|
Na putu razvoja i gradnje
Da bi se uspešno realizovali ciljevi i
zadaci predškolskog vaspitanja i obrazovanja bio je potreban školovan
kadar. Nekadašnji vaspitači sa petogodišnjom srednjom školom u vremenu
od 1975 - 1979. godine diplomirali su uz rad na Pedagoškoj akademiji za
vaspitače i bili ponosni jer od 21 vaspitača 19 je diplomiralo na
Akademiji.
Svake godine u periodu od 1970 -1980.
izdvajana su sredstva za novi nameštaj, koji je bio moderniji od
predhodnog i prilagođen uzrastu dece.
Učionice su se opremale sa rekvizitima iz
fizičkog vaspitanja, sa muzičkim instrumentima, a uz pomoć roditelja su
kupljeni tepisi, zavese za radne sobe, didaktički materijal. Vaspitači
su se puno angažovali oko izrade očiglednih sredstava i oko estetskog
uređenja objekta.
Od samog početka rada organizacija je
razvila raznovrsne oblike saradnje sa roditeljima. Roditelji aktivno
učestvuju u vaspitanju i obrazovanju što je osiguralo jedinstvo
vaspitnih uticaja na dete. U saradnji se težilo da deca budu svestrano
razvijene ličnosti. Vaspitači su pružali stručnu pomoć kako bi vaspitni
uticaji bili pravilni i jedinstveni.
Počeo je period kada se veliki broj žena
zapošljavao. Deca su bila nedovoljno zbrinuta u vreme dok su roditelji
na poslu. Počela su prva razmišljanja o izgradnji obdaništa, jer samo
tako bi se kroz organizovano predškolsko vaspitanje ostvarila šira
društvena funkcija, nega, ishrana, zdravstvena i socijalna zaštita dece.
Udruživanjem sredstva OOUR i drugih
samoupravnih organizacija u Novom Bečeju čine se prvi koraci u
razrešavanju smeštaja najmlađih. U finansiranju su učestvovali: SIZ za
zaštitu dece Vojvodine, SIZ za socijalnu zaštitu, SIZ za dečju zaštitu
opštine, Mesne zajednice Novog Bečeja i Skupština opštine.
Na Dan oslobođenja Novog Bečeja
04.10.1978. godine svečano je započeta gradnja prve faze obdaništa,
prvog objekat ovakve vrste. U prisustvu mnogobrojnih gostiju položen je
kamen temeljac i tako je označen početak radova. Godinu dana su tekli
radovi na gradilištu. Sledeće školske godina 1979/80. počela je priprema
za otvaranje novog obdaništa. Kompletno osoblje je učestvovalo u
sređivanju zgrade, dvorišta, radnih soba i ostalih prostorija.
Na Dan oslobođenja Novog Bečeja
04.10.1979. godine u 11,45 časova svečano je presečena vrpca. Pošto
kotlarnica još nije radila i nije bila kompletna oprema, poludnevni
boravak iz ulice Maršala Tita br. 22 se preselio tek 01.12.1979. godine.
Intenzivno se pripremalo i radilo na
prikupljanju dece za početak rada obdaništa. Rad je počeo sa petoro dece
bili su to Jelena Budić, Jovanaovan Kovačev, Vladimir Zarić, Igor
Ibrajter i Smiljana Solarov, a do kraja godine bilo ih je 27.
U jesen školske 1980/81. godine je počela
priprema II faze oko otvaranja jaslica.
Jaslice su otvorene 01.04.1981. godine i
u početku je bilo 4 dece od 2 godine i 7 dece od 1 godine.
Korak po korak svake godine se povećavao
broj dece u jaslicama I obdaništu, tako da je 1982/83. godine na listi
čekanja bilo 25 dece.
Te godine je bio veliki pritisak i u
vrtićima nisu primljena sva deca. Veliki interes je vladao kod roditelja
da im deca 2 godine pohađaju vrtić.
Školske 1984/85. godine pripremne grupe
su bile velike sa 36-37 dece, a deca uzrasta od 5-6 godina nisu mogla
biti primljena, ostalo je 52 dece ne upisano.
Roditelji I Mesne zajednice iz Novog
Bečeja insistiraju da se otvori još jedna vaspitna grupa uzrasta od 5-6
godina. A takođe je vršen pritisak i na formiranje jedne grupe obdaništa
jer je na listi čekanja bilo 46 dece.
Na osnovu analize procenat obuhvaćenosti
dece od 6-7 godina je sledeći: Novi Bećej 96,79 %, Novo Miloševo 93,90
%, Kumane 92,31 %, Bočar 100 % - ukupno 95,76 %.
Septembra 1984. godine Mesna zajednica u
Novom Miloševu se zainteresovala za izgradnju novog vrtića u cilju
boljeg rešenja, jer postojeći objekat je veoma star i dotrajao (oko 80
godina).
Početkom avgusta 1985. godine započeta je
izgradnja novog objekta u Novom Miloševu. Ovo je bio najradosniji
momenat za decu, vaspitače i žitelje tog dela sela (Karlovo). Najzad će
se izaći iz starog, nefunkcionalnog objekta.
Godine 1985 je počela izgradnja prvog
fabričkog obdaništa, ne samo u Novom Bečeju već i Vojvodini u krugu
Industrije građevinske keramike "Polet".
Ideju i inicijativu za gradnju obdaništa
dao je fabrički sindikat, da bi radnici "Poleta" bili u prvenstvu da
smeste svoju decu u obdanište, dok su roditelji na radnom mestu.
Sredstva su obezbedili Pokrajinski SIZ za
dečju zaštitu, SIZ za dečju zaštitu opštine, I Mesna zajednica, a
najviše Industrija građevinskog materijala "Polet". Obdanište se gradilo
od Poletovog materijala (770 m˛).
Godine 1985. je na svečan način obeležen
jubilej OVOO "Pava Sudarski", 30 godina postojanja i rada. Tim povodom
za afirmisanje i unapređenje vaspitno-obrazovnog rada sa najmlađima,
zasluženim radnicima kolektiva su uručena priznanja: za afirmaciju
samoupravnih odnosa u kolektivu direktoru Snežani Dudaš, za unapređenje
vaspitno-obrazovnog rada Smiljani Vuksanović, Draginji Ostojić i Zagorki
Miloradović. Za izuzetne rezultate u likovnom vaspitanju i mnogobrojnim
nagradama u ovoj oblasti priznanje je dobila Marija Vrebalov. Za
izuzetne rezultate u saobraćajnom vaspitanju Milka Martinov, Jelena
Josimović i Viktorija Pap, a za održavanje higijenskih i estetskih
uslova Milanka Kovačev.
Od pomoćnih radnika Feješ Valerija,
Jelena Pauljev i Ljubica Šijački.
Priznanje su dobili i radnici za 25
godina neprekidnog rada (9), radne organizacije i pojedinci.
Godine 1986. je svečano otvoren objekat
"Poletarac" u okviru fabrike "Polet". Objekat je opremljen
najsavremenijom opremom, audiovizuelnim sredstvima i ostalim didaktičkim
materijalom.
Odmah na početku je bilo upisano 96 dece,
2 jaslene grupe i I 2 obdanišne grupe.
U jesen te iste godine svečano je otvoren
novi objekat u Novom Miloševu koji dobija ime "Jovanka
Dobrosavljev-Mica" (430m˛). Radnici Ustanove zajedno sa roditeljima
prave generalno spremanje novoizgrađenog objekta. Tako je objekat bio
spreman da dobije nov nameštaj i da prihvati mališane iz Novog Miloševa
(Karlova).
Godine 1988. je otvoren novoadaptirani
objekat u školskoj zgradi u Kumanu.
Na insistiranje Mesne zajednice objekat
dobija naziv "Milenko Titin". Objekat je pun svetlosti, topline i svega
onoga što u starom objektu nije bilo (300m˛).
Te godine je završena adaptacija i
dogradnja objekta u Bočaru i dve vaspitne grupe su se preselile iz
škole. Objekat dobija novu opremu.
Može se videti da se poslednjih 10 godina
ulagalo u izgradnju novih objekata sa savremenim nameštajem. Poboljšali
su se uslovi vaspitno-obrazovnog rada sa decom.
Polako se stizalo do cilja da svaka mesna
zajednica i naseljeno mesto u Opštini dobiju nov ili adaptirani objekat.
U delu naselja "Vranjevo" u Novom Bečeju
1989. godine, je izgrađen objekat (450m˛) gde je smešteno 4 vaspitne
grupe iz dotadašnja dva dotrajala objekta koji nisu pružali ni minimum
higijenskih uslova.
Novi objekat "Kolibri" je otvoren na Dan
oslobođenja Novog Bečeja.
Posle završetka objekta "Kolibri" počinje
izgradnja III faze objekta "Leptirić" da bi se iz dva dotrajala vrtića
deca preselila u savremene uslove.
Predškolskoj ustanovi "Pava Sudarski", za
objekat "Poletarac" dodeljena je 1990. godine prva nagrada u Vojvodini
za estetsko uređenje objekta.
U zasluženu penziju dugogodišnji direktor
ustanove Snežana Dudaš je ispraćena 30.05.1991. godine. Punih 30 godina
je provela u Dečjem vrtiću "Pava Sudarski", a od toga punih 26 godina je
bila na čelu ustanove. Posle njenog odlaska, postavljena je za VD
direktora pedagog Sofija Kuprešanin.
III faza u objektu "Leptirić" završena je
04.10.1991. godine pa deca iz starih dotrajalih objekata "Sunčica" i
"Suncokret" prelaze prostrane, svetle radne sobe, gde su odgovarajući
uslovi za učenje savremenog vaspitno-obrazovnog rada.
Na Zboru radnih ljudi ustanove
24.12.1991. godine za VD direktora imenovana je Marija Vrebalov
vaspitač, koja istovremeno nastavlja da radi u svojoj vaspitnoj grupi
sve do kraja radne godine.
Na sednici Skupštine opštine Novi Bečej
(10.07.1992.) imenovana je za direktora Predškolske ustanove "Pava
Sudarski" Marija Vrebalov.
U radu sa decom (28 god.) je postizala
značajne rezultate, a posebno se isticala u oblasti likovnog vaspitanja.
Mališani iz njene grupe su bili učesnici i nosioci mnogobrojnih nagrada
na jugoslovenskim i međunarodnim likovnim konkursima:
Centar za likovno vaspitanje Vojvodine
(1965,1972,1973,1977.),
Nagrada za kolekciju radova "Đura Jakšić"
(1983,1989.),
Vazduhoplovni savez Vojvodine (1980,
1981, 1982, 1983, 1984.),
Jugoslovenski festival deteta-Šibenik
(1981,1982,1983,1984,1985.),
Pedagoški fakultet Rijeka za uspešnu
saradnju u realizaciji znanstvenog, projekta (1982),
Četvrta Sojuzna detska likovna kolonija
"Bitola 85" (1985, 1986, 1987, 1988, 1989, 1990.),
Priznanje Saveza likovnih pedagoga
Jugoslavije 1989,
"Dan željezničara" - Put putujem I. mesto
1990,
"Novi Sad (1989, 1990, 1991.),
New Delhi srebrne medalje (1990, 1991.),
Prijatelji dece Srbije nagrada za
kolekciju radova (1992.),
Priznanje za dugogodišnju saradnju i
podržavanje likovne kulturu
"Bitola" Makedonija,
Zmajeve dečje igre, Sterijino pozorje i
još drugih nagrada, diploma.
Marija Vrebalov |
