Predgovor

Plivački i vaterpolo sport u Nom Bečeju, negovan je u vremenu od 1934. do 1972. godine. Najveći uspeh i masovnost dostigao je između 1950. i 1960. godine. Učesnici i lјubitelјi tih događaja za taj period su kasnije govorili: "To je bilo vreme kada se u Novom Bečeju plivao beterflaj".

Asirski plivači na mešinama

Treniralo se i takmičilo na improvizovanim plivalištima na obali Tise. Pred kraj, plivanje je napušteno a vaterpolo se igrao na "Banji", jednom od malih veštačkih jezera u Novom Bečeju. Zapostavlјanje plivanja i napuštanje Tise, najatraktivnijeg prirodnog regiona na teritoriji Novog Bečeja i šire; bio je početak kraja plivačkog i vaterpolo sporta u Novom Bečeju.

Prilikom odlučivanja o tome kako obraditi ovu materiju najteže je bilo odrediti pristup. Da li pisati o sportskoj ili o društvenoj dimenziji ovih događanja? Da li pisati hroniku ili monografiju? Govorilo se da postoji obilјe dokumenata i materijala. Kada je najzad sve to pregledano, utvrđeno je da je dokumentacija oskudna i siromašna. Jedini vredan dokument ostavio je B. Kiselički pod nazivom "Veliki plivački dan 29.8. 1943." Dokument je pisan u formi eseja sa vrlo preciznim opisom svih događaja i trka na susretu plivačkih klubova "BOB"-a iz Beograda i "Zvezda" iz N. Bečeja, koji se održao 29 avgusta 1943. godine u N. Bečeju sa Epilogom. (12). Dokument je pisan rukom na 25, gusto pisanih stranica, kome nedostaju nekoliko zadnjih. Dokument je u stvari izvanredna reportaža, u najbolјem novinarskom stilu, o tom veoma značajnom događaju. O pomenutom događaju sačuvan je i isečak iz nedelјnog lista "Sport" (25) koji na naslovnoj strani obaveštava javnost o tom događaju. Pored ovih dokumenata, postoji još "Referat o potrebi i značaju postojanja organizovanog plivačkog i vaterpolo sporta u Novom Bečeju." (13). Za period od 1944 -1963 nije pronađen ni jedan dokument sem obilјa izvanrednih fotografija koje je sačuvao Branislav Vojnov, na žalost bez pratećeg teksta, pa ih je bilo moguće koristiti samo uz pomoć sećanja učesnika događaja, kako je i napisan ovaj deo monografije. Mada je prvobitno zamišlјeno da se ovaj rad štampa sa albumom fotografija i tri do četiri priloga, prvenstveno zbog materijalnih problema, rad će se štampati minimalnim brojem fotografija bez priloga.

Monografija je obrađena u tri vremenska perioda, koji će pokriti vreme kada se u Novom Bečeju negovao plivački i vaterpolo sport. Radi lakšeg razumevanja, procenjivanja i ocenjivanja predmeta ovog rada u ovom delu će se dati osnovni podaci o: plivanju, vaterpolu i Novom Bečeju. Monografija je napisana na osnovu sećanja aktivnih učesnika u realizaciji ovih sportova, pisanog materijala i fotografija koje je ostavio Branislav Kiselički, sačuvao Branislav Vojnov i drugi učesnici, zatim, novinskih izveštaja i drugih dostupnih izvora. Zbog bolјeg pregleda materije koja će biti obrađena, ceo opus će biti prikazan u tri dela: Vreme pre drugog svetskog rata, Vreme okupacije i Vreme posle drugog svetskog rata.

 

Plivanje

Plivanje je prirodno kretanje čoveka u vodi sa cilјem da se održi na njenoj površini, savlada njene prostore i na taj način obezbedi svoju egzistenciju u prirodi. Ta sposobnost čoveka poznata je hilјadama godina pre nego što je plivanje postalo sportska aktivnost. 0 tome svedoče mnogi materijalni dokazi, kao što su Egipatski hijeroglifi i Asirski barelјefi. Potreba za znanjem plivanja i bavlјenja sa njim, nije u svim sredinama podjednako prihvatana. Tako je u nekim sredinama čak važila zabrana i preduzimane kaznene mere za one koji su javno pokazivali to znanje. U drugim se znanje plivanja cenilo kao vrhunsko dostignuće. Tako su drevni Atinjani negovali kriterijum za neobrazovane građane: „nepismen je i ne zna da pliva".

0vako je izgledala tvrđava kad ju je 1665. godine, posetio Evlija Ćelebija, gledana sa jugoistočne strane. (Maketa - Biblioteka, N.Bečej)

Svakako da je potreba za plivanjem zavisila od sredine u kojoj je čovek živeo i radio. Oni lјudi koji su bili udalјeni od vodenih površina nisu imali potrebu za znanjem plivanja, dok su oni, koji su bili u njenom okruženju, imali životnu potrebu za plivanjem jer im je opstanak u takvoj sredini zavisio od sposobnosti da savladaju vodenu površinu. Taj zakon je , kod čoveka ostavio traga i u modernim vremenima. U našem slučaju: na Tisi u Novom Bečeju nisu se kupali stanovnici Novog Sela, Vranjeva sasvim malo a gro kupača su činili građani Novog Bečeja, koji su živeli na obalama reke i u mnogo čemu zavisili od nje. Svaki novobečejac koji je naučio da pliva na Tisi, želeo je da je prepliva, tek onda je bio siguran da je savladao ono što je želeo.

Čovek je zbog potrebe i želјe da savlada vodene površine izmišlјao razne načine plivanja. Iz početka je imitirao ono što je video. U vodi: žabe i ribe. Na vodi: balvane i razne životinje kako sa lakoćom plivaju po njoj. Na osnovu prethodnog, realno je pretpostaviti da su prve tehnike plivanja koje je čovek primenjivao bile: žablјe i životinjsko (plivanje sa četiri „noge") plivanje. U Novom Bečeju se to zvalo: žensko (žablјe) i kereće plivanje. Vremenom, čovek je usavršavao ove pratehnike i stvorio nove, savršenije i bolјe.

Plivanje, kao sportska grana, počinje da se razvija od 1867.godine, kada je u Londonu osnovan prvi plivački klub a nekoliko godina kasnije, organizovana su i prva sportska takmičenja. Do ovog momenta plivanje je, u civilizovanom svetu bila potreba čoveka, a od tada plivanje postaje sport. U program Olimpijskih igara ulazi 1896. godine, koje su se održale u Atini.

U samom početku tehnike plivanja nisu bile jasno definisane ali su bile poznate sledeće tehnike: mornarsko plivanje, bočno plivanje, tradgen, australijski kraul, američki kraul, japanski kraul, vaterpolo kraul, univerzalni kraul, prsno plivanje, japansko prsno plivanje, leptir plivanje, delfin plivanje. Leđno plivanje se iz početka zvalo leđni kraul a kasnije japansko leđno plivanje, Kiferovo leđno plivanje i vaterpolo leđno plivanje. U početku, tehnike u plivanju su nazivane stilovima, pa se tako govorilo o: kraul stilu, prsnom stilu i leđnom stilu. To je naravno bilo pogrešno i nestručno, jer se u stvari radi o različitim tehnikama plivanja. Pa tako, oni koji plivaju kraul, plivaju jednom tehnikom plivanja ali svako od njih, prilikom izvođenja te tehnike u nju ugrađuje svoj, individualni stil, koji je karakterističan za svakog plivača posebno i ima veze sa tehnikom, samo onoliko koliko mu to omogućava da bolјe i brže savlada odgovarajuću tehniku.

U vezi sa laičkim poznavanjem plivanja postoji još jedna zabluda. Pod uticajem štampe, većina javnosti misli da je kraul tehnička tvorevina modernog vremena. Međutim, crteži na zidovima pećina, egipatski hijeroglifi, asirski barelјefi, dokazuju da je čovek tom tehnikom plivao nekoliko hilјada godina ranije. Tako je na jednom od asirskih barelјefa Sl.1., prikazano kako oficir predvodi napad na neku tvrđavu, koja je na vodi, plivajući savršenom kraul tehnikom, dok ga vojnici neplivači, prate plivajući uz pomoć naduvanih mešina.

U to vreme plivanje, kao i svi sportovi bilo je sezonsko. Otvorenih a pogotovo zatvorenih bazena nije bilo, pa se plivalo na otvorenim vodenim površinama. To znači da se plivati, skakati u vodu moglo upražnjavati samo leti a veslati u kasno proleće, leto i ranu jesen. To je važilo za sve sportske igre i atletiku. Klizanje, skijanje, sankanje i hokej na ledu,upražnjavali su se zimi. Vreme za treniranje i takmičenje je bilo veoma kratko. Zbog toga je interesovanje za bavlјenje plivanjem i vaterpolom bilo malo. Postignuti rezultati su bili adekvatni vremenu i uloženom radu.

Pre drugog svetskog rata u tadašnjoj Kralјevini Jugoslaviji plivanje i vaterpolo su se najviše negovali u Vojvodini i Hrvatskoj. Najpoznatiji centri su bili: Sombor, Subotica, Veliki Bečkerek, Zagreb, Karlovac, Sušak i Split. Jugoslovenski plivački savez osnovan je 1921. godine u Zagrebu. Iste godine je održano i Prvo prvenstvo države u plivanju i vaterpolu. Prvenstvo je organizovano na Bledskom jezeru. Prvi prvak države u vaterpolu bila je ekipa iz Sombora. (5)

 

Vaterpolo

Ljudi koji su se bavili organizovanjem sportskih takmičenja u plivanju, vrlo brzo su zapazili da su ista veoma monotona i ne izazivaju neka naročita uzbuđenja. Nisu atraktivna i ne privlače publiku. Da bi rešili taj problem, odlučili su da organizuju nekakvu igru na vodi. Pošto je fudbal u to vreme već bio afirmisan kao sportska igra odlučili su da organizuju: „Fudbal na vodi". To se desilo u Londonu 1869. godine. Ta igra, sasvim prirodno, nije mnogo ličila na današnji vaterpolo, između ostalog i zbog toga što se nije igralo na dva gola već je cilј bio da se lopta plivajući i dodavajući saigraču dovede do splava, koji se nalazio na protivničkoj strani i stavi na njega. Tako se dolazilo do poena koji su odlučivali pobednika. Igralo se na improvizovanom terenu sa po 12 igrača na svakoj strani. Utakmicu je vodio jedan sudija a vreme trajanja utakmice je bilo 20 minuta.

Londonski plivački savez je već iduće godine izdao nalog da se urade pravila igre. Prva pravila vaterpola izradio je Vilijam Vilson 1876. godine u Glazgovu. Prva utakmica po tim pravilima odigrana je u Glazgovu na reci Di 1877. godine, na jasno obeleženom igralištu, sa dva gola. Ekipe su imale po 7 igrača od kojih je jedan bio golman. Utakmicu je vodio jedan sudija sa dva pomoćnika u trajanju od 20 minuta. I pored usvojenih pravila Londonskog plivačkog saveza, njihova striktna primena počinje tek od 1885. godine. Ta pravila su se od tada do današnjih dana, menjala nekoliko puta i dobro su poznata učesnicima u vaterpolu.

Vaterpolo je vremenom postao sve popularniji. Tako je 1894. počeo da se igra u zapadnoj Evropi. U program Olimpijskih igara je ušao 1900.

Jugoslavija je pri put sa vaterpolo ekipom učestvovala na Olimpijskim igrama 1936. u Berlinu a 1968. je prvi put osvojila zlatnu medalјu u Meksiku. Prvo Evropsko prvenstvo održano je 1926. u Budimpešti, a Prvo Svetsko prvenstvo 1976. godine, u Beogradu.

U naše krajeve vaterpolo su „doneli" naši studenti koji su studirali na zapadnim univerzitetima. Kod nas ga 1907. godine, prvo uvodi Somborsko sportsko udruženje. Isto udruženje 1911, organizuje prvenstvo južne Ugarske. Plivački savez Jugoslavije osnovan je 1921. u tadašnjoj Kralјevini Jugoslaviji sa sedištem u Zagrebu u sastavu tog saveza ušao je i vaterpolo. U posleratnoj Jugoslaviji prvo prvenstvo u plivanju održano je 1946. godine, a prvo zimsko prvenstvo 1961. pod nazivom Kup Jugoslavije u vaterpolu.

Za poznavaoce i lјubitelјe vaterpola važno je napomenuti da je vaterpolo uvek išao uz plivanje. U našoj zemlјi tako je bilo sve do 1971. kada je u Herceg Novom osnovan Vaterpolo savez Jugoslavije sa sedištem u Beogradu. Od tog vremena Plivački i Vaterpolo savezi deluju odvojeno i samostalno. (5)

 

Novi Bečej

Poznato je da se sport počeo a i sad se razvija u društveno i tehnološki razvijenim sredinama. Zbog toga se o Novom Bečeju mora nešto reći i sa tog aspekta.

Novi Bečej se nalazi na središnjem delu zapadne granice Banata sa Bačkom. Zbog tog geografsko-komunikacionog položaja, uvek je imao trgovački i strateški značaj, što je uslovilo njegov razvoj. Ne zna se tačno kad je nastao i kad je dobio ime ali postoji pisani podatak iz 1091. godine, kada se pominje njegovo ime (16) pa novobečejci vole sa ponosom da kažu: "Stariji smo od Berlina." To je samo relativno tačno. U pomenuto vreme, na današnjem mestu Berlina, nalazio se srpski grad koji se zvao Brlјin, (3) ime je dobio po blatnjavim ulicama, prekrivenih brlјama. Kada su Germani sa tog prostora proterali Srbe, i u 13. veku (15) naselili taj prostor, prihvatili su staro ime ali su bili prinuđeni da ga prilagode svojim glasovnim mogućnostima i nazvali su ga Berlin.

Inače, najstarije naselјe na teritoriji Novog Bečeja je praistorijski lokalitet Arača. Arheološka istraživanja su utvrdila postojanje naselјa još u ranom hrišćanskom dobu. Pošto su dalјa iskopavanja prekinuta, na osnovu do tada pronađenog, naučnici pretpostavlјaju da je na tom lokalitetu postojalo lјudsko naselјe nekoliko milenijuma pre nastanka hrišćanstva. Na tom lokalitetu 1228.godine, podignut je Benediktanski manastir, čije impozantne ruševine i danas postoje.

Već 1320. godine, kod Novog Bečeja, izgrađen je jedini utvđeni grad na celom toku reke Tise. Bečej, kako se u početku zvao, proglašen je za prvi slobodan kralјevski grad 1331. godine. Tokom 15. veka bio je u posedu Stevana Lazarevića i u nekoliko navrata Đurađa Brankovića, koji je postao velmoža Mađarske i član zemalјskog sabora, dobija titulu župana Torontalske županije sa sedištem u Novom Bečeju. Sedište ostaje tu sve do osvajanja od Turaka (1551-2.). (9)

Turci su odmah po osvajanju tvrđave naselili taj prostor. Novi Bečej postaje centralna tačka na zapadnoj granici turske imperije prema Austriji. Zbog toga ga 1665. Godine posećuje Evlija Čelebija i o njemu zapisuje sledeće: "Bečej, vakufsko, zadužbinsko dobro. U njemu se nalazi vojnička posada od 40 momaka, poreznik, carinski inspektorat i janičarski serdar. Grad na Tisi je divan, četvorouglast, od cigle i obuhvata površinu od 500 koračaji. Jedna kapija zove se pristanišna a druga Ogrun kapija. Kod pristaništa se nalazi jedna kafana i 50 dućana. Postoji i džamija prepravlјena od crkve, jedna medresa, tri osnovne škole, jedan manastir, jedno kupatilo i sto kuća i velika luka za brodove. Stanovništvo se bavi trgovinom soli i ribe, veoma je gostolјubivo a varoš krasna sa mnogo vrtova i vinograda" (9).

Posle potpisanog mira između Austrougarske i Turske 1699. godine u Sremskim Karlovcima, tvrđava je porušena 1701. godine. Godine 1771. Novi Bečej se uvećava sa novim, čisto srpskim naselјem, koje je dobilo ime Franovo. (9)

Najviše podataka o Novom Bečeju je objavio Mečkić Lazar pa ćemo neke, za ovu studiju relevantne, ovde navesti: (16)

Posle 1699. godine, Banat pripada Austriji, stanovništvo počinje da se vraća a počinje i kolonizacija Banata. Najpre dolaze Nemci, zatim Mađari pa Jevreji. Tako je zabeleženo da je Novi Bečej 1717, godine, imao tek 20 domova a tridesetih godina 20. veka oko 17 000 stanovnika. Zbog tako naglog uvećanja banatskog Bečeja on ubrzo dobija ime Novi Bečej a onaj deo koji je ostao u Bačkoj, dobija ime Srpski Bečej, kasnije Stari Bečej. Ipak godine 1896. Novi Bečej dobija ime Turski Bečej.

- Prvo se razvija saobraćaj, naravno onaj rečni. Prvi parobrod pristao je u novobečejsku luku 1832. godine. Između Novog i Starog Bečeja, saobraća "Mala lađa" a "Velika lađa", između Titela i Segedina. Posle 1918. putnički saobraćaj preko novog Bečeja se produžava na Dunav, pa veliki parobrod "Zagreb" i "Princeza Jelena" plovi između Beograda i Sente. Plovidba pomenutih brodova je izazivala veliko interesovanje novobečejaca a posebno uzbuđenje je izazivao zvuk zvona sa "šteka", kojim je štekner "čika Sava Lekić oglašavao" (11) dolazak i odlazak brodova iz pristaništa. Teretni saobraćaj se takođe uvećava. Najviše se prevozi: so, riba, pšenica cigla i crep, šlepovima a drvo, splavovima.

- Pedeset godina kasnije, tačnije 1884. završava se železnička pruga Veliki Bečkerek - Kikinda, kada Novi Bečej dobija zajedničku železničku stanicu. Posle velike poplave 1895. počinje izgradnja dolme.

- Najpre se povećao obim polјoprivredne proizvodnje, naročito žitarica. Zatim se povećala mehanizacija, tako da je Novi Bečej već tridesetih godina 20. veka imao oko četrdesetak vršalica za pšenicu pa se svrstao u vodeće proizvođače pšenice.

- Ribarstvo je bilo takođe razvijeno. U to vreme u Novom Bečeju je bilo oko dvadesetak porodica koje su se bavile ulovom i prodajom ribe, što je značajno uvećavalo prihode stanovništva.

- Što se tiče robne proizvodnje, zanatstvo je bilo na prvom mestu ali se beleži i razvoj industrije. Proizvodnja crepa i cigle, zatim prerada žitarica i obrada drveta. U organizacionom i poslovnom smislu to sve prati trgovina i bankarstvo, zbog čega se u Novom Bečeju otvaraju prvi trgovački centri, formiraju se kreditne ustanove i banke.

Godine 1798. otvara se prva apoteka a 1882. osniva se Dobrovolјačko vatrogasno društvo.

- Prirodno takvom razvoju, krajem 19. veka, otvaraju se dve srbske osnovne škole (muška i ženska), zatim jevrejska a potom, 1908. Građanska škola i 1924. gimnazija. Godine 1920. Otvara se Harkovski institut, Ruska srednja ženska škola sa internatom.

- U Vranjevu se 1830. godine osniva Srbska diletantska pozorišna družina a 1860. prvo profesionalno pozorište među Srbima uopšte.

Sledeće godine otvara se srpska čitaonica a 1925. izlazi prvi list "Novobečejac", koji će biti kratkog veka.

- Tisa je bila najatraktivniji deo Novog Bečeja pa se narod uvek rado okuplјao na njoj. Pored svih pogodnosti za kupanje i sunčanje, Novi Bečej je još krajem devetnaestog veka, pa sve do drugog svetskog rata, imao lepo i veliko ploveće kupatilo na Tisi, zvalo se "Roža Bači". Takvo kupatilo, što se veličine i izgleda tiče, nije imao ni Stari Bečej ni Veliki Bečkerek. Bilo je jedno od najlepših na Tisi, uklјučujući, možda, i kroz Mađarsku. Segedin je imao više manjih plovećih kupališta, ali novobečejsko je bilo stvarno veliko sa dva protočna bazena: "muško" i "žensko" i jednim manjim za decu.

- Veroispovesti takođe ispolјavaju svoju ekspanziju. Vranjevčani su svoju crkvu brvnaru podignutu 1752. porušili i na njenim temelјima sagradili, 1807. godine novu crkvu. Novobečejci 1774. godine, podižu pravoslavnu crkvu, 1809. katoličku, 1861. evangelističku a 1868. jevrejsku. U vezi sa prethodnim, treba napomenuti da je na ovim prostorima, već u srednjem veku postojao monumentalni sakralni objekat, pod nazivom Arača, koji u to vreme nije bio u funkciji.

- Sport se u Novom Bečeju veoma sporo razvijao. Osamdesetih godina 19. veka, novobečejac Vladislav Laci Kostić, koji je studirao u Londonu, doneo je prvu fudbalsku loptu. Prvi fudbalski klub "Turskobečejsko sportsko udruženje" osnovan je 1912. Godine 1927. Osniva se F.K."Jedinstvo" koji se već 1935. gasi a osnivaju se dečji klubovi: "Zvezda" i "Banat". Pod uticajem sveslovenskog " Soko"-la sa sedištem u Pragu, počinje da se razvija gimnastika a po stvaranju Kralјevine Jugoslavije i odbojka i atletika. "Soko" je bio pod direktnim nadzorom države, kojim je rukovodio lično Kralј Aleksandar Karađorđević, ujedinitelј. Plivanje i vaterpolo počinje sa razvojem 1934. godine. Za vreme okupacije sportske aktivnosti su bile na nivou datih okolnosti a po oslobođenju zemlјe, država odvaja velika sredstva od društvenog prihoda za razvoj sporta pa u Novom Bečeju počinju da se razvijaju novi sportovi: košarka i rukomet, osniva se STV "Partizan" i organizuju obavezni prolećni i jesenji kros, takmičenje za značku ZREN i masovni sletovi fizičkog vežbanja. Međutim, to je trajalo desetak godina i Novi Bečej se vratio na predratni period.

O istoriji Novog Bečeja, već pomenuti Kasaš, navodi tri veoma malo poznata podatka. Posle stvaranja Austrougarske monarhije 1867. godine, Novi Bečej, na svojoj kralјevskoj lađi , godine 1872. posećuje, niko drugi nego Car Franja Josif Hazburški. Drugi podatak je takođe malo poznat: Joca Savić, Vranjevčan, sin bogatih roditelјa na prelasku iz 18. u 19. veka, postaje jedan od najpoznatijih reditelјa Minhenskog pozorišta. On takođe pominje da je Vološinovo, kako se Novi Bečej zvao od 1946. do 1952. bilo jedino opšte prihvaćeno ime.

paypal PNG24
ako želite da podržite razvoj sajta donacijom

Da li ste znali...

da su u gradskom parku postojali sledeći spomenici: spomenik Mađarske slobode, spomenik grofa Karolja Leiningena, spomenik kralja Petra I Karađorđevića i spomenik kralja Aleksandra Karađorđevića?