Polazak u školu treba da bude najsrećniji i najradosniji dan, a biće samo ako roditelji na vreme kod deteta razviju interes i ljubav prema školi. Dete treba navikavati da smireno obavlja neke aktivnosti i da upotrebljava olovku, što doprinosi razvoju fine motorike i koordinacije oko-ruka. Dete koje je pre polaska u školu izgradilo osećaj za vešto držanje olovke lakše će naučiti pisanje nego dete koje grčevito i sa strahom steže olovku.

Zadatak roditelja je da obezbede posebnu prostoriju ili kutak u zajedničkoj prostoriji za detetove igračke, stvari, knjige koje će sam uređivati i time se pripremati za urednost, tačnost, razvijati interes za učenje. U procesu pripremanja deteta za školu mora dominirati igra, a ne rad.

Roditelji moraju pokazati zainteresovanost za školu tako što će ge pitati kako mu je bilo u školi, s kim sedi u klupi, da li ima zadaće. To će pomoći detetu da stekne naviku informisanja roditelja o svemu što se zbiva u školi.

Saradnja roditelja sa školom počinje polaskom deteta u školu i traje sve do kraja školovanja. Ta saradnja počinje obično individualnim kontaktima između roditelja i učitelja, pa se nastavlja preko roditeljskih sastanaka. Ovakvi oblici saradnje od su obostrane koristi. Učitelj će od roditelja dobiti detaljne podatke o učeniku: o njegovim osobinama, navikama, zdravstvenom stanju itd., a roditelji saznaju kako im se dete snašlo u školi, kako napreduje u učenju i u čemu mu treba pomoći. Između roditelja i učitelja mora postojati visok stepen saglasnosti u merama koje se preduzimaju prema detetu. Ako su stavovi roditelja i učitelja različiti, onda se dete nalazi u dilemi jer ne zna koga da sluša. U ineteresu je deteta da roditelj prihvata sve stavove škole i da pred njim ne ispolji svoje negodovanje i neslaganje. Interesantno je istaći da što je dete starije, saradnja sa školom je sve slabija,a baš na tom uzrastu je potrebnija.

Maja Vidaković, pedagog