Prijatni večernji izlasci u kafane

Izleti na imanja Ivanović i Rohonci, podstakli su želju za izlascima. Tako smo, celog leta 1937. godine, skoro svake večeri, po završetku korzoa, odnosno po zatvaranju radnji, odlazili u baštu kafane Miloša Gavrića. Kafana se nalazila na uglu, preko od Radničkog doma, u kući Duška Nikolića. Ulaz u kafanu bio je baš na samom uglu sa dva tri stepenika, a bašta je bila u dvorištu. U nju se ulazilo ili iz same kafane, ili na kapidžiku iz ulice Vojvode Mišića, danas Petra Drapšina. Bilo je baš prijatno u toj bašti jer je čika Miloš imao dobro vino, a bašta je bila zidom, uostalom kao i sva ostala dvorišta, odvojena od prolazni­ka, pa smo u miru i za svoj „groš" mogli da se veselimo, a da pri tome nikome ne smetamo.

Sastanemo se u bašti kafane čika Miloša, nas desetak i počinjemo sa vicevima i prepričavanjem veselih dogodovština, a pošto se popije po koji špricer počinje pesma. Tiha u početku, onako kako je to Radivoj Markuš, kao vođa okteta, uvek želeo. Nije voleo pesmu sa galamom, već istihana. To tako traje sat, a rede i dva, a onda se skoro po pravilu, dižemo, ali ne da bi otišli kućama. Odlazimo u Sokolanu, uzimaju se tambure i tu, tom ulicom Vojvode Mišića pored Sokolane, produžimo do ugla, gde je skromnu kafanu držao Stevan (Pišta) Vic, to je danas kuća Vlajka i Steve Barbulova.

Kod Vica se odvija nešto glasnija pesma praćena muzikom, jer se to dešava u kafani i ne smetamo komšiluku. I to ne traje dugo, sat, najviše sat ipo pa opet svi zajedno do Sokolane da se ostave tambure i svako u svom pravcu, jer je sutra radni dan i treba biti čio.

Bili su to izuzetno lepi dani, zahvaljujući veselom društvu. Oni su bili toliko lepi da mi se čini, da su baš zato i brže prošli nego što inače prolaze. Čim je nastala jesen, zajednički izlasci su izostali i nikad više takvog druženja nije bilo. Mnogi su se poženili, a neki prestali da izlaze. Sve je prolazno.

paypal PNG24
ako želite da podržite razvoj sajta donacijom

Da li ste znali...

da je u Vranjevu je iz porodice sveštenika Luke Popovića poniklo - deca, unučad, zetovi i snaje, više od dvadesetak istaknutih glumaca u srpskom Na­rodnom pozorištu u Novom Sadu i u Narodnom pozorištu u Beogradu, što je do danas nenadmašen slučaj.