Predgovor

Novi Bečej, kao malo koje mesto u Vojvodini, slavi ove 1991. godine devetsto godina od prvog pismenog traga svoga postojanja, mada ima prilično uverljivih dokaza da je postojao pedesetak i više godine ranije.

U želji, da toj velikoj proslavi, dam i svoj skromni doprinos, napisao sam ovu knjigu kao drugi deo mojih sećanja (prvi deo je knjiga „Čari prošlih dana") na život u Novom Bečeju i Vranjevu pre pedesetak i više godina.

Biće čitalaca, naročito mlađih, koji će pomisliti da zbog tuge za prohujalim načinom života nerealno prikazujem nedavnu prošlost. Po meni - reći će oni - sve je bilo u superlativu (naj...naj...), a zna se da je to bilo vreme relativnog siromaštva, pa otuda iznuđene skromnosti življenja i topline u odnosima.

Nema sumnje, da i ja, kao svi drugi ljudi, iz prošlosti biram samo ono što je bilo lepo, jer izgleda da je priroda tako sazdala čoveka da se najčešće vraća samo na radosne trenutke života, posebno, kada je u pitanju period naše mladosti, koja je sama po sebi lepa. Tada je i sve ono što nas je okruživalo uglavnom bilo lepo. Uz to, ja želim da prikazem onaj deo života u Novom Bečeju i Vranjevu, koji se meni dopadao. Samo o njemu i danas maštam i sa tim lepim uspomenama sebe uspavljujem noću, u trenucima kada mi se san „razbije". Izuzetak čine dva tri doga­đaja na Tisi, koji se ne uklapaju u te moje želje, a koje sam istakao više radi upoređenja sa današnjim uslovima školovanja.

Znači, želja mi je da prikazem ono što je bilo lepo u našim mestima i pozitivno u životu naših sugrađana. O politici i trve­njima među ljudima, kao i o ružnim stvarima uopšte, neka go­vore policijske i ratne hronike.

Ovim uspomenama sam priključio i moja sećanja na velika­na našeg grada Bogdana Čiplića, što odudara od naslova knjige. Odlučio sam se na to, jer njegova smrt u Novom Bečeju nije ničim trajnije obeležena, pa mi je želja da na ovaj način sačuvam, bar minimum podataka o njemu i njegovom bogatom stvaralaštvu i da to posluži kao skroman prilog za biografiju velikog pokojnika.

paypal PNG24
ako želite da podržite razvoj sajta donacijom

Da li ste znali...

da je prvi fotografski aparat u Kumane je doneo Svetozar - Cveta Sekulić, po povratku iz Rusije 1925. godine?