U narodu je ustaljeno verovanje da su devojčice naprednije od dečaka. Po tim pričama one brže progovore, prohodaju, lakše stupaju u kontakt sa okolinom... Da li su ove priče tačne?

Kada se trude da ne prave razliku u vaspitavanju dece različitog pola, roditelji se stalno suočavaju sa razlikama, zato što se mnogi dečaci u nekim oblastima stvarno ne razvijaju istim tempom kao njihove vršnjakinje. "Biološki program je kod devojčica drukčiji nego kod dečaka. Jednostavno, curice se rađaju zrelije!", kažu stručnjaci sa univerziteta u Cirihu.

"Žilave" devojčice i "meki" dečaci

Razlike su uočljive već na nivou fetalnog razvoja u materici. Iako je znatno veći broj jajnih ćelija oplođen spermatozoidima sa jednim muškim hromozomom, odnos polova pri rođenju skoro je izjednačen: na 100 devojčica dolazi 106 dečaka. Prema zvaničnim statistikama, mortalitet muške odojčadi je 1996. godine bio za 30 % veći nego kod ženske. "Mortalitet odojčadi odnosi se posebno na iznenadnu smrt, čije su češće žrtve dečaci kod prevremenih rođenja, "vaga" naginje u korist devojčica", objašnjavaju stručnjaci Univerziteta Bohum. Iako na svet dolazi isti broj dečaka i devojčica, šansa da sa istom medicinskom negom prežive i ostanu zdrava znatno je veća za devojčice. Uprkos naporima nauke da reši misteriju ovog fenomena, on i dan-danas ostaje nerazjašnjen.

Svako dete je priča za sebe!

Razlike između polova nestaju baš tamo gde se u narodu od davnina smatralo da počinju u motorici, tačnije rečeno, u prostoj motorici. Smatra se da su devojčice spretnije, ali stručnjaci kažu: "Kada smo pregledali obeležja motoričkog razvoja, uvideli smo da to nije tačno. Devojčice ne počinju da hvataju predmete, puze ili hodaju ranije i brže od svojih vršnjaka. Njihovi pokreti su samo malo gipkiji, one su manje nesigurne, objašnjavaju švajcarski stručnjaci zašto devojčice deluju manje nezgrapno. Dakle, činjenica da neki dečak sa četrnaest meseci nije umeo sam da hoda nije toliko pitanje njegovog pola, koliko velikih razlika u dečjem razvoju.

"Pojedinačni stadijumi razvoja razlikuju se od deteta do deteta", naglašavaju stručnjaci, "posebno je veliki raspon vremena u toku kojeg dete treba samo da počne da hoda. Većina dece prve korake načini od trinaestog do četrnaestog meseca. Pojedina deca prohodaju sa osam do devet, odnosno tek sa osamnaest do dvadeset meseci." Nasuprot motorici, kada je govor u pitanju, moguće je ustanoviti razlike izmedu devojčica i dečaka. Većina dece izgovara prve reči između desetog i petnaestog meseca. "Kod devojčica sposobnost govora razvija se nešto brže nego kod dečaka'', primećuju stručnjaci, iako većina devojčica počinje da govori krajem prve godine, dok dečaci počinju da pričaju tek sredinom druge godine života. Pedeset posto devojčica već sa četrnaest meseci ume da izgovori još neke reči, pored standardnih ''mama'' i ''tata''. Dečaci dostižu isti nivo tek tri meseca kasnije. Otprilike ista tolika je razlika između početka formiranja prvih rečenica (koje se sastoje od dve reči). Ali i u razvoju govora razlike među pojedincima veće su od razlika među polovima".

Vaspitanje prema polu

Govor je usko povezan sa razvojem samosvesti. Otprilike u uzrastu između 18. i 24. meseca oblikujemo svest o sopstvenoj ličnosti. Deca se prepoznaju u ogledalu ili na fotografijama i počinju da pričaju o sebi. Pri tom prvo koriste svoje ime, pa tek onda "ja'' formu. Čak i u ovome, devojčice jesu neznatno naprednije od dečaka. U celoj oblasti sodjalne kompetencije, u koje spadaju i govor kao sredstvo komunikacije i svest o samom sebi, postoji relativno velika razlika između devojčica i dečaka. Ova razlika ne može se objasniti samo razlikom u vaspitanju, premda je dokazano da majke više pričaju sa svojim kćerima nego sa sinovima. Što su deca starija, to je teže objektivno ustanoviti koliki uticaj imaju biološko-genetički faktori, a koliko je dejstvo društvenog okruženja. Tako su devojčice naprednije od dečaka u finoj motorici, mogu brže i spretnije udenuti tanke konce u iglu ili vezati pertle. Ali, to se ne može povezivati samo sa razlikom među polovima, mišljenje je stručnjaka. "Devojčice su, u odnosu na dečake, češće upućene na radnje koje zahtevaju veću spretnost prstiju. Imaju trake u kosi ili na haljinama i igraju se istim na svojim lutkama. Ako dečaci ranije počnu da se zanimaju igračkama koje se sastoje od sitnih delova, brže će razviti svoju spretnost. Naravno, pri tom treba voditi računa da su dovoljno ''zreli'' za takve igračke i da ih možete ubediti da ih ne stavljaju u usta."