Gnev Ovom emocijom dete reaguje kada se sputava u nekoj aktivnosti. Međutim ova emocija ne mora da bude dramatična iako je potpuno normalna pojava da dete negoduje ukoliko zahtevate da učini nešto što ono ne želi. Mada ju je nemoguće izbeći, može da se ublaži taktičnim i staloženim pristupom. Malo dete ispoljava gnev najčešće u sledećim situacijama: prilikom pranja kose i češljanja, prilikom sečenja noktiju, odlaska na spavanje (naročito tokom dana), oblačenja, hranjenja, navikavanja na toalet... Gnev kod deteta ne traje duže od pet minuta, a kada jednom shvati da takvim ponašanjem ništa neće postići, intenzitet ove emocije počinje da slabi. Učestalost gneva zavisi i od fizičkog stanja deteta, tj. da li je bolesno, gladno, i sl. Zanimljivo je i to da dečaci uzrasta od tri do sedam godina češće ispoljavaju gnev od devojčica.

Ljutnja Kada je dete ljuto, ono plače, vrišti, udara, baca se na pod, agresivno je prema osobama ili predmetima koji su tu reakciju izazvali. Inače, u predškolskom periodu, ljutnja je vrlo česta pojava, a njome dete skreće pažnju na sebe. Imajući u vidu da ono najbolje uči od odraslih, prvenstveno od roditelja, oni moraju da se potrude i nauče mališana kako da kontroliše svoju Ijutnju. Nije pametno vikati na dete i pretiti mu, već je potrebno odabrati prave reči koje će njegovu Ijutnju smiriti i usmeriti pažnju na nešto drugo. Pored toga, dete ne sme da oseti da su takve emocije "zabranjene", jer će početi da ih potiskuje, a to opet rađa novu vrstu agresivnosti.

Strah Tokom detinjstva, strah je jedno od najčešćih osećanja koje prati odrastanje. U početku, dete se plaši nepoznatih osoba, iznenadnih zvukova i pojava, zatim životinja i mraka, a kasnije počinje da se pribojava i nekih likova iz mašte. Strah može da se javi i kao posledica plašenja deteta (ovo je nekad i korisno ako je u pitanju opasnost od struje, nepoznatih lica,saobraćaja...), ali roditelji moraju da budu vrlo oprezni kada je ovaj vaspitni metod u pitanju. Za prevazilaženje straha najbolje je upoznati dete sa onim čega se plaši, pomažući mu da se s tim suoči na pravi način kako bi ovladalo situacijom.

Radost Ovo osećanje možemo nazvati pravim dečijim osećanjem. Dete se raduje kada ga pohvale, kad dobije željeni poklon, kad shvati da je nešto uradilo kako je zamislilo, ali ushićenje i radost traju svega desetak minuta. Ono voli humor i smešne priče. Inače, radosna deca više vole da se druže i igraju sa sebi sličnima, nego sa mirnom i povučenom decom.

Ljubav U predškolskom periodu, produbljuje se Ijubav deteta prema drugim Ijudskim bićima i ona je trajno osećanje. Dete tada počinje da shvata vrednost svojih roditelja, a razvija se i osećaj privrženosti za druga, drugaricu, kućnog Ijubimca. Ovo osećanje javlja se prema svima onima koji ga čine srećnim. Detetova Ijubav može da bude usmerena i na neki predmet, npr. na igračku ili ćebence i njih neprestano vuče sa sobom.

Ljubomora To je kompleksna i vrlo česta emocija koja je učestalija kod devojčica. Počinje da se javlja oko 18. meseca života i najčešća je između druge i pete godine, a razlozi za njenu pojavu uglavnom su različiti: prinova u porodici, upoređivanje sa drugom decom i slično.

Mališan može pokazivati Ijubomoru otvoreno i to verbalnim i fizičkim napadima, ali ona može da bude i prikrivena i tada se dete ponaša čudno prema onome ko je izazvao ovu emociju u njemu (može da se desiti da dete počne da sisa prst, mokri u postelju ili da muca). U svakom slučaju, potrebno je uočiti znakove Ijubomore i zauzeti pravilan stav prema njoj jer jedino na taj način dete može da nauči da kontroliše ovu emociju.

Tuga Mala deca retko su tužna, češće se radi o razočaranosti koja rezultira tužnim izrazom lica i plačem. Dete može da bude tužno kada ga kažnjavaju i grde, kad mu se polomi igračka, ali mnogo češće deca na ove stvari reaguju gnevom i Ijutnjom. Tugu, odnosno, žalost najčešće ispoljavaju mirna, nepoverljiva i plaha deca, a ono što je najvažnije jeste činjenica da ova emocija tokom najranijeg detinjstva ne traje dugo.

Dr Vladislava Potrebić dečiji psiholog