće, obuće, lekova i tekstila do alata i mašina a verovatno i oružja. Naravno da su glavnu oganizacionu ulogu, u ovom značajnom događaju, odigrali funkcioneri oba sportska kluba, koji su se posle rata pokazali kao istaknuti komunistički rukovodioci.

Autor ove monografije bio je učesnik opisanih događaja, istina kao dečak u devetoj godini života ali sa živim sećanjem na te događaje jer je cela njegova porodica učestvovala u njima. Tako kad je Crna berza u pitanju, dve epizode su mu ostale u dubokom sećanju: "Čitavo vreme rata u našu kuću je dolazio jedan gospodin, kupovao na veliko užarsku opremu za konje. Kada je saznao da mi je majka izvrsna krojačica, svaki put je naručivao tuce muških gaćica i košulјa. Materijal je sam donosio i plaćao sve odmah u gotovom. Jednog dana, kad se rat završio u naše dvorište je ušao jedan oficir, koga nismo odmah prepoznali, ali kad je došao bliže, moj baba ga je prepoznao i srdačno se pozdravio sa njim. Posle kraćeg razgovora on je mog oca upitao: "Da li znate za koga su bili vaši ulari i štranjke? Otac mu je odgovorio da ne zna. Na to će oficir: "Za prvu proletersku". Sa majkom je vodio sličan razgovor i rekao joj: "Drugarice, vaše košulјe i gaćice nose oficiri JNA".

Gledalaca je bilo veoma mnogo, otprilike, onoliko koliko može da stane na prostoru površine oko 500 kvadratnih metara. Gledaoci su došli iz celog Banata, Beograda a bilo ih je i iz: Starog Bečeja, Bačkog Gradišta, Čuruga i Žablјa.

I tako se po onoj narodnoj: "Da vuci budu siti i ovce na broju" u vreme kad mu to nije, na obali Tise, kod "Kućice" u Novom Bečeju, 29. avgusta 1943. godine, dogodio: "Veliki plivački dan". Jedno je sigurno, ovo je bila jedina plivačka i vaterpolo utakmica u Novom Bečeju za vreme okupacije. I ne samo to. Ovo je bila najveća manifestacija plivanja i vaterpola u Novom Bečeju od njegovog osnivanja pa do njegovog kraja.

paypal PNG24
ako želite da podržite razvoj sajta donacijom

Da li ste znali...

da je pored toga što su železnički i drumski saobraćaj umanjili značaj Novog Bečeja u prometu žitaricama, on je ipak ostao sve do Drugog svetskog rata najprometnije pristanište na Tisi u Jugoslaviji.